Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
119
Setva i sadnja
Bazični biohemijski proces, vezivanje sunčeve energije fotosintetskom asimilacijom ugljenika i daljnja
nadgradnja u hemosintezi dogaĎaju se u aktivnoj vegetaciji gajenih biljaka. Budući da svaka biljka mora uginuti, to se
osnovni biohemijski procesi produžavaju ponovnim gajenjem biljaka, dakle biološkom reprodukcijom.
Biološka reprodukcija koja se odnosi na gajenje biljaka deli se na
generativnu
(
setva)
i
vegetativnu
(
sadnja)
.
U gajenju biljaka je mnogo više zastupljena setva nego sadnja, pa se setva uzima kao opšti pojam za biološku
reprodukciju.
Seme
Pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi delovi poljoprivrednih biljaka koji služe za setvu i
razmnožavanje. Po
botaničkoj definiciji
, seme je organ viših biljaka, nastao spajanjem muške i ženske oplodne ćelije
(gamete).
Pojam semena u poljoprivredi
je širi i pod setvenim materijalom se podrazumevaju svi organi i delovi
biljaka koji služe za razmnožavanje pa se ono dalje deli na
pravo
i
nepravo.
Pravo seme
se deli na
prosto
(mahunarke,lan,mak, suncokret, uljana repica, paradajz, paprika itd.,
seme-
plod
(žitarice, trave) i
složeno
(repe).
Prosto seme (soja)
Seme plod (pšenica)
Složeno seme (cvekla)
U
nepravo seme
ulazi sadni materijal odnosno, svi vegetativni delovi biljke koji služe za razmnožavanje
(gomolji, reznice, rasad, sadnice, lukovice, rizomi).
Nepravo seme (lukovice)
Nepravo seme (gomolja-krompir)
Svako seme ima dva osnovna dela:
klica
(buduća biljka) i
endosperm odnosno klicine listiće
(spremište hrane za klicu odnosno
klijanac do osamostaljenja u primanju biofaktora iz sredine). Seme gajenih
biljaka se po graĎi razlikuje u osnovi na dve grupe. Ono koje pripadaju
botaničkoj grupi
monokotiledona
(jednosupnice- žitarice i trave) i
dikotiledona
(dvosupnice – leguminoze, suncokret, repice, repe itd). Seme
monokotiledona se sastoji od osnovna tri dela, a to su:
ljuska ili omotač,
endosperm ili kotiledon i klica
), a kod dikotiledona:
ljuska ili omotač, dva
kotiledona i klica).
Seme je
ljuskom ili omotačem
zaštićeno od nepovoljnih vanjskih uticaja.
Endosperm i kotiledon
služe kao izvor hrane za klicu prilikom klijanja i
nicanja do momenta kada biljka prelazi na autotrofnu ishranu.
Klica
je kako je
ranije bilo naglašeno buduća biljka i glavni je deo semena.
Seme monokotiledonih biljnih vrsta (pšenica)
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
120
Ona se sastoji od sledećih delova:
1.
Klicin korenčić
(radicula
).
2.
Klicin listić
(coleoptila
kod žita i trava), i
cotiledonae
kod dvosupnica.
3.
Klicino stabaoce
(
plumula
).
4.
Klicin štitić
(
scutelum
).
Klicin listić obmotava klicino stablo i štiti ga prilikom probijanja kroz
zemljište. Kod dikotiledona, na površinu izbijaju dva kotiledona koji služe za
početak asimilacije do pojave prvog pravog lista. Klicin štitić prenosi za vreme
klijanja hranu iz endosperma ili kotiledona. Klicin korenčić leži u donjem, a
stabaoce u gornjem delu klice i oni u procesu klijanja počinju rasti. Kod
monokotiledonih (crni luk) na površinu izbija jedan klicin listić.
Odlika semena je da sadrži malo vode (od 12-15%). Zato su životni
procesi u semenu svedeni na minimum (latentni život).
Po hemijskom sastavu endospermi (kotiledone) se u zavisnost od vrste
biljaka razlikuju. Praktično su zastupljene tri grupe:
škrob, proteini
i
ulje
.
Seme strnih žitarica sadrže najviše škroba, seme leguminoza proteine a seme
uljarica ulje (suncokret, uljana repica, ricinus).
Seme dokotiledonih biljnih vrsta
(soja)
Prosečni sastav nekih vrsta semena i plodova (Marić, 1987)
Vrsta semena
Suva materija
(%)
Prosečni ukupni sastav u %
Proteini
Masti
Celuloza
BEM
Minerali
Ječam
89.8
12.3
2.3
8.5
63.7
3.0
Pasulj
88.2
22.9
1.4
3.5
56.1
4.3
Sirak
88.6
10.8
3.5
8.4
62.7
3.2
Heljda
90.4
11.9
2.4
10.3
63.8
2.0
Kukuruz
88.5
9.8
4.3
1.0
71.0
1.5
Kukuruz-šećerac
90.7
11.5
7.9
2.3
67.2
1.8
Pamuk oljušteni
93.6
39.0
33.2
2.2
14.8
4.4
Lan
93.6
23.5
36.4
5.9
24.2
3.6
Sirak
89.1
12.1
4.1
8.6
60.7
3.6
Proso
90.7
11.7
3.3
8.4
64.2
3.4
Ovas-ozimi
91.1
9.6
7.2
8.7
62.2
3.4
Ovas bez plevica
91.7
16.2
6.4
1.9
65.3
1.9
Grašak
90.5
23.8
1.2
6.2
56.2
3.1
Kikiriki-oljušteni
94.7
30.5
47.7
2.5
11.7
3.2
Bundeva
55.0
17.6
20.6
10.8
4.1
1.9
Pirinač
88.6
8.3
1.8
8.8
64.7
5.0
Pirinač-polirani
87.8
7.4
0.4
0.4
79.1
0.5
Raž
90.0
12.3
1.7
2.3
71.7
2.0
Soja
90.2
36.9
17.2
4.5
26.3
5.3
Suncokret
93.4
15.9
25.1
28.1
21.2
3.1
Suncokret-oljušteni
95.5
27.7
41.4
6.3
16.3
3.8
Pšenica
89.6
13.5
2.1
2.4
69.8
1.8
Svojstva semena gajenih biljaka
Po poljoprivrednim kriterijumima, razlikuju se unutrašnja i vanjska svojstva semena.
Unutrašnja svojstva semena
Unutrašnja svojstva semena su
fiziološka zrelost
, koja kod gajenih biljaka redovito kasni iza
tehnološke
zrelosti koja odreĎuje momenat ubiranja useva. Bez postizanja potpune fiziološke zrelosti, seme nema pravu klijavost.
U vezi sa fiziološkim dozrevanjem je i
dormantnost
(uspavanost)
semena
. Ona je više izražena kod korova,
pa ako uspavanost semena postoji, limitira klijanje semena u različitim vremenskim periodima.
Postoji i
meridionalizacija
semena. To je promena u ponašanju biljnih vrsta gajenih u južnim geografskim
regijama ako se prebace u severnije krajeve. Meridionalizovano seme daje veći i kvalitetniji prinos ali pod uslovom da
geografske razlike nisu velike, inače može biti ispoljen negativan učinak.
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
122
u škrobnom semenu ne sme biti više od 14 do 15% , a u semenu uljarica ne više od 11%. Naravno, loši uslovi
skladištenja semena smanjuju njegovu klijavost.
OdreĎivanje klijavosti semena deli se na
kvantitativno
i
kvalitativno
, a postoji i posebni način odreĎivanje
klijavost semena.
Kvantitativno odreĎivanje klijavosti
je najmerodavnije za ocenjivanje gospodarske
klijavosti i izračunavanje količine semena nekog useva po jedinici površine. Ona se može
odreĎivati na najjednostavniji način pa do serijskog ispitivanja velikog kapaciteta u
laboratorijama za kontrolu semena. Tada se koristi
germinator
po
Jacobsenu
koji ima
električno grejanje semena. Jednostavniji način utvrĎivanja klijavosti je da se seme stavi u
petrijevu ili neku drugu posudicu sa sterilnim peskom ili nekom drugim materijalom (tucana
cigla, filter papir, gaza, sterilisana zemlja). Uzima se nekoliko proba (3-6) po 100 semenki.
Raspored semenki u posudi mora biti tačan i pravilno rasporeĎen. Semenke se ne smeju
dodirivati da ne bi došlo do prelaska biljnih bolesti s jednog zrna na drugo. Podloga se navlaži
i stavlja u termostat na klijanje u kojem se može regulisati potrebna temperatura, vlažnost i
svetlost.
Važna je dužina ispitivanja klijavosti, a ona je različita, ovisno o vrsti.
Kvantitativno (standardno)
određivanje klijavosti semena
na podlozi od gaze.
Za strne žitarice i kukuruz, klijavost se odreĎuje nakon 10 dana, za repe 14 dana, a za većinu trava nakon 21
dan. Nakon ovog vremena, prebrojavaju se isklijale semenke i podele sa brojem proba gde dobijena aritmetička sredina
izražava prosek klijavosti.
Kvalitativno odreĎivanje klijavosti semena
je brz način, ali je neprecizniji u odnosu na
kvantitativno odreĎivanje. Koristi se uglavnom u trgovačkim kućama za promet semenskom robom. Kod ovog
odreĎivanja klijavosti koriste se metode sa
selenskim jedinjenjima
,
tetrazolium solima
i
jodnom otopinom
.
Otopina tetrazolium soli u koncentraciji 0.5-2% oboji klijave semenke crvenom, a neklijave ostaju neobojene. Proba
ovom metodom daje rezultate već osam sati nakon tretiranja semena.
Tetrazolium metoda (crvena klica)
Sa jodnom otopinom rade se tako da se seme tretira sa 10% kalijum jodidom dve minute. Posle toga se seme
ispere čistom vodom i ostavi da se osuši. Neklijave semenke potamne, a zdrave ne potamne.
Cold test
Hladna proba (cold test)
Primenjuje sa samo za kukuruz jer je on izrazito termofilna i jedna od glavnih ratarskih vrsta. Budući da su
laboratorijski uslovi ispitivanja klijavosti semena gotovo idealni, dobijeni podaci često ne odgovaraju procentu
klijavosti koji se dobije u prirodnim uslovima gde su uslovi klijanja daleko nepovoljniji. MeĎutim, za gajenje useva
merodavno je ponašanje semena s obzirom na klijavost u nepovoljnim uslovima. Iz toga razloga se za kukuruz
primenjuje
posebna hladna proba ili cold test.
Ova proba se sastoji u tome, da se kao supstrat uzima zemlja iz polja gde se namerava sejati kukuruz, pomeša
s nešto peska i umereno navlaži. U smesu se stave zrna kukuruza, a proba smesti u termostat gde ostaje 7 dana pri
temperaturi od 10
O
C. Nakon toga proba se prebaci na temperaturu od 25
O
C u trajanju od 4 dana.
Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO
123
Svrha je takva tretiranja da se aktiviraju patogeni mikroorganizmi iz zemljišta, a kod usporene klijavosti pri
niskim temperaturama ispita izdržljivost semena. Ako seme dobro izdrži hladnu probu, izdržaće i u polju, pogotovo ako
hidrotermičke prilike u zemljištu ne budu povoljne. Zapravo, ovom probom se oponašaju uslovi prirodne sredine za
vreme klijanja kukuruza u polju.
Norme kvaliteta semena gajenih biljaka
Vrsta
Masa
uzor.
(g)
Čistoća
najmanja po
klasama (%)
Druge
gaj.vrste
%
najviše
Korovi
%
najmanj
e
Klijavost
najmanja po
klasama (%)
Vlaga
najviše
%
I
II
I
II
Pšenica
1000
98
97
-
-
93
85
15
Raž
1000
98
97
-
-
90
82
15
Ječam
1000
98
97
-
-
93
85
15
Ovas
1000
98
97
-
0.3
90
82
15
Kukuruz
1000
98
97
-
-
93
85
14
Sirak
500
97
96
0.5
0.2
83
70
15
Soja
1000
95
94
-
-
85
70
14
Pasulj
1000
98
97
-
-
90
75
15
Grašak
1000
97
96
-
-
90
75
15
Bob
1000
98
97
-
-
90
75
15
Lupina
1000
98
97
0.5
0.2
90
75
15
Kikiriki
1000
98
97
-
-
80
65
11
Suncokret
500
98
97
-
-
93
80
11
Uljana repica
100
97
96
0.5
0.3
90
75
12
Šećerna repa
500
97
-
0.3
0.1
80
-
15
Lan
500
98
97
0.5
0.5
90
75
13
Konoplja
500
97
90
0.2
0.2
85
70
13
Duvan
10
98
97
-
-
80
70
10
Paradajz
50
98
97
-
-
85
70
14
Paprika
100
98
97
-
-
80
65
13
Salata
50
95
94
0.5
0.5
85
75
13
Luk
100
97
96
0.2
0.3
80
65
13
Spanać
250
95
94
0.2
0.5
80
65
14
Kupus
50
98
97
0.2
0.3
90
75
12
Energija klijanja
Energija klijanja se manifestuje brzinom klijanja semena. To je zapravo računska metoda iskorištavanja
podataka iz dnevnika klijanja u koji se unosi vrsta i sorta semena, datum postavljanja probe, broj isklijanih semenki po
danima i broj isklijanih semenki na kraju ispitivanja. Za izračunavanje energije klijanja uzimaju se semenke nakon
trećeg do zaključno sedmog dana od časa postavljanja probe, ali ovisno o vrsti kulture. Za ječam, raž, heljdu i kukuruz
uzima 4 dana, rižu i ovas 5 dana. Ove ćemo navesti jedan primer izračunavanja energije klijanja.
Način računanja energije klijanja semena
Dužina klijanja Broj isklijanih semenki Umnožak
Energija klijanja
1.
2.
1x2
466:98
3
30
90
5
50
250
7
18
126
Suma
98
466
= 4.75
Što je računskim putem dobijen manji broj, to je energija klijanja semena veća, jer je u kraće vreme isklijalo
više semenki. Podatak o energiji klijanja je važan za praksu jer on ukazuje na brže nicanje i osamostaljenje neke gajene
biljne vrste, te da će se usev veće energije klijanja bolje odupreti negativnim klimatskim uticajima u početnom rastu.
