Sestrinske intervencije u prevenciji riziko faktora hipertenzije
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
Марија Гостиљац
СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ
РИЗИКО ФАКТОРА ЗА ХИПЕРТЕНЗИЈУ
-ДИПЛОМСКИ РАД-
Београд, 2015. године

Београд, 2015.
САДРЖАЈ
1. УВОД................................................................................................................1
2.ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ...............................................................4
2.1 Хипертензија...............................................................................................4
2.1.1 Појмовно одређење и класификација хипертензије...........................................4
Примарна (есенцијална, идиопатска) хипертензија
.....................................................12
2.2.1 Садржај здравственог васпитног рада у примарној превенцији хипертензије
2.3 Сестринске интервенције у секундарној превенцији хипертензије....................39
Секундарна превенција хипертензије подразумева благовремено откривање
2.3.1 Откривање раних симтома и знакова хипертензивне болести.....39
2.3.2 Интервенција медицинске сестре у дијагностиковању хипертензије............41
2.4 Сестринске интервенције у терцијарној превенцији хипертензије....................48
Циљ овог истраживања је сагледати који су то најчешћи ризико фактори за
Као техника истраживања је одабрано анкетирање...................................................52

На основу бројних епидемиолошких студија процењује се да у
нашој земљи једна четвртина одраслог становништва болује од
хипертензије, а дијагностикује се само половина оболелих од којих
само половина узима редовно лекове (
„правило половина“).
Према Финалном извештају и основним резултатима
Истраживања здравља становника Републике Србије у 2006. години
које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић
Батут“, 46,5% одраслих становника имало је повишен систолни ( 140
≥
mmHg) или дијастолни ( 90
≥
mmHg) крвни притисак или је узимало
лекове за снижавање крвног притиска, што указује на хипертензију
или потенцијалну хипертензију.
“
(Милашиновић, 2011).
Према проценама Светске здравствене организације (СЗО) око
20% одрасле популације има артеријску хипертензију. Велики део
популације припада ризичној групи са вредностима артеријског
притиска (АТ) 120-139 mmHg (тзв.
прехипертензија
) која уједно
представља и циљну групу од посебног значаја у смислу
јавноздравственог превентивног деловања. Пројекције СЗО за 2025.
годину предвиђају пораст преваленције хипертензије на готово 30%
светског становништва, с порастом у оба пола (Милашиновић, 2011).
Промена начина живота може да буде ефикасан начин контроле
хипертензије. Боља контрола хипертензије од стране оболелих може
да успори прогресију дугорочнин компликација. Више малих промена
које се првнествено односе на нефарамаколошке мере лечења болести
и усвајање здравијег начина живота оболелих од хипертензије може да
доведе до боље контроле ове болести, укључујући и смањену потребу
за лековима.
Стога циљ овог рада је да укаже на значај едукације болесника
који болују од хипертензије за самоконтролу и спречавање
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti