UNIVERZITET U NOVOM SADU
PEDAGOŠKI FAKULTET
U SOMBORU
SEMINARSKI RAD IZ ŠKOLSKE PEDAGOGIJE
SISTEM MARIJE MONTESORI
Profesor: Student:
Radmila Bogosavljević Milana Lazarević 12/3/022
Asistent:
Milorad Dmitrović
Novembar, 2014
2
Sadržaj
1.Uvod.......................................................................................................................................3
2.Biografija Marije Montesori....................................................................................................3
3.
Pedagoška načela i principi pedagogije Marije Montesori..............................................4,5,6
4. Ciljevi Montesori Metode...................................................................................................6,7
5.Ključne karakteristike Montesori metoda...............................................................................7
6. Razdoblja posebne osetljivosti............................................................................................8,9
7. Faze razvoja..........................................................................................................................9
8. Principi.................................................................................................................................10
9.Upijajući um .........................................................................................................................11
10. Obrazovni materijal.......................................................................................................12,13
11.Zaključak.............................................................................................................................14
12.Literatura.............................................................................................................................15
4
nosa ili oblačenju je dostojanstveno dete i ovo su načini na koji se razvijaju samopouzdanje i
samopoštovanje. Pokret je osnova Montesori pedagogije i razvoja deteta, pa je fizičkom
razvoju i koordinaciji pokreta poklonjena velika pažnja. U Montesori sredini dete živi u grupi
dece koja ga podržavaju i uči se pozitivnom socijalnom ponašanju, ali tako što samostalno
rešava različite socijalne situacije na pozitivan način. Iako se u današnje vreme smatra da
deca treba da počnu odmalena da se uče borbi za život, u Montesori pedagogiji se smatra da
dete izloženo podsmehu i grubosti u grupi vršnjaka može razviti samo devijantno ponašanje,
odnosno da dete razvija jaku ličnost samo životom u jedinstvenoj grupi sa pozitivnim
socijalnim ponašanjem. Karakteristično za ovaj metod je insistiranje na individualnom radu
dece i upotreba posebno osmišljenih materijala. Vežbajući na lako dostupnim materijalima iz
svakodnevice i učeći se praktičnim aktivnostima (vezivanju pertli, zakopčavanje odeće – što
odraslima može da izgleda smešno) deca vežbaju motoriku. U predškolskom uzrastu uči se
najpre čulima, ali su inteligencija i pokret nezaobilazni pratioci tih težnji. Tokom kasnijih
faza koriste se matematički materijali: žetoni, štapovi za brojanje, vreteno; na primer,
ubacujući predmet u kutiju dete shvata da je nula prazno, ništa.
Sa jezičkim materijalima radi se u fazama:
a) slovo se imenuje i pipanjem shvata;
b) prepoznaje se po obliku;
c) najzad usvaja.
Upravo u tom uzrastu formira se inteligencija, glavno čovekovo oruđe. I ne samo ona nego i
sve psihičke sposobnosti u celini. Ta nova ideja snažno je uticala na one koji se razumeju u
psihički zivot.
Pedagoška načela i principi pedagogije Marije Montesori
Detetovu ličnost i njegovo dostojanstvo treba poštovati, a to se pre svega ogleda u pružanju
slobode detetu da se razvije u skladu sa svojim sposobnostima. Te sposobnosti dete može
razviti samo ako oseća da ga se bezuslovno volite, ako mu se pruži odgovarajuća okolina koja
mu omogućuje slobodan razvoj. S obzirom da je decu poštovala i stavljala ih uvek na prvo
mesto, Marija Montesori se zalagala da se deci pruže ljubav, poštovanje i priznanje. U korist
toga ona definiše na novi način poziciju odraslih: Dete ne sme biti podčinjeno, već mu odrasli
moraju omogućiti slobodan razvoj i to na način da ne budu previše nasilni, nego da mu pruže
indirektnu pomoć. To je njen revolucionarni stav. Na temelju svojih istraživanja, Montesori
je uočila veliku važnost koju čula imaju u dečijem percipiranju okoline. Preko čula mi
komuniciramo s okolinom i stičemo odgovarajuća iskustva.
Ona ističe pojam motorike i zalaže se da se u vaspitanje uvedu vežba i igra. Montesori
duhovni razvoj povezuje s kretanjem. Detetov se um razvija zahvaljujući kretanju. Psihičkom
razvoju pomažu i čula čije se vaspitanje odvija tokom samostalnog rada. Za vežbanje čula
vrlo je važno izvođenje pokreta fine i grube motorike. Kada se poveže vaspitanje kretanja sa
vaspitanjem čula, onda je to Montesorijev 'put' za zdravi psihički, telesni i društveni razvoj
deteta. U pedagogiji Marije Montesori važno mesto zauzima dečija koncentracija koju ona
5
naziva „polarizacija pažnje“. Da bi uopšte došlo do koncentracije, potrebno je ostvariti
određene uslove, od kojih je svakako najznačajniji dopustiti djetetu da samo bira što će raditi.
Postoje tri stepena koji prethode koncentraciji:
-"pripremne radnje" (postupno počinjanje neke aktivnosti),
-"veliki rad" (početak koncentracije)
- I stepen "velikoga rada" (uravnoteženost i unutarnje zadovoljstvo).
Montesori smatra da koncentracija nije jednostrani intelektualni čin, već spoj snaga koje
služe da se izgradi ličnost. To znači da su značajni osećaji, razmišljanja, htenja i sam rad.
Osim navedenih načela, svakako valja spomenuti i pojam slobodnoga izbora. To zapravo
znači da detetu treba omogućiti da samo odluči što će raditi. Jedino se na taj način dete može
nečemu potpuno posvetiti. Montesori tvrdi da je slobodan izbor takođe bitan jer se deca
individualno razvijaju: naime, svako se dete razlikuje jedno od drugoga po vlastitim
sposobnostima, tempu učenja, načinu rada itd. Važno je naglasiti da slobodan izbor ne znači
da dete sme raditi sve što hoće te da može površno obavljati aktivnosti i skakati s predmeta
na predmet. Detetu se mora omogućiti široki izbor posebno osmišljenoga materijala,
vaspitača koji će znati kako mu indirektno pomoći te ugodnu i mirnu atmosferu prikladnu za
rad. Tek će se u takvim uslovima dete dobro osećati i moći koncentrisati na odabranu
aktivnost. U takvom se okruženju dete neće bojati napraviti grešku i moći će iskoristiti sve
što mu pruža slobodan izbor.
Principi koji čine pedagogiju Marije Montessori su:
1) dete gledati kao potpunu osobu
2) pomoći njegovom razvoju tako da mu damo prostora za slobodne odluke; pomoći mu da
samostalno razmišlja i deluje;
3) pružiti mu priliku da sledi svoju potrebu za učenjem, jer deca ne žele bilo što učiti, nego u
određeno vreme učiti nešto određeno (razdoblja posebne osetljivosti)
4) pomoći mu da nadvlada poteškoće umesto da beži od njih.
Prvi princip govori o tome kako dete zauzima središnje mesto u njenoj pedagogiji. Ona ga
poštuje, voli i shvata potrebu za njegovim samoostvarenjem. Da bi to postigao, odrasli trebaju
pomagati detetu u razvitku, ali istovremeno moraju podsticati individualnost deteta. Tek će se
tada ono moći razviti u slobodnog i samostalnog čoveka.
Drugi princip govori o odnosu između vaspitača i deteta. Vaspitač mora omogućiti detetu
slobodu izbora tako da mu dozvoli da se sam odluči prema svojim interesima. Razlog tome je
što vaspitač samo pretpostavlja šta je za dete dobro, dok dete bira prema svojoj osetljivosti.
Takav se način vaspitanja treba odvijati u okolini koja je prilagođena detetovim potrebama, te
u okolini u kojoj odrasli imaju ulogu prenositelja i usmeravatelja.
Treći se princip odnosi na razdoblja posebne osetljivosti. Oni predstavljaju vreme posebne
osetljivosti i spremnosti za pažnju i učenje.
Četvrti princip takođe predstavlja Montesorijev savet za podsticanje samostalnog delovanja
deteta, ali i podršku vaspitača u doslednosti i upornosti detetovih radnji. Ona smatra da s
godinama razum dobija na značenju. Dete mora naučiti preuzeti odgovornost za sebe i za
svoju okolinu. Takvo će dete biti slobodno, potencijalno zrelo i odgovorno što, po njenom
