Visoka škola strukovnih studija
za obrazovanje vaspitača
Opšta psihologija
Seminarski rad
Shizofrenija
Student: Mentor:
Miljana Milić
dr
Jelena Mićević Karanović
Broj indeksa: 5295
2
Sadržaj:
1. Istorijat Shizofrenije……………………………………………………………… 3
2. Epidemiologija…………………………………………………………………….. 3
3. Etiologija…………………………………………………………………………... 4
3.1. Biološki faktori…………………………………………………………………. 4
3.1.1. Genetika……………………………………………………………………... 4
3.1.2. Neuropatologija/Neurobiologija…………………………………………….. 4
3.1.3. Neurobiohemija……………………………………………………………... 4
3.2. Psihosocijalni faktori………………………………………………………........ 5
4. Premorbidna ličnost…………………………………………………………….... 5
5. Klinička slika………………………………………………………………...…… 6
6. Dijagnostički kriterijumi………………………………………………………… 8
6.1. Hebefrena shizofrenija…………………………………………………………. 9
6.2. Katatona shizofrenija………………………………………………………...… 9
6.3. Jednostavna (simpleks) shizofrenija…………………………………………… 9
6.4. Paranoidna shizofrenija…………………………………………………...…… 9
7. Diferencijalna dijagnoza………………………………………………………… 10
8. Tok i prognoza………………………………………………………………….... 11
9. Komorbiditet……………………………………………………………………... 12
10. Suicid…………………………………………………………………………….. 12
11. Zbrinjavanje pacijenata sa shizofrenijom…………………………………….. 13
11.1. Biološke metode lečenja……………………………………………………… 13
11.2. Psihosocijalne metode lečenja……………………………………………...… 13
12. Zaključak………………………………………………………………………... 14
13. Literatura………………………………………………………………………... 15
4
porodicu, često ne mogu da ostvare ono što ostvaruju njihovi vršnjaci. Shizofreni bolesnici
češće su neoženjeni/neudate i bez dece, u odnosu na opštu populaciju. To bi moglo biti
posledica poremećaja volje, motivacije, sniženog seksualnog nagona.
Jedna od deset osoba sa shizofrenijom izvrši, a svaka treća pokuša samoubistvo.
3. Etiologija
U razmatranjima o etiologiji shizofrenije govori se o biološkim, psihološkim i
socijalnim činiocima.
3.1.
Biološki faktori
3.1.1.
Genetika
Rizik oboljevanja od shizofrenije veći je kod rođaka obolelih i raste sa stepenom
srodstva. Rizik je još veći u porodicama u kojima ima više obolelih. Rizik za decu
obolelih osoba je 5-6%, oko 10% je za braću i sestre pacijenata, a ukoliko su oba roditelja
obolela ovaj rizik je oko 46%. Ako jedan od monozigotnih blizanaca oboli od shizofrenije,
rizik da oboli i drugi iznosi oko 50%. Molekularno genetička ispitivanja usmerena su ka
genima koji kodiraju neuroreceptore i onima koji regulišu razvoj CNS-a.
3.1.2.
Neuropatologija/Neurobiologija
U mnogim istraživanjima utvrđeno je postojanje abnormalnosti strukture i
funkcije centralnog nervnog sistema kod pacijenata sa shizofrenijom.
Povećanje bočnih komora, proširenje sulkusa, cerebralna atrofija nađene su u prvim
izvedenim studijama sedamdesetih godina XX veka. Smanjenje veličine frontalnih
režnjeva, nađeno je u studijama u kojima je primenjivana magnetna rezonanca (MR)
mozga kod dela pacijenata sa primomanifestacijama shizofrenih poremećaja, kao i kod
dela bolesnika kod kojih poremećaj ima hronični tok. Potvrđeno je da je proširenje bočnih
komora konstantno tokom godina, te da je povezano sa lošim premorbidnim
funkcionisanjem, lošim odgovorom na terapiju i kognitivnim simptomima. Rezultati
primene MR ukazali su i na abnormalnosti talamusa, temporalnog režnja, hipokampusa i
bazalnih ganglija.
Istraživanja ukazuju da shizofrenija može biti povezana sa poremećajem u bilo kojoj fazi
razvoja mozga: od migracije neurona, preko formiranja sinapsi i neuralnih mreža, do
apoptoze, što rezultira poremećajem citoahitektonike CNS-a.
3.1.3.
Neurobiohemija
Ispitivanja neurobiohemije shizofrenih poremećaja ukazuju na postojanje
poremećaja u neurotransmisiji više važnih transmiterskih sistema, kao što su
5
dopaminergični, serotonergični, glutamatergični. Značaj neurobiohemijskih teorija je u
tome što se na osnovu navedenih teorija objašnjavaju mehanizmi delovanja antipsihotika.
dopaminska hipoteza
:
Kad mozak obrađuje informacije ti se nervni impulsi dalje prenose nervnim putevima.
Između pojedinih nervnih ćelija postoje dodirna mesta (sinapse) na kojima su za dalji
prenos impulsa potrebne prenosne materije (transmiteri). Naučnim je istraživanjima
ustanovljeno da je kod shizofrenih poremećaja poremećen prenos nadražaja na određenim
sinapsama, a uzrok je previše prenosne materije koja se zove dopamin. Neurolepticima se
blokiraju prijemna mesta na ćelijama (receptori) tako da zbog viška dopamina ne može da
dođe do prevelikog nadražaja nervnih ćelija (slike 3. I 4.).
3.2.
Psihosocijalni faktori
Različiti životni događaji mogu neposredno prethoditi ispoljavanju shizofrenog
poremećaja. Najčešće se pominju: promena okruženja (na primer odlazak iz roditeljskog
doma) i sticanje nove socijalne uloge (zapošljavanje, venčanje, rodjenje deteta).
U razmatranjima o tome na koji način odrastanje u određenoj porodičnoj sredini može biti
povezano sa javljanjem shizofrenih poremećaja opisana su dva oblika porodičnih odnosa.
Rascepljena porodica bila bi ona u kojoj postoji ozbiljna i dugotrajna neravnoteža i
neslaganje među roditeljima, koji retko razgovaraju, ili komuniciraju na taj način da samo
maskiraju stvarnu situaciju, i tako izbegavaju otvoren sukob. Na ovaj način dete ne uči
pravilno da komunicira, niti da se suočava sa svakodnevnim problemima, te da ih rešava na
adekvatan način.
U iskrivljenoj porodici jedan od roditelja je naglašeno dominantan, neguje i zastupa
neuobičajene poglede, ponaša se u skladu sa svojim uverenjima da činjenice ne postoje, i
da se one stalno menjaju u skladu sa njegovim/njenim emocionalnim potrebama. Sukoba
među roditeljima u ovakvim porodicama nema, dominantan roditelj s vremenom uspeva da
pridobije onog drugog, tako da i on sam počinje da prihvata iracionalne obrasce mišljenja i
ponašanja. Deca u ovakvim porodicama, na taj način uče da stvarnost nije povezana sa
značenjima, te da je ne treba potvrđivati i proveravati.
4. Premorbidna ličnost
Premorbidna ličnost osoba sa shizofrenijom često je opisivana na sledeći način:
imaju malo prijatelja, često su hladni, rezervisani, drže se po strani, emotivno i socijalno su
odvojeni od okoline. Skloni su maštanju i sanjarenju. Biraju aktivnosti za koje im ne treba
društvo. Mogu imati ekscentrična uverenja i/ili ponašanja. Ravnodušni su u pogledu
