Sistem informisanja
Pojam i elementi informisanja
Informacija je specifican drustveni odnos, elementarna potreba ljudi i uslov kolektivnog zivota.
Sistem informisanja u danasnjem smislu reci pocinje da se stvara sa pojavom sredstava masovnog
informisanja, sa razvojem nauke i tehnike. Informaciju ne treba svoditi na podatak. Podacima se
registruje a informacijom objasnjava. Odnos podataka i informacija tretira se kao odnos sirovina
(inputa) i finalnih proizvoda (outputa) ,a obrada podataka (primena odredjenih operacija nad
podacima) shvata se kao nacin proizvodnje informacija.
Da bi se pratile mogucnosti trzista, kao i da bi se predvidjali problemi preduzeca i marketinga,
menadzmentu preduzeca su neophodne opsirne i pouzdane informacije. Da bi menadzment
preduzeca doneo sto kvalitetnije odluke neophodne su mu informacije o: kupcima, konkurentima,
trgovcima, kao i sopstvene informacije o prodaji i troskovima. Cuveni ekonomista M.Xarper je
1916.god. to postavio ovako: ”Dobro voditi posao znaci upravljati njegovom buducnoscu - a
upravljati buducnoscu znaci upravljati informacijama.”
U dosadasnjem poslovanju nasih preduzeca menadzment je najvise paznje posvecivao upravljanju
novcem, sirovinama i materijalima, masinama i ljudima. Daleko manje paznje je pridavano petom
presudnom sredstvu - INFORMACIJAMA. One predstavljaju osnov za donosenje kvalitetnih
odluka u preduzecu, a time i nuznost za uspesno i efikasno upravljanje preduzecem. Sastoje se od
sadrzaja, cilja i efekta.
Sadrzaj informacije moze biti izrazen:
pismeno ili usmeno, tekstualno ili brojcano, preko
grafikona, sema…i cini ga osmisljeni skup podataka.
Cilj informacije je da pruzi odredjeno saznanje o pojavi, da podstakne na odredjenu akciju ili da je
zaustavi.
Efekti informacije su razliciti:
ekonomski, drustveni i psiholoski.
Ekonomski
efekti informisanja ogledaju se kroz ispunjenje osnovnih ekonomskih principa:
produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost
Drustveni
efekti informisanja se ogledaju kroz razvoj drustvenog sistema tj. kroz humanizaciju
medjuljudskih odnosa i demokratizaciju.
Psiholiski
efekti informisanja ispoljavaju se kroz cinjenicu da se efikasnim informisanjem kod ljudi
kod ljudi stvara osecaj sigurnosti, samopouzdanja, drustvenog priznanja.
Informacioni sistem ima karakteristike kao i opsti sistemi.Zbog toga se definise na isti nacin - kao
skup komponenti (ljudi, procedura, podataka…) koje su medjusobno tako povezane da teze
ostvarivanju nekog zajednickog cilja. Osnovni cilj informacionih sistema jeste da pretvaraju
podatke u informacije. Pod sistemom informisanja se dakle podrazumeva postupak pomocu koga se
na jedan sistematski i regularan nacin vrsi prikupljanje, analiza i prezentacija razlicitih informacija
koje su potrebne za donosenje racionalnih odluka u preduzecu. Pod sistemom informisanja u
preduzecima podrazumevamo i organizovani proces obavestavanja clanova, pojedinaca, grupa o
svim pitanjima od znacaja za funkcionisanje njihove organizacije. Sistem informisanja u radnim
organizacijama ne treba shvatiti samo kao pasivno obavestenje o donetoj odluci, o stanju, o
rezultatima. On mora da obavesti zasto je bas takva odluka doneta, zasto je takvo stanje kakvo je,
zasto su takvi postignuti rezultati. On ne treba samo da informise, vec i da pokrece i na akciju. Zbog
toga se od sistema infomisanja ne trazi samo da obavestava samo o ucinjenom, odlucenom,vec i da
obavestava i nameri da se donese odredjena odluka. Time se ljudi aktiviraju, ukljucuju u sistem
upravljanja tj. odlucivanja. Ekonomski sistem generise ogromnu kolicinu informacija u toku dana,
pa cak i u toku jednog casa, pri cemu stopa generisanja informacija ima eksponencijalni rast, a
menadzeri ne prestaju da se zale da nemaju dovoljno odgovarajucih i blagovremenih informacija na
osnovu kojih mogu da donose operativne odluke. Postoje razni modeli informacionog sistema.
Funkcije sistema informisanja su:
a)
saznajna
- sastoji se od iskustva ljudi i sirenju znanja
b)
mobilizatorska
- ona motivise ljude na rad
c)
integrativna
- ona ima za cilj jedinstvo u akciji i sastoji se od obavestavanja pojedinaca,organa i
organizacija o problemima u poslovanju kao i njegovim rezultatima
d)
istrumentalna
- pod njom se podrazumeva pronalazenje nacina i sredstava da se odluke donose
efikasno i demokratski
Karakteristike sistema informisanja su:
-informisanje je sastavni deo razvitka drustvenih odnosa
-infomisanje je pravo, ali i obaveza svakog radnika
-niko nema pravo na monopol nad informacijama, a ako ga ima onda ima i monopol u odlucivanju
-informisanje ima za cilj da pokrece akciju
-informisanje mora biti dvosmerno odnosno da prenese sadrzaj poruke kao i da obavesti subjekta
koji vrsi informisanje kako je poruka primljena
-informisanje je bitno u tome koliko je radnik od objekta postao subjekt informisanja
Marketing informacioni sistem predstavlja “skup procedura i metoda za redovno planiranje,
sakupljanje, analizu i prezentiranje informacija koje se koriste za donosenje odluka na podrucju
marketinga”. Prema Kotlerovom modelu glavni elementi marketinskog inforacionog sistema su
sledeci: sistem internog izvestaja, sistem marketinskog obavestenja, sistem istrazivanja marketinga i
sistem analitickog marketinga. Proces donosenja marketinskih odluka, bilo da su one strateskog,
politickog ili operativnog karaktera je jedan kontinuelan proces, te je veliki deo informacija
potrebno stalno prikupljati i prezentirati donosiocima odluka. Upravo marketing informacioni
sistem treba da obezbedi kontinuiran tok informacija:
a) prikupljanje informacija iz izvora u i van preduzeca
b) smestaj i cuvanje informacija ( memorizacija za kasniju upotrebu )
c) preradu informacija prema karakteru odluka – za planiranje, organizovanje i kontrolu
d) distribuciju informacija pojedinim organima
Markentiske informacije mogu da se klasifikuju na razne nacine. Prema tome sta opisuju,
markentiske informacije mogu da se odnose na:
1) karakteristike i ponasanja kupaca
2) karakteristike trzista
3) konkurenciju
4) opste okruzenje
5) interno okruzenje
6) marketinski mix(proizvod,mesto,cena,promocija)
7) performanse marketinga
Prema tome da li pojavu izrazavaju brojcano ili opisno dele se na: kvantitativne ( koliki je trzisni
potencijal, potencijal prodaje, elasticnost traznje) i kvalitativne ( ko su kupci, sta kupuju, kako
kupuju, zasto kupci kupuju ).
