Sestrinske intervencije u održavanju vaskularnog pristupa za hemodijalizu

САДРЖАЈ

1. УВОД…………………………………………………………………………………......2

2. ВРСТЕ ВАСKУЛАРНОГ ПРИСТУПА ЗА ПОСТУПАK ХЕМОДИЈАЛИЗЕ……….3

2.1.

Привремени

трајни

васкуларни

приступ……………………................…………3
2.1.1. Задаци медицинске сестре код постављања централног венског катетера

за поступак хемодијализе………………….........................…………...……4

2.1.2. Интервенције медицинске сестре код постављања централно венског

катетера код провођења хемодијализе………………...............………..…..5

2.1.3. Kомпликације код централног венског катетера……………......................6

2.2.

Индиректна

директна

артерио-венска

фистула…………..................………..….6
2.2.1 Задаци медицинске сестре код конструкције артерио-венске фистуле…..7
2.2.2 Интервенције медицинске сестре код конструкције артерио-венске

фистуле.............................................................................................................8

2.2.3 Едукација болесника након конструкције артерио-венске

фистуле…………….....................................................................................…8

2.2.4 Kомпликације артерио-венске фистуле и артерио-венског

графта………………........................................................................................9

2.3.

Интервенције медицинске сестре за спречавање инфекције руке с артерио-

венском фистулом……………………………......................………………………10

3. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА БОЛЕСНИKА С ВАСKУЛАРНИМ ПРИСТУПОМ ЗА

ХЕМОДИЈАЛИЗУ……………………………………………………...........................11
3.1.

Постоперативне вежбе руком код болесника с конструисаном

артериовенском
фистулом……………………………………………………........................……….11

3.2.

Трајно

праћење

руке

артерио-венском

фистулом……................................……12

3.3.

Хигијена

руке

артерио-венском

фистулом………………........................……...12

3.4.

Kомпликације

артерио-венске

фистуле…………………………...............….…...12
3.4.1. Превенција и знаци инфекције артерио-венске фистуле…...……………13
3.4.2. Хематом на месту артерио-венске фистуле…………..……......................13
3.4.3. Kрварење из артерио-венске фистуле као компликација………..............13
3.4.4. Знаци престанка рада артерио-венске фистуле………...……....................13

4. ЗАKЉУЧАK…………………………………………………………………......……...14

ЛИТЕРАТУРА……………………………………………………………………………....…..15

1. УВОД

U kliničkom značenju hemodijaliza je postupak pomoću kojeg se iz krvi uremičara uklanjaju
razgradni produkti metabolizma (toksini), elektroliti koji su u višku (kalijum) i voda, a
istovremeno dodaju važne supstancije koje nedostaju, a potrebne su organizmu - bikarbonati.

Hemodijaliza se sprovodi različitim hemijskim procesima: difuzija, ultrafiltracija, konvekcija i
apsorpcija.

Kretanje molekula iz rastvora u kojoj se nalaze u većoj koncentraciji kroz polupropustljivu
membranu u rastvor s manjom koncentracijom, temelji se na razlici u koncentraciji rastvora, a
proces se zove difuzija.

Kod procesa ultrafiltracije dolazi do prolaska molekula vode kroz sve vrste polupropustljivih
membrana, a pokretači su mehanizmi hidrostatski i osmotski pritisak. Proces ultrafiltracije, a
posebno prilikom filtriranja velikih količina tečnosti kroz vrlo propustljive membrane s relativno
velikim porama može pospešiti uklanjanje malih do srednje velikih molekula iz krvi bolesnika na
dijalizi konvekcija. Princip konvekcije najčešće se upoređuje u postupcima hemofiltracije i
hemodijafiltracije, pomoću kojih je moguće iz plazme bolesnika odstraniti srednje velike
molekule.

Neke belančevinaste materije moguće je tokom dijalize ukloniti iz plazme bolesnika apsorpcijom
na membranu dijalizatora.

Za sprovođenje postupka hemodijalize potrebni su: aparat za hemodijalizu, dijalizator koji
imitira funkciju zdravog bubrega to je tzv. veštački bubreg, krvne linije, koncentrat za dijalizu
kiseli i bikarbonatni rastvor, voda koja je prethodno posebnim postupkom očišćena od suvišnih
elektrolita, organskih supstanci, bakterija i njihovih produkata razgradnje i igle za dijalizu ili
centralni venski kateter.

Da bi se postupak mogao sprovoditi potrebno je osigurati vaskularni pristup koji će osigurati
protok krvi od 200-400ml u minuti. Kod bolesnika s hroničnom insuficijencijom bubrega
potrebni su trajni vaskularni pristupi u obliku direktne ili indirektne arteriovenske fistule, dok se
trajni centralno venski kateteri koriste kod onih bolesnika s hroničnom insuficijencijom bubrega
kod kojih su iscrpljene druge mogućnosti trajnog vaksularnog pristupa. Kod bolesnika s akutnom
insuficijencijom bubrega koriste se privremeni centralni venski kateteri.

Trajni centralni venski kateteri ugrađuju se kod bolesnika s hroničnom bubrežnom
insuficijencijom gde su iscrpljene druge mogućnosti pristupa u postupku hemodijalize. Ugrađuju
se hirurškim putem, tehnikom tuneliranja 8-10cm ispod kože. Postavljaju se u unutrašnju
jugularnu, suklavijsku ili femoralnu venu.

Trajni kateteri na sebi imaju ovojnicu koja omogućava priljubljivanje s potkožnim tkivom. Na taj
način smanjuje se mogućnost infekcije i omogućava učvršćivanje katetera, da bi se izbeglo
njegovo ispadanje.

Trajni ili tunelirani kateteri su, za razliku od privremenih, načinjeni od mekših materijala, obično
od silikona ili poliuretana, imaju tup vrh pa su fleksibilniji.

Dizajnirani su tako da osiguraju veći protok krvi, s manjom mogućnošću recirkulacije krvi i da
spreče opstrukciju vrha katetera. Po pravilu imaju dvostruki lumen. Spoljašnja strana trajnog
katetera završava s dva kraka; crvenim koji se spaja na arterijsku liniju za hemodijalizu i plavim
koji se spaja na vensku liniju. U veni se lumen kojim se krv odvodi iz tela bolesnika otvara
proksimalnije, a lumen kojim se krv vraća distalnije.

Razmak iznosi barem 2cm kako bi se sprečila recirkulacija krvi. Danas su na tržištu prisutne
razne vrste trajnih katetera za hemodijalizu, a najčešće se koriste Hickman i Tessio tip.

2.1.1.

Zadaci medicinske sestre kod postavljanja centralnog venskog katetera za

postupak hemodijalize

Priprema pribora:



Sterilna igla



Sterilan set s centralnim venskim kateterom



Sterilan hirurški set za uvođenje centralnog venskog katetera



Sterilne rukavice - 2 para



Sistem za infuziju



Fiziološki rastvor



Sterilni tupferi



Sterilna kompresa s otvorom



Leukoplast



Sredstvo za čišćenje kože (deterdžentni antiseptik)



Sredstvo za dezinfekciju kože (alkoholni i jodni rastvor)



Alkoholni dezinficijens za ruke



Sterilan špric 10ccm



Nepropusno platno



Anestetik za lokalnu primenu

Priprema pacijenta:



Pacijent treba potpisati pristanak za uvođenje centralnog venskog katetera;



Pacijent se postavlja u ležeći položaj sa minimalno podignutim uzglavljem;



Pacijentu se treba objasniti način izvođenja zahvata i važnost da bude što mirniji tokom
zahvata;



Nepropusno platno staviti ispod pacijenta;

2.1.2.

Intervencije medicinske sestre kod postavljanja centralno venskog katetera

kod provođenja hemodijalize



Lekar određuje mesto uboda, dezinfikuje ga deterdžentnim antiseptikom i alkoholnim
rastvoro, pa ubodno mesto prekrije sterilnom kompresom i vrši ubod.



Medicinska sestra asistira lekaru dodavajući mu sterilne tupfere natopljene
dezinficijensima, zatim dodaje sterilan centralni venski kateter.



Nakon punkcije medicinska sestra na krakove centralnog venskog katetera priključuje
sisteme za infuziju i proverava protok infuzionog rastvora kroz kateter.



Za vreme punkcije medicinska sestra treba biti uz bolesnika i meriti mu vitalne
parametre.



Medicinska sestra treba nadzirati ubodno mesto.



Medicinska sestra ubodno mesto katetera prekriva sterilnom gazom.



Nakon uvođenja centralog venskog katetera medicinska sestra smešta bolesnika u udoban
položaj.



Kod uključenja na hemodijalizu negu katetera sprovode dve medicinske sestre.



Negu sprovode na način da poštuju pravila asepse i pravila o sterilnosti (pri uključenju i
isključenju obavezno koristimo sterilne setove, masku i sredstvo za dezinfekciju).



Tokom celog postupka medicinska sestra prati vitalne parametre (pritisak, puls).



Nakon hemodijalize medicinska sestra vrši heparinizaciju centralnog venskog katetera.



Na ulazno mesto centralnog venskog katetera medicinska sestra stavlja sterilnu gazu,
zaštite se izlazni krakovi i dobro ih fiksira flasterom.



Medicinska sestra dokumentuje postupak i stanje bolesnika.



Nakon uvođenja centralnog venskog katetera medicinska sestra obavezno sprovodi
edukaciju bolesnika o održavanju lične higijene, svakodnevnih fizičkih aktivnosti.