нашој земљи једна четвртина одраслог становништва болује од
хипертензије, а дијагностикује се само половина оболелих од којих
само половина узима редовно лекове (

„правило половина“).

Према Финалном извештају и основним резултатима

Истраживања здравља становника Републике Србије у 2006. години
које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић
Батут“, 46,5% одраслих становника имало је повишен систолни ( 140

≥

mmHg) или дијастолни ( 90

≥

mmHg) крвни притисак или је узимало

лекове за снижавање крвног притиска, што указује на хипертензију
или потенцијалну хипертензију.

“

(Милашиновић, 2011).

Према проценама Светске здравствене организације (СЗО) око

20%   одрасле   популације   има   артеријску   хипертензију.   Велики   део
популације   припада   ризичној   групи   са   вредностима   артеријског
притиска   (АТ)   120-139   mmHg   (тзв.

прехипертензија

) која уједно

представља и циљну групу од посебног значаја у смислу
јавноздравственог превентивног деловања. Пројекције СЗО за 2025.
годину предвиђају пораст преваленције хипертензије на готово 30%
светског становништва, с порастом у оба пола (Милашиновић, 2011).

Промена начина живота може да буде ефикасан начин контроле

хипертензије. Боља контрола хипертензије од стране оболелих може
да успори прогресију дугорочнин компликација. Више малих промена
које се првнествено односе на нефарамаколошке мере лечења болести
и усвајање здравијег начина живота оболелих од хипертензије може да
доведе до боље контроле ове болести, укључујући и смањену потребу
за лековима.

Стога циљ овог рада је да укаже на значај едукације болесника

који болују од хипертензије за самоконтролу и спречавање