Fakultet za poslovni menadžment, Bar
Sistem nacionalne bezbednosti Ruske Federacije
(
Seminarski rad
)
Sistemi nacionalne bezbednosti
MENTOR
STUDENT
Prof. dr Andreja Savić
Jegor Dimov 47/16
Bar, Novembar 2016.
Sistem nacionalne bezbednosti Ruske Federacije J. Dimov
Sadržaj
:
Uvod......................................................................................................3
1.
Istorijski razvoj obaveštajno-bezbednosnog sistema Rusije
........................3
2.
Struktura obaveštajno-bezbednosnog sistema Ruske Federacije
.................5
3.
Institucije i agencije obaveštajno-bezbednosnog sistema
Ruske Federacije
......................................................................................7
3.1.
Tela za koordinaciju obaveštajno-bezbednosnog rada
.........................................7
3.2.
Spoljna obaveštajna služba (СВР)
................................................................8
3.3.
Federalna služba bezbednosti (ФСБ)
............................................................10
3.4.
Vojna obaveštajna služba (ГРУ)
.................................................................11
3.5.
Federalna agencija za državne komunikacije i informacije (ФАПСИ)
.....................12
3.6.
Glavna uprava specijalnih programa (ГУСП)
.................................................12
3.7.
Federalna služba zaštite (ФСО)
.................................................................12
3.8
.
Predsednička služba bezbednosti (ПСБ)
.........................................................13
4.
Geopolitičke promene i njihov uticaj na redefinisanje
koncepta bezbednosti i odbrane Rusije
......................................................13
Literatura i internet izvori..................................................................16
2
Sistem nacionalne bezbednosti Ruske Federacije J. Dimov
Nakon Oktobarske revolucije, u decembru 1917. godine, pri Savetu komesara se formira Sveruska
vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže, "ВЧК". Prema akronimu skraćenog
ruskog naziva (ЧК), ta institucija se obično naziva "Чека". Njen prvi rukovodilac je bio Feliks
Đeržinski. Služba je bila zamišljena kao organizacija koja će se isključivo baviti istraživanjem i
obradom političkih i krivičnih dela, ali se vremenom razvila u organ represije sa veoma širokim
obimom ovlašćenja u koja je spadala i borba protiv strane vojne špijunaže i obezbeđenje sovjetskih
granica. Funkcionisala je od 1917. do 1922. godine u ratnim uslovima, kao mešavina vojne
organizacije, političke službe bezbednosti i obaveštajne organizacije.
Godine 1921. formira se "ГРУ" (Главное Разведoвательное Управление), Glavna obaveštajna
uprava, zapravo je to bila vojno-obaveštajna uprava, kao sastavni deo "Чеке". GRU je jedina služba
koja postoji još od vremena "Чеке", preživela je i raspad SSSR-a, i postoji i danas. Najuspešnija je
bila tokom Drugog svetskog rata, dok je u periodu Hladnog rata bila uglavnom u senci KGB.
Od 1922. do 1934. godine bila je aktivna "ГПУ" (Государственоe политическое управление) –
Državna politička uprava, godinu dana kasnije je reorganizovana u "ОГПУ" (Объединенное
государственное политическое управление) – Objedinjenu državnu političku upravu. Staljin je
iskoristio OGDU za osvajanje liderske pozicije nakon smrti Lenjina i obračun sa političkim
protivnicima. Osim toga, ova služba se bavila i borbom protiv ruske emigracije u inostranstvu.
2
Od 1934. do 1941. godine postojala je "ГУГБ" (Главное управление государственной
безопасности) – Glavna uprava državne bezbednosti. Nastala je reorganizacijom službe
bezbednosti i smeštena je u okviru novoformiranog "НКВД" (Narodni komesarijat unutrašnjih
poslova). GUGB se bavio poslovima političke službe bezbednosti u zemlji i inostranstvu, dok je
NKVD bio opšta služba bezbednosti.
Od 1941. do 1943. godine postojao je "НКГБ" (Народный комиссариат
государственной безопасности) – Narodni komesarijat za državnu bezbednost, koji je nastao
izdvajanjem GUGB iz NKVD. Nakon napada Nemačke, ove dve službe su ponovo integrisane sve
do 1943. godine, a onda su vraćene na predratno stanje.
Godine 1943. formirana je posebna jedinica za borbu protiv svih vrsta neprijateljske delatnosti,
poznatija kao "Смерш" (Смерть шпионам). Jedinicom je rukovodila Glavna uprava za
kontraobaveštajnu delatnost Narodnog komesarijata za odbranu (GUKR). Iako su bile pridodate
regularnim jedinicama Crvene armije, sa posebnom organizacijom Smerš u mornarici, naredbe su
dobijali isključivo od NKVD. Smerš je rasformiran 1946. godine.
Godine 1946. formiran je "МГБ" (Министерство государственной безопасности) – Ministarstvo
državne bezbednosti. Nakon rata NKVD je transformisan u MVD (Ministarstvo unutrašnjih
poslova), a NKGB u MGB, koji je postao politička služba bezbednosti zadužena za unutrašnji i rad
u inostranstvu. MVD je preuzeo ulogu u suzbijanju "klasičnog" kriminala i u upravljanju logorima.
Nakon Staljinove smrti 1953. godine, došlo je do krupne reorganizacije sovjetskog obaveštajno-
bezbednosnog sistema. Najpre su MVD i MGB ponovo objedinjeni u okviru MVD, a u martu 1954.
godine iz MVD se izdvaja КГБ (Комитет государственной безопасности) – Komitet državne
bezbednosti, koji je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prerastao u autonomno-
centralnu obaveštajno-bezbednosnu organizaciju u čijem sastavu su se nalazile gotovo sve
nacionalne obaveštajno-bezbednosne službe (izvan tog sistema su ostale vojno-obaveštajne službe i
neke službe u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova). Po svojoj organizacionoj strukturi KGB je
bio jedna od najsloženijih bezbednosno-obaveštajnih organizacija u svetu, jer je osim glavnih
2
https://ru.wikipedia.org/wiki/ОГПУ_при_СНК_СССР
08.11.2016.
4
Sistem nacionalne bezbednosti Ruske Federacije J. Dimov
uprava imao i sedam samostalnih uprava, kao i šest samostalnih odeljenja.
Prva glavna uprava KGB (u Zapadnim izvorima poznata kao "Uprava S") bila je nosilac
celokupnog obaveštajnog rada prema inostranstvu kao i svih subverzivnih sadržaja u periodu
Hladnog rata. Zbog obima zadataka, organizaciona struktura Prve glavne uprave je bila veoma
složena i u svom sastavu imala je 3 sektora ranga uprave (za ilegalce, nauku i tehniku i za analizu),
2 specijalne službe ranga uprave (za informacije i za kontraobaveštajni rad), i 16 odeljenja, od kojih
10 regionalnog tipa (ta odeljenja su bila udarna snaga Prve glavne uprave za ofanzivni rad prema
određenim geografskim, a donekle i jezičkim područjima).
Druga glavna uprava KGB ("Uprava T") je ostvarivala sledeće zadatke: sprečavanje delovanja
stranih obaveštajnih službi na sovjetskom tlu, ostvarivanje uvida u ponašanje i delovanje
"neprijatelja koji radi protiv interesa SSSR", ofanzivno delovanje u inostranstvu s ciljem zaštite
organa KGB i DKP, kontrole građana SSSR koji su boravili u inostranstvu. Druga glavna uprava
bila je organizovana u 10 uprava i 12 samostalnih edeljenja.
Treća glavna uprava KGB ("Uprava K") je rukovodila svim graničnim jedinicama SSSR koje su u
to vreme brojale oko 300.000 pripadnika. Uprava je bila odgovorna za obezbeđenje celokupne
granice SSSR, a pretpostavlja se da je rukovodila i snagama unutrašnje bezbednosti koje su imale
250.000 pripadnika.
Peta glavna uprava KGB je formirana odlukom Politbiroa CK KP SSSR 1969. godine, i to većim
delom od organizacione strukture Druge glavne uprave KGB. Ta uprava imala je u nadležnosti
kontrolu nad određenim kategorijama građana SSSR (disidenti, politički protivnici), i u Zapadnim
medijima važila je za "najozloglašeniji" deo KGB. Takođe, ova uprava je preko jednog broja
građana SSSR sprovodila ofanzivni kontraobaveštajni rad prema drugim zemljama. Peta glavna
uprava je u svom sastavu imala 7 organizacionih uprava i odeljenja.
Pored ovih uprava, KGB je sačinjavalo i više samostalnih uprava i odeljenja.
3
U svojoj istoriji Rusija je prošla put od stvaranja i jačanja Carske Rusije, te razvoja carizma,
njegove propasti u revolucionarnim previranjima početkom KSKS veka i stvaranja SSSR-a, zatim
perioda odbrane mlade sovjetske države, preko kontrarevolucije i ustoličenja staljinizma, kao
totalitarnog režima. Usledilo je jačanje uloge i pozicije SSSR-a od početka Drugog svetskog rata i
zauzimanja pozicije u međunarodnim odnosima kao svetske supersile, do raspada SSSR-a i
stvaranja Zajednice Nezavisnih Država i Ruske Federacije. Svaki od pomenutih istorijskih perioda
je za Rusiju veoma značajan, ne samo s aspekta unutrašnjeg razvoja njene državnosti, nego i sa
aspekta
međunarodne pozicije.
4
2. Struktura obaveštajno-bezbednosnog sistema Ruske Federacije
Raspadom SSSR-a, 21. decembra 1991. godine, i formiranjem Zajednice Nezavisnih Država, bivša
Ruska Socijalistička Republika transformisana je u Rusku Federaciju. Ove krupne političke
promene automatski su izazvale promene i u strukturi obaveštajno-bezbednosnog sistema koji je
nasleđen iz sovjetske ere. Na osnovu Zakona o reorganizaciji organa državne bezbednosti od 3.
decembra 1991. godine, KGB SSSR je raspušten, dok je istovremeno ozvaničeno postojanje već
uspostavljene Međurepubličke službe bezbednosti (MSB) i Centralne obaveštajne službe (CSR).
Nešto pre toga, 20. novembra 1991. godine, KGB RSFR je transformisan u Ageciju federalne
3
https://ru.wikipedia.org/wiki/История_советских_органов_госбезопасности
08.11.2016.
4
Milošević, M ., Sistem državne bezbednosti, Policijska akademija, Beograd, 2001, str. 265.
5
