Април, 2018.
Универзитет у Новом Саду,
Педагошки факултет у Сомбору
ДИПЛОМСКИ РАД
Развој схватања о детињству кроз историју
Ментор: Проф. др Руженка Шимоњи-Чернак
Студент: Драгана Врховац
Развој схватања о детињству кроз историју, Драгана Врховац
1
Садржај:
1.Увод.................................................................................................................................. 2
2. Историјске особености детињства................................................................................4
2.1.
Античко доба ...........................................................................................................5
2.2. Хришћански средњи век..........................................................................................8
2. 2.1. Васпитање у средњем веку ..............................................................................9
2. 2.2. Школарци у средњем веку........................................................................................10
2. 2.3. Дечија одећа...............................................................................................................11
2. 2.4. Колеџ у средњем веку ...............................................................................................12
2.3.Нови век..............................................................................................................................14
2.4. Дете у савременом добу...................................................................................................15
3. Историја образовања у раном детињству.............................................................................19
4. Историјски развој о правима детета и конвенција о правима детета...............................22
4.1. Женевска декларација......................................................................................................23
4.2. Декларација о правима детета.........................................................................................25
4.3. Опште карактеристике Конвенције Уједињених нација о правима детета...............26
4.4. Структура и садржај Конвенције Уједињених нација о правима детета...................27
5. Слика детета у Конвенцији о правима детета......................................................................32
6. Закључак..................................................................................................................................35
7. Литература...............................................................................................................................37
Развој схватања о детињству кроз историју, Драгана Врховац
3
2. Историјске особености детињства
Данас дете ужива велику пажњу од зачећа
па до рођења.
Бројни прегледи у
трудноћи, одмах после рођења бројне претраге (кукови, вакцинација, месечни прегледи...).
Деца имају посебан третман: одећа, обућа, играчке, прибор за јело, хигијену, храна,
безбедност детета у кући и напољу, цела једна индустрија, маркетинг... У наставку ћемо
говорити о историјским варијацијама детињства у античком добу, средњем веку, новом
веку и у садашњости.
2.1. Античко доба
Када говоримо о детињству у античком добу, говоримо о веома далекој прошлости
која не представља претечу данашњег односа према деци и детињству. У античком добу
брига о деци била је дужност ткзв.
дојкиње
, а најмање дужност породице. Мајка није ни
дојила своје дете, од дојкиње дете је требало да научи да говори, а од педагога да чита и
пише (Јерковић, Зотовић, 2013:23).
Деца су се играла различитим играма, а њихове су играчке познате захваљујући
археолошким налазима и књижевним изворима. У римској уметности девојчице су често
приказане како се играју истим играчкама као и дечаци, као што су лопте, обручи... У
неким дечјим гробовима пронађене су лутке, имају зглобне удове и направљене су од
дрвета, теракоте или од костију и слоноваче. Када би постале пунолетне, девојчице су
своје лутке посвећивале Дијани, богињи која је била највише повезана с девојаштвом, или
Венери, кад су се припремале за брак.
Према неким податцима, у античком добу, адолесценција је трајала до
двадесетпрве године, а према некима до двадесетосме године. Пре адолесценције био је
Развој схватања о детињству кроз историју, Драгана Врховац
4
период дечаштва, а након адолесценције наступао је период младости који је трајао до
касних 40-тих година, тек након тога наступало је зрело доба (Јерковић, Зотовић, 2013).
Жене из виших друштвених слојева биле су, како се чини, добро образоване, неке и
изузетно, и римски историчари понекад хвале њихову ученост и културу. На пример
Корнелија Метела, млада супруга Помпеја Великог, била је позната по својој
музикалности и познавању геометрије, књижевности и филозофије. Овако свестрана
ученост указује на неко формално образовање. Али, будући да у јавном животу жене нису
имале никаквих званичних улога, животи дечака и девојчица почели би се драстично
разликовати након стицања пунолетства, а споменици женама много чешће одају
признање њиховим квалитетима у вођењу домаћинства него њиховим интелектуалним
постигнућима. Вештине потребне римској матрони за вођење домаћинства захтевале су
обуку, и мајке су вероватно своје знање преносиле кћеркама на начин који је био
прикладан њиховом друштвеном положају, имајући у виду значај који се у римском
друштву приписивао традицији, тј. "обичају предака".
Слика 1. Бронзана статуета из 1. века која представља девојчицу која чита.
И кћерке и синови били су потчињени власти оца породице односно власти коју је
уживао њихов отац као старешина домаћинства Римско се домаћинство сматрало
колективом над којим је отац породице имао надмоћ.
Развој схватања о детињству кроз историју, Драгана Врховац
6
2.2. Хришћански средњи век
Средњи век обухвата раздобље од V до XV века. У средњем веку појам
детињства није постојао у смислу једног издвојеног, особеног животног доба. Средњи век
може се сматрати озбиљним аргументом који сведочи о непрепознавању термина
детињство о чему је било речи. Под непропознавањем се подразумева да су одрасли људи
разликовали децу искучиво по величини. У прилог томе говори податак да су на пример,
мала деца јела мање него већа, а мало већа деца мање него одрасли, мала деца носила су
мали терет, већа деца већи, а одрасли највећи. Одећа мале деце била је мања, веће деце
већа, а одраслих највећа, итд... Детињство у средњем веку сводило се, дакле, само на
величину детета, из чега произилази закључак, да би дете у средњем веку заузело
одговарајућу позицију, требало је само да порасте (Јерковић, Зотовић, 2013:24).
Слика 3. Девојчице приказане као умањене жене (са краја XIV века)
Под оваквим условима и са таквим схватањем које је било заступљено у средњем
веку, школа није била обавезна као што је то данас случај. Разредна настава није
постојала, седмогодишњаци, петнаестогодишњаци, па и одрасли заједно су учили и
стицали основно образовање. Добним разликама нико није придавао посебан значај
сматрало се да је сасвим нормално да било која одрасла особа која има вољу да учи,
прикључи деци јер је важна материја која се предаје (Аријес, 1989:190).
