1
VI. SINTEZA SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1
ODRE
Đ
IVANJE FUNKCIJA PRELAZA I IZLAZA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1.1 TABLICE I GRAFOVI STANJA TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
VI.1.2
KODIRANJE
STANJA
TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
VI.2 KONSTRUKCIJA STRUKTURNIH ŠEMA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.3 KONSTRUKCIJA STRUKTURNIH ŠEMA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
V.3.1 TAKTOVANI FLIP-FLOPOVI SA JEDNOSTAVNIM STRUKTURNIM
ŠEMAMA
V.3.2 TAKTOVANI FLIP-FLOPOVI SA SLOŽENIM STRUKTURNIM
ŠEMAMA
2
VI. SINTEZA SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1
ODRE
Đ
IVANJE FUNKCIJA PRELAZA I IZLAZA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1.1 TABLICE I GRAFOVI STANJA TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
Sinteza sekvencijalne mreže je postupak kojim se na osnovu zakona funkcionisanja
dolazi do strukturne šeme.
Problem je da je zakon funkcionisanja, koji bi trebalo da bude dat funkcijama izlaza i
prelaza, obi
č
no dat opisno.
Zbog toga se na osnovu opisnog datog zakona funkcionisanja najpre konstruišu graf
stanja i tablica stanja.
Tablice i grafovi stanja se definišu sli
č
no tablicama i grafovima prelaza/izlaza, a
razlike su u slede
ć
em:
1. Stanjima u tablicama i grafovima stanja nisu pridruženi binarni vektori ve
ć
su
stanja ozna
č
ena sa A, B, C,... itd.
2. Broj stanja ne mora biti stepen broja 2
3. Za neke parove ulaznog vektora i vektora stanja ne mora biti definisano slede
ć
e
stanje i ne moraju biti definisane sve koordinate izlaznog vektora. To se u
tablicama stanja ozna
č
ava pomo
ć
u simbola "b".
4
VI. SINTEZA SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1
ODRE
Đ
IVANJE FUNKCIJA PRELAZA I IZLAZA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1.1 TABLICE I GRAFOVI STANJA TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
C
D
A
B
01/00
10/00
10/00
00/00
01/10
01/01
10/00
01/00
11/00
00/00
00/00
10/00
Slika 1 Graf stanja iz primera 6.1.1.
A
s
X
A/00
B/00
A/00
b/bb
00
01
10
11
B
C
D
C/01
B/00
C/00
D/01
B/10
A/00
A/00
A/01
A/00
b/bb
b/bb
b/bb
Slika 2 Tablica stanja iz primera 6.1.1.
5
VI. SINTEZA SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1
ODRE
Đ
IVANJE FUNKCIJA PRELAZA I IZLAZA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1.1 TABLICE I GRAFOVI STANJA TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
Primer 6.1.2. Konstruisati tablicu i graf stanja taktovane sekvencijalne mreže sa dva
ulazna signala x
1
i x
2
i tri izlazna signala z
1
, z
2
i z
3
. Na ulaz x
1
dolazi binarni broj N
1
, a
na ulaz x
2
binarni broj N
2
i to cifra po cifra po
č
ev od najmla
đ
e cifre. Izlazni signali
dobijaju vrednosti z
1
=1 ako je N
1
ve
ć
i od N
2
, z
2
=1 ako je N
1
=N
2
i z
3
=1 ako je N
1
manje od N
2
, što zna
č
i da u svakom trenutku samo jedan izlazni signal ima vrednost 1.
Rešenje: Izabrana je sekvencijalna mreža Moor-ovog tipa. Konstruisan je najpre
graf stanja (slika 3). Stanja su ozna
č
ena sa A, B i C, pri
č
emu je po
č
etno stanje A. Na
osnovu grafa stanja konstruisana je tablica stanja (slika 4).
7
VI. SINTEZA SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1
ODRE
Đ
IVANJE FUNKCIJA PRELAZA I IZLAZA TAKTOVANIH
SEKVENCIJALNIH MREŽA
VI.1.2
KODIRANJE
STANJA
TAKTOVANIH SEKVENCIJALNIH
MREŽA
Kodiranje stanja predstavlja pridruživanje binarnih vektora simbolima stanja.
Binarni vektori pridruženi stanjima neke sekvencijalne mreže obrazuju kod stanja.
Kodovi stanja se mogu proizvoljno pridruživati stanjima.
Me
đ
utim, od izabranog koda stanja zavisi složenost kombinacione mreže koja
realizuje funkcije pobuda flip-flopova i funkcije izlaza taktovane sekvencijalne mreže.
Izbor se vrši na osnovu pravila najmanjih promena pri prelazu koje sugeriše da stanja
treba tako kodirati da se pri prelasku iz stanja u stanje menja što je mogu
ć
e manji broj
koordinata vektora stanja.
Saglasno tom pravilu
stanja iz primera 6.1.1. su kodirana sa A=00, B=01, C=11 i D=10 i
stanja iz primera 6.1.2. su kodirana sa A=00, B=01 C=11.
Na osnovu tablice stanja konstruiše se tablica prelaza/izlaza tako što se u tablice stanja
simboli
č
ke oznake stanja zamene binarnim vrednostima dodeljenim vektorima stanja.
