FAKULTET PRAVNIH NAUKA
SEMINARSKI RAD
ŠIRENJE EU I DRUGI INTEGRACIONI TOKOVI
STUDENT:
MENTOR:
PROF. DR MILE RAČIĆ
Sarajevo, 2019 godina
SADRŽAJ
2
SADRŽAJ ………………………………………………………………………………………………..2
UVOD
3
1. ZAČECI EVROPSKE UNIJE ILI POČECI INTEGRACIJA DRŽAVA ZAPADNE
EVROPE……………………………………………………………………..……………………4
2. EFTA ILI PARALELNO STVARANJE UNIJA NA TLU EVROPE...............................5
3. PRIKLJUČENJA ZEMALJA EVROPSKOJ ZAJEDNICI …………....................................6
4. PRVI KRUG PROŠIRENJA............................................................................................7
5. DRUGI KRUG PROŠIRENJA.......................................................................................8
6. TREĆI KRUG PROŠIRENJA........................................................................................9
7.ČETVRTI KRUG PROŠIRENJA.....................................................................................9
8. PETI I ŠESTI KRUG PROŠIRENJA.............................................................................11
ZAKLJUČAK .................................................................................................................12
LITERATURA................................................................................................................13
4
1.ZAČECI EVROPSKE UNIJE ILI POČECI INTEGRACIJA DRŽAVA ZAPADNE
EVROPE
Ideja o ujedinjenju Evrope je znatno starija nego što na prvi pogled izgleda. Evropa je imala jako
burnu istoriju, naročito krajem, devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Na kraju Prvog
svetskog rata se javila prva ozbiljna ideja i mogućnost da se ujedinjenjeostvari. Po uzoru na
stvaranje Sjedinjenih Američkih Država, 1923. godine AustrijanacKalergi je predložio stvaranje
Sjedinjenih Evropskih Država. Slični predlozi su se javljali isledećih godina (čak i unutar Lige
naroda), međutim, oni nisu bili ni blizu ostvarenja.Glavni razlog za to je bila Velika ekonomska
kriza, a zatim i ponovo uzavrela politička situacija.Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji
sveta, je doveo Evropu u vrlo tešku poziciju. Privreda nekada nenadmašnih evropskih država je
uništena ratom i bile su joj potrebne godine za rehabilitaciju. Evropa se nalazila između dve nove
glavne sile – Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza. Ponovo je počelo javljanje
ideje oudruživanju Evrope. Motivi za udruženje se mogu prikazati kroz sledeće tačke:
- Želja za sigurnošću i mirom– Razjedinjena Evropa nije uspela da spreči rat.Smatralo se da će
Evropa, ujedinjenjena, kao homogena celina, moći sprečiti moguće dalje sukobe i biti zajednica
mira.
-Želja za slobodom i mobilnošću – Ovaj motiv je blizak prvom motivu, s time štoima pre svega
ekonomsku konotaciju. Netrpeljivost između Evropskih državadovela je ograničenja kretanja
ljudi, robe i kapitala. Ujedinjenjem bi se stvorilo zajedničko tržište ljudi, informacija, ideja...
-Nada u privrednno blagostanje – Zadatak ujedinjene Evrope bi bio da uvedeljude u novo vreme
– vreme velike ekonomske stabilnosti i prosperiteta. Zajedničko tržište bi podstaklo trgovinu i
omogućilo dalji napredak ekonomije,kako zajednice, tako i samih država članica.
-Očekivanje zajedničke moći – SAD i SSSR su postavila nova merila moći u svetu. Razorene
Evropske države su imale želju da udruživanjem dosegnu moć koja je dovoljna da parira ovim
silama. Sledeći stepenik ka združivanju Evrope predstavlja govor britanskog premijeraVinstona
Čerčila u Cirihu, 19. septembra 1946. U njemu je Čerčil prikazao svoju vizijustvaranja
Sjedinjenih Evropskih Država, čiji je prvi korak trebalo da bude stvaranje Saveta Evrope.
Međutim, časom rađanja Evropskog pokreta se smatra Evropski kongres 1948.,održan u Hagu.
Učesnici ovoga kongresa su bili uticajni političari – Robert Šuman, Alkidde Gasperi, Pol Anri
Spak, Konard Adenauer... Zaključci ovog Kongresa su bilisprovedeni kroz Savet Evrope. Međ
u njima je i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za
ljudska prava, Evropska parlamentarnaskupštine Saveta Evrope. Osnovu ujedinjenja Evrope
predstavlja plan Roberta Šumana, francuskog ministraspoljnih poslova. Ovaj dokument, poznat
je kao Šumanov plan, je donet 9. maja 1950.Dan njegovog donošenja, deveti maj, slavi se kao
Dan Evrope. Na inicijativu Šumana ifrancuskog komesara za planiranje Žana Monea 18. aprila
1951. došlo je do potpisivanjaUgovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj I čelik
( European Coal and Steel Community , ili ti ECSC). ECSC je trebalo da obezbedi zajedničko
tržište za ugalj I čelik,što podrazumeva i zajedničku kontrolu, planiranje i korišćenje ovih
sirovina. Iznošenjeovog plana je imalo vrlo duboke korene. Najbitniji je dugogodišnje
neprijateljsvto Nemačke i Francuske. Potpisivanjem ovakvog ugovora, Francuska ne bi bila
ugrožena odstrane Nemačke ni na koji način. Druga velika korist za Francusku je bilo to što
Francuska političkim vezama sa u to vreme diskreditovanom Nemačkom ostvaruje već i uticaj
uEvropi. I ekonomska korist Francuske bi bila velika. Ona je obezbedila svoje učešće u
nemačkim rezervama uglja. Nemački političar Adenauer je bio saglasan sa ovim planom. On je u
