Садржај

.........................................................................................................................................................2

Uvod

...............................................................................................................................................................3

Теоријски осврт појму породице

................................................................................................................4

Појам породице

........................................................................................................................................4

Функције породице

..................................................................................................................................4

Родитељство

.............................................................................................................................................5

Дете и детињство

.....................................................................................................................................6

Правно регулисање породице у Уставу Републике Србије

.....................................................................7

Право на закључење брака и равноправност супружника

...................................................................7

Слобода одлучивања о рађању

...............................................................................................................9

Права детета

...........................................................................................................................................11

Права и дужности родитеља

.................................................................................................................12

Посебна заштита породице, мајке, самохраног родитеља и детета

..................................................12

Социјална заштита

.................................................................................................................................14

Равноправност полова

...........................................................................................................................15

Правно регулисање породице у Породичном закону

.........................................................................15

Третман породице и деце у Закону о предшколском васпитању и образовању

..................................16

Третман породице и деце у Закону о социјалној заштити

.....................................................................17

Третман породице и деце у Закону о локалној самоуправи

..................................................................18

Установе социјалне заштите....................................................................................................................20
Правно регулисање породице у Закону о финансијској подршци породици са децом...................22
Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са
рада ради посебне неге детета...............................................................................................................24
Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета................................................................25
Одсуство са рада ради посебне неге детета или друге особе..............................................................26
Родитељски додатак.................................................................................................................................26
Дечији додатак..........................................................................................................................................27
Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања ................28
Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју......................28
Регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених
породица...................................................................................................................................................28

Завршне напомене

......................................................................................................................................29

Теоријско одређење породице

Појам породице

У најопштијем смислу, породица би могла да се дефинише као историјски

променљив институционални облик, у чијим оквирима се одвија процес репродукције
друштвених индивидуа, с једне стране, процес природне репродукције кроз процес
рађања, одрастања и умирања, са друге стране, процес друштвенокултурне репродукције,
кроз вођење процеса социјализације и индивидуализације јединке и старање за очување
стабилности и персоналног интегритета свих њених чланова.

Породица је најстарија, најтрајнија примарна друштвена група која се темељи на

био-репродуктивним, психо-социјалним, заштитним и економским везама супружника и
њихове рођене или адоптиране деце.

Новија одређења породице посматрају је као групу појединаца који живе у

заједничком домаћинству и коју чине најмање једно дете и најмање једна одрасла особа и
који су међу собом повезани брачном везом или кохабитацијом и родитељским односом.

Породица је променљива историјска категорија, носи израз свих душтвених

промена у организацији породичног живота и свих сложених процеса и односа који се
одвијају у њеним оквирима.

Функције породице

Универзална обележја породице тј. биолошка, психолошка, социјална и економска

су у основи остала непромењена садржински, пратећи токове друштвеног развоја и
прилагођавајући се новим условима савременог доба..

С обзиром да се породица заснива на непосредном односу чланова, односи не могу

бити тако институционализовани да се улоге обављају безлично и независно од
карактеристика и емоционалне ангажованости чланова, а да се тиме не угрози карактер
заједнице. Зато је осећање припадности основни принцип партиципације, а солидарност и
сарадња представљају основу за складно обављање породичних улога. При том заједнички
дом, симболише „уточиште“ принцип заједничког живљења чланова породице. Све то
доказује да породица има карактер заједнице која претпоставља потпунију партиципацију
личности, кооперацију и солидарност као основу интеракције и припадања.

Marija Draškić,

Porodično pravo

, Beograd 2007, str. 25

Међутим, у последње време, савремена породица губи карактер заједнице и све

више   добија   обрисе   специјализоване   дрштвене   установе   са   редуцираним   функцијама.
Чланови   породице   све   више   своје   развијеније   потребе   задовољавају   изван   породице,
растрзаност које неминовно носи модеран начин живљења, води ка разним друштвеним
улогама и све мањој партиципацији у породичном животу, те су и породични односи све
мање   редовни   и   непосредни   са   губитком   породичне   комуникације.   Заједнички   дом   и
заједничке породичне активности све више се јављају као симболи и некадашњи идеал, а
мање као стварност, што у крајњем исходује повећаним степеном неразумевања између
супружника, порастом развода и броја једнородитељских и непотпуних породица.

Породица и даље почива на хетеросексуалним везама, помоћу којих парови

задовољавају различите врсте потреба (од сексуалних, моралних, естетских, духовних) и
обезбеђује репродукцију друштва рађањем потомства: биолошко- репродуктивна
функција породице.

У породици се заснива систем сродничких веза и односа који представљају основу

за полне табуе и поделу улога унутар породице: биолошко-социјална функција породице.
Породица развија индивидуалне (моралне, психолошке) и социјалне особине личности,
васпитањем и социјализацијом личности: психо-социјална и васпитно социјализаторска
функција породице.

Обезбеђује обављање одређених произодно потрошачких или само потрошачких

делатности: економска функција породице.

Процеси модернизације утицали су на трансформацију породичних односа, те се из

тих разлога она посматра не више као друштвена група већ као заједница.

Породица као друштвена заједница доживљава се као чврста и хомогена заједница

у којој владају људски односи који се темеље на љубави, равноправности и поштовању
међу члановима, у којој нема оштријег конфликта између појединачног и групног
интереса.

Породичне улоге: родитељ-дете

Родитељство

Под родитељством подразумевамо сложен скуп социјалних ставова, очекивања и

циљева, различитих пракси у којима долази до споја био-социјалног аспекта људске
прокреације са социјално културним аспектима бриге, социјализације и васпитања нових

Marija Draškić, op. cit. str 49

Појам детета и детињства мењао се током историје тако да је схватање детета

еволуирало од доба када детињство није препознавано, до данашњег схватања детињства
као развојне фазе у одрастању човека односно прихваћено као веома важна животна етапа,
која даје печат за каснија искуства и у том контексту значајне су установе за педагошки,
васпитни и образовни рад са децом, као допуна породичној незиПоследњих пар деценија
долази до презаштићавања детета и тзв.“феномена детецентричности.

Патерналистички однос према детету распоређен је између родитеља и државе, при

чему је државна интервенција усмерена превасходно на контролу и обезбеђивање
друштвено пожељног модела социјализације.

С' тим да дете као посебан носилац права и уједно признавањем партиципативних

права (права на самоодређење) и осталих грађанских права постепено губи статус
класичног заштићеног у односу патернализма и омогућено му је да утиче на сопствени
положај (модерни патернализам) у ком родитељи заступају дете у вршењу права до
пунолетства.

Правно регулисање породице у Уставу
Републике Србије

Устав Републике Србије који је ступио на снагу 2006. године садржи одредбе којима се

установљавају најважнија начела о породичним односима, приметићемо у већем обиму од ранијих
уставних текстова.

Одређене уставне одредбе се директно или посредно односе на материју

уређења породичних односа у Републици Србији, које ћемо овом приликом и приказати. Међутим,
сам Устав, а ни Породични закон РС не наводе дефиницију породице, већ само уређење одређених
односа који настају у оквиру ње - однос сродства, однос два лица који ствара брак итд. Породица,
према томе, „није засебна правна установа, нити јој је у нашем праву признат правни субјективитет.
Уставне одредбе које се директно односе на уређење породичних односа су

Право на закључење брака и равноправност супружника

Не можемо се детаљније бавити породичним односима, а да се не осврнемо на

њихов извор ( брак или ванбрачну заједницу). Ова уставна одредба, прво прокламује
начело слободног пристанка на брак. Слободан пристанак на брак једно је од основних
уставних начела слобода човека и грађанина, које је посебно заштићено и у најважнијим
међународним документима о људским правима („Европска конвенције о људским
правима).

Ratko Marković,

Ustavno pravo

, Beograd 2016, str 297