1

Европски контекст националних култура

Србија у Великој источној кризи (1875-1878)

Увод

Устанци Срба у Херцеговини, 1875. године, а затим и у Босни, 1876.године 

који су као у Србији 1804.године из социјалног револта брзо прерасли у рат за 

национално ослобођење, отворили су трогодишњу европску кризу која је јако 

утицала на слику балканског простора. Српски устаници и у Босни и у Херцеговини 

захтевали су укидање османског феудализма и сједињење са Србијом и Црном 

Гором. Устанак је почео у лето 1875.године у Херцеговини код Невесиња изазван 

насилним мерама турских закупаца пореза. Они су од српских сељака који су већ 

трећину укупних годишњих прихода давали за порез- силом покушали да наплате 

додатне феудалне даџбине. 

 

Осим социјалних захтева ( слобода вере, једнакост пред судовима, укидање 

наметнутих пореза), устаници у Херцеговини истакли су и јасан циљ- сједињење 

са суседном Црном Гором. Број устанака нарастао је на 12.000 људи. Устанку су 

се тражећи социјалне промене придружили и римокатолички сељаци у западној 

Херцеговини. На тај начин Велика источна криза почела је да се одвија тако што 

су Срби постали један предмет споразумевања руског и аустријског цара око 

проширења њихових интереса на Балкану, уз услов да српске националне побуне 

послуже само као средство да се то оствари. Српско је национално питање даље 

зависило од споразума великих сила. На првом месту су покушале да се договоре 

Русија и Аустро-Угарска. Све велике силе настојале су да извуку неке користи из 

ове источне кризе, иако су само Русија и Аустро-Угарска играле најактивнију улогу.

Српско је питање у Великој источној кризи остало нерешено. Основни разлог за то 

је неразвијеност српског националног покрета и његов елитни тип у то време.

Устанак у Херцеговини био је условно речено само почетак Источне кризе. 

Он је заправо покренуо низ значајних питања у погледу аутономије Србије, Црне 

Горе, решавање питања положаја Босне и Херцеговине, али и жеља великих сила, 

Русије, Аустрије и Турске.

2

Европски контекст националних култура

Србија у Великој источној кризи (1875-1878)

У остатку рада, писала сам о проблемима Источне кризе од 1875-1878.године и о 

неколико важних догађаја који су обележили тај период:

-

Устанак Српског народа у Херцеговини, 1875.године,

-

Српско-  Турски рат, 1876.године,

-

Руско-Турски рат, 1877.године и 

-

Санстефански мир.

Велика источна криза од 1875.до 1878.године

1.1. Устанак Српског народа у Херцеговини

 

  

    

 

Слика

 

1- Херцеговци у заседи

      

  

Једва што се утишала афера у Градишци и Бања Луци, започет  је покрет на 

југу – у Херцеговини, покрет који ће довести до општег устанка и у Босни и у 

Херцеговини. 

background image

Želiš da pročitaš svih 11 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti