SEMINARSKI RAD
PREDMET: PSIHIJATRIJA
TEMA: SCHIZOPHRENIA
Mentor: Student:
Beograd .
SADRŽAJ
1.0.UVOD..............................................................................................................
1
2.0.DEFINICIJA..................................................................................................
2
3.0.EPIDEMIOLOGIJA SHIZOFRENIJE.......................................................
2
4.0.ETIOPATOGENEZA SHIZOFRENIJE.....................................................
3
4.1.BIOLOŠKI FAKTORI....................................................................................
3
4.2.SOCIJALNI I KULTURNI FAKTORI...........................................................
4
4.3.FAKTORI INDIVIDUALNOG ŽIVOTNOG ISKUSTVA............................
4
5.0.KLINIČKA SLIKA SHIZOFRENIJE........................................................
5
5.1.EMOCIJE.........................................................................................................
5
5.2.MIŠLJENJE......................................................................................................
6
5.3.VOLJA.............................................................................................................
8
5.4.NAGONI..........................................................................................................
8
5.5.SVEST..............................................................................................................
9
5.6.OPAŽANJE......................................................................................................
9
5.7.INTELIGENCIJA.............................................................................................
9
5.8.PAMĆENJE......................................................................................................
9
5.9.PAŽNJA...........................................................................................................
10
5.10.KRITIČNOST................................................................................................
10
5.11.UVID-UVIĐAJNOST....................................................................................
10
5.12.SOMATSKE PROMENE...............................................................................
10
6.0. DA LI JE SHIZOFRENI BOLESNIK AGRESIVAN................................
11
6.1.PRIMER BOLESNIKOVOG DOŽIVLJAJA UGROŽENOSTI.....................
11
7.0.KLINIČKI OBLICI SHIZOFRENIJE.........................................................
12
8.0.DIJAGNOZA SHIZOFRENIJE...................................................................
12
1.0. UVOD
Shizofrenia (Schizophrenia – dijagnoza na latinskom jeziku i taj princip
će se dalje slediti u ovom seminarskom radu) je najčešće duševno oboljenje tipa
psihoze. Smatra se da je zbog hroničnog toka ovog oboljenja skoro polovina
bolesnika u duševnim bolnicama iz kategorije shizofrenije.
Konstrukt shizofrenije prvi su uobličili europski psihijatri Emil
Kraepelin i Eugen Bleuler. Kraepelin je krajem devetnaestog veka
razlikovao dve skupine endogenih psihoza: manično - depresivnu psihozu i
dementiae praecox (naziv za shizofreniju koji je preuzeo od psihijatra
Morela). Bleuler je verovao da se ovaj poremećaj ne pojavljuje nužno u
ranoj dobi te da ne mora napredovati prema demenciji. Kako bi slikovito
opisao ono što smatra bitnom osobinom poremećaja, početkom dvadesetog
veka predložio je naziv shizophrenia (starogrč. schizein = rascepiti, phren = um,
duh). Temeljni simptomi shizofrenog poremećaja prema Bleuleru su
asocijativna slabost mišljenja, afektivna neadekvatnost, ambivalencija i autizam
(Lindsay i Powel, 2002.).
Shizofrenija je mentalni poremećaj koji se sastoji od karakterističnih
simptoma. I ako još uvek ne poznajemo šta je tačan uzrok shizofrenije, lečenje,
pomoć i podrška mogu pomoći osobi sa shizofrenijom da radi, živi sa
porodicom i uživa u životu. Lečenje se sastoji od medikamentoznog,
farmakološkog lečenja, rehabilitacije i psihoterapije.
Psihosocijalna rehabilitacija osoba sa shizofrenijom uključuje različite
mere, od poboljšanja socijalne kompetentnosti i mreže socijalne podrške do
porodične podrške. Centralnu stvar predstavljaju osnaživanje korisnika i
redukcija stigme i diskriminacije, kroz promenu javnog mnjenja i kroz
odgovarajuću zakonsku regulativu. Poštovanje ljudskih prava je vodeći princip u
ovoj strategiji.
Shizofrenija je poremećaj uz koji se vežu brojne predrasude i misterije.
Tačna informacija o ovom poremećaju veoma je važna za pacijenta, članove
njegove porodice, kao i za celokupnu javnost.
Najčešća predrasuda u javnosti je da su shizofreni pacijenti opasni. Ova
predrasuda često je potpomognuta prikazivanjem pogrešne slike poremećaja,
koja se daje u javnim sredstvima informisanja i medijima. Međutim, tačno je da
tek manji, neznatni procenat shizofrenih bolesnika može da se ponaša agresivno
i nasilnički, najčešće samo jedno kraće vreme u akutnoj fazi bolesti. Brojna
istraživanja pokazuju da shizofreni bolesnici ne počine više nasilničkih krivičnih
dela od prosečnih zdravih ljudi.
1
2.0. DEFINICIJA
Shizofrenija je hronično duševno oboljenje tipa endogene psihoze koje
podrzumeva opštu tendenciju ka dezorganizaciji i deterioraciji ličnosti koje
poseduje konstelaciju specifičnih psihopatoloških simptoma koji se tiču
psihičkih funkcija: emocija, mišljenja, opažanja, svesti, voljne delatnosti i
vitalnih dinamizama i koje su izmenjene i poremećene na karakterističan način.
U novije vreme simptomi se grupišu u pozitivne i negativne znake, ili čak u tri
dimenzije:
1. Psihotičnost (sumanute ideje, halucinacije)
2. Dezorganizacija (dezorganizovan govor, bizarno ponašanje, neadekvatan
afekat)
3. Negativni znaci (abulija, alogija, anergija, anhormija)
3.0. EPIDEMIOLOGIJA SHIZOFRENIJE
Shizofrenija se podjednako često javlja u svim delovima sveta i u svim
kulturama. U proseku će jedna osoba od 100 živorođenih oboleti od shizofrenije.
U zavisnosti od terapije, razvoju zdravstvene službe i brizi o bolesnicima,
različite su stope prevalencije shizofrenije u različitim sredinama. U urbanim
sredinama kod rizične populacije sa aspekta herediteta mnogo je više
oboljevanja nego u ruralnim sredinama, pa se stres svakodnevnog urbanog
života može smatrati kao nepovoljan činilac u razvoju ovog oboljenja.
Bolest počinje rano: 9 od 10 muškaraca, ali 2 od 3 žene, imaju pojavu
bolesti pre 30-te godine života. Prosek godina za početak prve psihotične
epizode su srednje dvadesete za muškarce i kraj dvadesetih za žene.
Shizofreni bolesnici umiru ranije od proseka određene populacije. Razlog
tome je u relativno velikom broju suicida u shizofrenoj populaciji, ali i čestom
Dakle, na sadašnjem nivou znanja genetski pristup shizofreniji glasi: ne
nasleđuje se shizofrenija, već se nasleđem prenose neke osobine, poseban
kvalitet ličnosti koji može da pređe u shizofreno, zavisno od konstelacije
zahvaćenog gena i uticaja faktora sredine u kojoj osoba živi.
2. Konstitucionalna predispozicija
Odavno se smatra da se u porodicama shizofrenih često nalaze i određene
fizičke strukture i odgovarajuće crte ličnosti.
3
Neuroanatomske studije
u novije vreme daju zanimljive rezultate:
Pozitivna emisiona tomografija pokazuje uvećanje moždanih komora,
atrofiju cerebeluma,
Kompjuterizovana tomografija u 40% bolesnika pokazuje razne
abnormalnosti: proširenje lateralnih komora, treće komore i žlebova
ukazuju na difuznu kortikalnu atrofiju
Magnetna rezonanca pokazuje smanjenu veličinu frontalnog režnja, a
abnormalnosti u temporalnom režnju koreliraju sa halucinacijama i tzv.
„mekim“ neurološkim znacima.
Psihološke premorbidne crte ličnosti
kod shizofrenije odgovaraju
introvertnom tipu ličnosti: sklonost ka samoposmatranju, slabost socijalnih
kontakata, izrazita senzibilnost, hladnoća u kontaktu sa ljudima, sklonost
fantazmima i sanjarenjima. Ove osobe mogu akademski napredovati, ali njihovo
socijalno prilagođavanje je insuficijentno. Često su ekscentrični još od
detinjstva.
Većina shizofrenih bolesnika u periodu pre pojave bolesti pokazuju: krajnju
zavisnost, stidljivost, povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju, asocijalno
ponašanje i jako izraženu servilnost.
3. Metabolički faktori
Prema biohemijskim teorijama shizofreni poremećaj se povezuje sa poremećenom
ravnotežom hemijskih supstanci u mozgu.
4.2. SOCIJALNI I KULTURNI FAKTORI
Mogu da imaju značajnu ulogu u nastanku, ali još i više u modeliranju
shizofrenije. Interesantna zapažanja da se shizofrenija značajno više pojavljuje u
nižim socioekonomskim klasama.
