Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Семинарски рад
Клиничка неурологија
СИНДРОМИ ОШТЕЋЕЊА НЕУРОМИШИЋНЕ
ТРАНСМИСИЈЕ
Проф. др Јасмина Салевић Обрадовић
Студент Милан Вукић
Број индекса 2820/XI
Ћуприја 2017.
1
Садржај:
1. Увод.................................................................................................................................................2
2. Пресинаптички поремећаји трансмисије.....................................................................................3
3. Постсинаптички поремећаји трансмисије....................................................................................6
3.1. Етиологија и патогенеза..............................................................................................................6
3.2. Клиничка слика............................................................................................................................7
3.3. Дијагноза......................................................................................................................................8
3.4. Лечење...........................................................................................................................................8
4. Закључак.........................................................................................................................................10
5. Литература......................................................................................................................................11
3
Код оштећења пресинаптичке мембране јављају се две врсте болести:
а. Ботулизам
б. Итон-Ламбертов синдром
а. Ботулизам
је болест у којој је доминантан симптом парализа мишића
изазвана ботулинским токсином, који производи бактерија позната под именом
клостридијум ботилинум (лат. Clostridium botulinum). Механизам дејства токсина
заснива се на његовом учешћу у блокади секреције неких неуротрансмитера (пре свега
ацетилхолина у ацетилхолинским нервним влакнима. Токсин блокира излазак
ацетилхолина из ћелије, тако што разлажe протеине егзоцитозе, „команде“ са нерава се
више не преносе самостално на мишиће и покрети у мишићима престају, а у телу
настаје потпуна парализа мишићних функција.
Клиничка слика:
- Ход је несигуран или потпуно онемогућен. Тетивни мишићни рефлекси су готово
редовно снижени или угашени.
- Ширењем слабости на међуребарне мишиће и дијафрагму испољава се
респираторна
слабост.
- Најтеже облике ботулизма карактеришу квадриплегија (одузетост сва четири
екстремитета) и респираторна инсуфицијенција.
- Редовно су присутни поремећаји вегетативног нервног система. Чести су
опстипација (затвор), ретенција урина и брадикардија.
- Свест је током болести потпуно очувна. Болесник је готово увек афебрилан.
Дијагноза:
Дијагноза ботулизма се поставља углавном на основу клиничке слике. Теже се
поставља у почетку болести, када су испољене само дигестивне тегобе. Развојем
неуролошких симптома и знакова болести дијагностичко усмеравање је олакшано.
Важан је епидемиолошки податак о конзумирању сумњиве конзервисане или термички
недовољно обрађене хране. Лабораторијска дијагностика подразумева изолацију
клостридија из узорака преостале сумњиве хране или из столице оболелих.
Дијагностички и терапијски значај има идентификација ботулинског токсина у серуму
оболеле особе, а његова типизација служи у епидемијским истраживањима. У почетку
болести ботулизам личи на друге алиментарне интоксикације, праћене дигестивним
тегобама. Развијена неуролошка слика ботулизма подсећа на неке друге болести, као
што су полиомијеиитис, полирадикулонеуритис, енцефалитис, кранијални неуритис,
миастенија гравис, тумори задње лобањске јаме, тровања метил-алкохолом, атропином,
гљивама и др.
Лечење:
