1:
Синагога или на грчком синагоги је грчка ријеч која значи зборница људи
или скупштина. На јеврејском „бетх кнесет“- што значи „кућа окупљања“ и
„бетх тефила“- што значи „кућа молитве“.
Синагога је дакле била кућа или мјесто гдје су се скупљали Јудејци на
молитву, читање Светог писма и поучавање у закону.
2:
Њихово поријекло остаје неизвјесно мада је створено више теорија.
О синагогама из 1. виј. нам свједоче Јеванђеља. Христос је у синагогама
проповједао и водио разговоре са јеврејским вођама и старјешинама. Јосиф
Флавије јеврејски историчар из 1. виј. говори о неколико синагога на сјеверу
земље. Синагога је сигурно било и у дијаспори јер Филон, јудејски писац из 1.
виј. у Египту, свједочи о постојању многих синагога у Александрији. Јосиф
Флавије и Филон Александријски су сматрали да је синагогу утемељио
Мојсије. Исто то можемо наћи у неким рабинским предањима.
Многи предлажу да је синагога настала у вавилонском ропству у одговору на
губитак храма као средишта јеврејског живота. Губитком храма Јевреји су
изгубили мјесто за обреде и жртвоприношење. Тежили су за својом
домовином, за својом прошлошћу, за препородом и за јачим вјерским и
духовним животом. То их је подстакло да се састају у приватним кућама и
читају Библију, слушају тумачења и јачају своју свијест и осјећај припадности
вјери и народу својих предака. Тако су та заједничка састајалишта,
скупштине, убрзо постале надомјештање храма. Мада је та претпоставка
могућа, немамо директних свједочанстава о њеној тачности, и навођена
библијска мјеста из књиге пророка Језекиља нису поуздана. Поред тога,
синагога се не спомиње код Немије и Јездре, а у Макавејском устанку не
спомиње се разорење неке синагоге. Јавно читање Торе описује се у књизи
Немијиној и спомиње се у првој књизи Макавејској. Али ова сабирања су
били јавни скупови и не знамо да ли су редовно одржавани.
Како су синагоге постојале у развијеном облику у 1. виј. после Христа,
вјероватно су биле ушле у живот у претходна два вијека, али не постоји
директно свједочанство за ово у дијаспори. Неки египатски записи од 3. виј.
до 2. виј. прије Христа, спомињу „мјесто молитве“ (грчки-
просевхи),
али не
знамо шта се дешавало у кући молитве, а није јасно ни да ли су се они
односили на синагогу.
Једна грађевина пронађена на острву Делос у Нилу идентификована је као
јеврејска синагога, али она нема изразите јеврејске символе и
карактеристике који би то доказали. (
Слика)
У само 4 недавно откопана града у Палестини идентификоване су просторије
или грађевине као синагоге: у Масади, у Иродијуму, У Магдали (Мигдал,
Тарихеја) и у Гамали. Резултати испитивања су прелиминарни (уводни) и
нису извјесни у свим случајевима, нарочито за Масаду и Иродијум.
Грађевине или просторије су овдје сразмјерно мале и доста се разликују у
облику.
(Слике за наведене синагоге)
Уопште, данас теолози и историчари сматрају да је синагога установљена у
Јездрино вријеме. Јездра је извршио темељну вјерску и националну обнову.
У ту сврху храм му није био довољан, јер био је само један у цијелој земљи и
нису сви могли доћи у тај храм. Да би се могли чешће молити и заједно
размишљати о Закону, требала су им мјеста за скупљање и по мишљењу
теолога и историчара то су биле синагоге.
3.
Архитектура синагоге била је врло развијена. Јевреји су градили
прекрасне синагоге и у ту сврху су богати јевреји давали много новца. У
3. виј. у Палестини и у дијаспори било је много грађевина које би се могле
поистовјетити са синагогама. Ово је било у складу са развојем рабинског
јудејства, које је постепено почело руководити јудејством после разорења
храма 70. године, и које је стављало нагласак на молитву и проучавање
Светог писма по синагогама. У Палестини су синагоге биле грађене у
градовима, а изван Палестине (нпр. Грчкој) изван градова. Обично су грађене
покрај неке ријеке ради воде за чишћење, или на узвишеним мјестима. По
архитектури су се прилагођавале мјесту и мјесним обичајима. Обично су
биле грађене у облику правоугаоника, имале су троје улазних врата,
предворје и стубове који су носили галерије и дијелили синагогу у три лађе.
