-
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
Сиромаштво као узрок
криминалног
понашања
СЕМИНАРСКИ РАД
СТУДЕНТ:
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
СМЕР:
ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА И
ХОРТИКУЛТУРА
МЕНТОР: ДР СРЕТЕН М. ЈЕЛИЋ
2
Садржај
Сиромаштво.......................................................2
Теорије о сиромаштву......................................3
Облици друштвене изопштености..................4
Појам и улога криминала у друштву.....................7
Узроци криминалног понашања..........................9
Сиромаштво,богатство и криминал.....................10
Утицај незапослености на криминал....................11
Литература...............................................................12
4
Теорије о сиромаштву
Постоје две теорије о сиромаштву: прва, која сматра да су појединци сами одговорни за
своје сиромаштво и друга, која тврди да сиромаштво продукују и репродукују
структуралне силе у друштву.
Дуго егзистира став по којем су сиромашни сами одговорни за свој неповољан положај.
Постоје рани покушаји да се реши проблем сиромаштва, као што су прихватилишта за
сиромашне људе у деветнаестом веку. Сиромашним су тад сматрани они који нису у
стању да постигну успех у животу, било због моралне или физичке слабости било због
одсуства мотивације. Друштвени положај сматрао се одразом талента и способност
појединца. Они који су тежили успех, искључиво су успевали постићи свој циљ, док су
други, мање способни били преодређени за неуспех.
Оскар Луис (1961) поставио је једну од најутицајнијих теорија. Он сматра да постоји
култура сиромаштва међу многим сиромашним људима. По Луису, сиромаштво није
резултат нечије способности, већ шире друштвене и културне атмосфере у којој се врши
социјализација сиромашне деце.
Тезу о култури сиромаштва разрадио је амерички социолог Чарлс Мареј. По њему
појединци који нису сиромашни због сопствене грешке - као што су, удовице, удовци,
сирочад, инвалиди - спадају у различиту категорију од оних који чине културе
зависности. Овај термин Мареј користи за оне сиромашне који се ослањају на социјалну
помоћ државе и не налазе се на тржишту рада. Он сматра да је развој социјалне државе
створио подкултуру која подрива личне амбиције и способност за самопомоћ.
Социјална помоћ, сматра Мареј, уништила је мотивацију људи за рад.
Други приступ у објашњењу сиромаштва истиче шире друштвене процесе који стварају
услове сиромаштва, а које појединци тешко могу да превазиђу. По том становништву,
стуктурални фактори, попут класе, рода, етницитета, професије, образовања, и тако
даље, утичу на начин дистрибуције ресурса.
Смањење сиромаштва није само питање промене поједниних ставова, већ и захтева
мере које се односе на постојање праведније расподеле дохотка и ресурса у друштву.
Обе теорије имају велику подршку и обе се користе у јавним дебатама о сиромаштву.
