1
1.
Уводна разматрања ....................................................................................................................... 2
2.
Врсте програмирања ..................................................................................................................... 3
3.
SINUMERIK управњачка јединица ................................................................................................ 6
3.1.
SIMENS .................................................................................................................................... 6
3.2.
Simens Sinumerik 840D ........................................................................................................... 7
3.3.
Програм EMCO WinNC SINUMERIK 840D .............................................................................. 7
3.4.
Радни прозор SINUMERIK 840D ............................................................................................ 9
3.5.
Simens Sinumerik 840C ......................................................................................................... 10
4.
Пример обраде на CNC глодалици ............................................................................................ 11
5.
ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................... 19
6.
Литература ................................................................................................................................... 20
2
1.
Уводна разматрања
Савремено тржиште и његова глобализација поставља захтеве за све сложенијим
производима и великим бројем различитих варијанти пројектних решења, а све то како
би се задовољиљи специфични захтеви крајњег купца. Конкуренција на глобалном
светском тржишту посебно је изражена у машиноградњи, авоиндустрији,
аутоиндустрији, електронској и осталим индустријама при чему се као један од
приоритета поставља захтев за сталним повећањем квалитета производа, уз необилазан
притисак смањењем цене, као и скраћењем времена потребног за излазак производа на
тржиште, што је немогуће остварити без флексибилних производних система (ФПС).
Са техничко - технолошког аспекта, опстанак на тржишту условљен је сталним
увођењем нових технологија као што су програмабилна и флексибилна аутоматизација,
рачунарски интегрисана производња (CIM – Computer Integrated Manufacturиng) и нови
концепти као што су холонички производни системи (HSM – Holonic Manufacturиng
systems), агилни производни системи (AMS – Agile Manufacturing systems),
интелигентни производни системи (IMS – Inteligent Manufacturing Systems) и сл. У
области пројектовања и израде нових производа и технологија примена рачунара кроз
увођење система као што су рачунарски подржано пројектовање (CAD – Computer
Aided Design), рачунарски подржана производња (CAM – Computer Aided
Manufacturing) и других сличних система и њихова интеграција кроз CIM, је императив
у одржавању конкурентног положаја на тржишту.
Од своје појаве раних 60-их прошлог века до данас CAD/CAM технологије си
имале и имају неизмерен утицај на развој производа. Oko 75% производних компанија
у САД и преко 80% компанија у Немачкој, која се сматра једном од водећих
економских сила у једињене Европе, користе имплементиране CAD/CAM технологије.
Као резултат овог утицаја, CAD/CAM технологије се сматрају највећим инжењерским
достигнућем у 20. Веку, а сигурно је да ће се њихов развој наставити у будућности.
Примена рачунара данас је присутна код пројектовања производа, инжењерских
прорачуна анализа, пројектовања технолошког процеса (CAAP – Computer Aided
Process Planning), управљања информацијама (EDM – Engineering Data Management,
PDM – Product Data Management). Уопште, комплетна производња је интегрисана и
подржана рачунаром. Наиме, у развијеним земљама је незамисливо вратити се на начин
производње од пре само неколико година.
Развој нових средстава, како софтверских и хардверских, тако и робота, као и
њихово усавршавање, има за циљ да се смањи директно ангажовања човека у
процесима рада. Њиховом применом у процесу производње ослобађа се људска снага
као извор енергије и човек као извршилац одређеног рада, а улогу извора енергије и
непосредног извршиоца рада преузима машина.
Развијајући помоћна средства, човек развија и њихове системе управљања.
Системи управљања треба да га замене у управљању механизмима и машинама.
Машине и процеси израде се тако аутоматизују, чиме се мења улога човека у процесу
производње. Човек од извршиоца постаје организатор и контролор радног процеса. Све
ово омогућују одређени системи управљања машинама. Тиме се остварују процеси и
4
5. Израда првог комада у серији,
6. Серијска производња.
Већина набројаних активности постоји и код класичних алатних машина,
међутим оно што је својствено CNC машинама, то је програмирање. Програмирање је
врста писања програма према унапред дефинисаној технологији, а мозе се обавити
руцно или помоцу рацунара. Руцно програмирање подразумева писање програма од
стране технолога ручно, тј. Пише се сваки ред програма према дефинисаној
технологији.
Програмирање помоцу рацунара подразумева аутоматско програмирање самог
рачунара на основу изабраних параметара програмера као што су димензије припремка,
пут алата, избор алата, режима рада итд. У посебним софтверима као што су CATIA,
AUTOCAD, MASTERCAM, SOLIDCAD и др. Такође је могућа симулација програма и
штампање самог програма у изабраним управљачким јединицама. Овим се скраћује
време и смањују трошкови израде програма, па је бржа израда првог комада на
машини.
Програмирање подразумева израду следеће документације:
• Операциони лист - садржи редослед операција радног предмета са потребним
режимима рада и временима израде,
• План алата за радни предмет - садржи списак свих коришћених алата за обраду према
редоследу коришћења, потребне мере, стандарде режиме и корекције,
• План стезања - обухвата основне габарите радног простора, положај радног предмета
на машини, тачке ослањања предмета и место стезања као и положај нулте тачке,
• План сечења - је главни документ за штампање програма на којем су видљиве путање
кретања алата за сваку операцију. Прати се пут кретања врха алата од почетка до краја
обраде,
• Писање програма - или краће ПРОГРАМ је задњи и најважнији документ по којем се
уносе наредбе за управљање машином. Разрађени програм уноси се у програмски лист.
Програмирањем обрадних процеса мора се водити рачуна да инструкције буду
написане по дефинисаном коду, ако се то не оствари управљачки систем ће игнорисати
све инструкције које нису правилно кодиране. То се подразумева за све облике
програмирања: ручно, машинско и полумашинско. Управљачки системи аутоматски
препознају систем кодирања информација, систем мерних јединица и слично.
Карактеристике ISO и EIA система кодирања су сличне, оба система садрже 50
симбола преко којих се могу кодирати све информације потребне за програмирање
обраде свих облика и типова обрадака који се могу појавити у производним
технологијама.
Помоћу адреса у сваком програму се дефинишу информације о померању технолошке
информације и помоћне функције.
5
N - адреса за означавање броја блока.
G - адреса за дефинисање услова кретања, врсте интерполације, показивање циклуса
обраде
Kc, I, Z - адреса за дефинисање путање (кординате циљне тачке). Подаци се уносе у
стотим деловима милиметра.
F - адреса за дефинисање помоћног кретања које може бити у мм / мин, мм / о.
М - адреса за дефинисање помоћних или додатних функција као што су укључивање и
искључивање главног вретена, измена алата, означавање краја блока итд.
D - адреса за дефинисање пречника глодала.
S - адреса за дефинисање броја обртаја вретена (о / мм).
Т - адреса за дефинисање или позивање алата из магацина алата.
I, Ј, К - параметри кружне интерполације који дефинишу положај центра лука у односу
на почетну тачку лука користе се уз функцију М 99 (= 90 °).
L - адреса за дефинисање скока код функција Г25, Г27.
Слика 1:
Шематски приказ програмирања
Са слике се види да самом програмирању претходи одговарајућа припрема која се
састоји од израде технолошке документације у техничкој припреми. При томе се морају
