УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
У Косовској Митровици
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И
СПЕЦИФИЧНОСТИ СИСТЕМА
ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА МАРИЈЕ
МОНТЕСОРИ
-Дипломски рад-
Професор:
Студент: Зорица Живановић
2017.
Педагогија Марије Монтессори темељи се на научном посматрању спонтаног
учења деце, на подстицању властитог деловања детета и његове самосталности и на
поштовању дететове личности.
Предшколска установа са прилагођеним Монтессори програмом прати обавезни
план и програм. Савремена тенденција предшколског васпитања и образовања тежи
глобалном васпитавању личности детета, које има своје капацитете и границе, особену
акумулацију искуства – што одређује његов лични темпо развоја.
1.Биографија
Марија Монтесори (рођена 31.августа 1870) је била италијанска лекарка,
образовни радник и педагог. Марија Монтесори је рођена у Кјаравалеу 1870 год., у
провинцији Анкона, у Италији. Њен отац, Алесандро, био је рачуновођа, а мајка,
Ренилде Стопани, била је такође добро образована и гајила је љубав ка књижевности.
Када је имала 5 година, цела породица се преселила у Рим, где је, по завршетку
основне школе, наставила школовање на Регионалном техничком институту „Леонардо
да Винчи“, са намером да постане инжињер. У то време, када су се жене углавном
бавиле друштвеним наукама, то није било уобичајено. До матуре су се њене жеље
измениле, те је сада желела да упише медицински факултет.
Иако су је родитељи наговарали да се почне бавити образовним радом, тј. да
постане наставник ушколи, она је чврсто остала при својој одлуци да постане лекар. Поред
њених родитеља, међутим, ни тадашње друштво није било спремно на такво нешто: на
медицинском факултету сви студенти су били мушкарци и Марији је одбијен упис. Након
неуспешног разговора са професором, Марија се није предала и наводно му је одговорила:
„Ја знам да ћу постати лекар.“ Постоје тврдње да се на крају у спор умешао
и
сам папа
XIII, помоћу кога се Монтесори успешно уписала на Универзитет у Риму, на одсеку за
физику, математику и природне науке и две године касније дипломирала. На основу те
дипломе је без проблема уписала медицински факултет и тако постала прва женска
особа у Италији која је завршила медицински факултет, на Универзитету „Ла
Сапијенца“ у Риму.
Слика број 1: Марија Монтесори
Најпознатија је по свом образовном систему „Монтесори“, који се односи на
децу од рођења до адолесценције. Њене образовне методе се примењују и дан данас
широм света. Завршила је медицински факултет и након тога се запослила у болници у
склопу универзитета. Убрзо је почела да се занима за образовање „назадних“.
Њен први значајан успех представљали су осморо њених ученика који су се
пријавили за државни испит читања и писања. „Назадна“ деца су положила , а оцене су
им биле изнад просека, што је касније названо „првим чудом Монтесори “. 6. јануара
1907. је отворила Дечију школу и укључила је бројне активности и образовне
материјале, али је задржавала само оне који су децу заиста заокупљали. Она је
схватила да деца која проводе време у окружењу које је осмишљено да подржава
њихов природни развој имају моћ да сама себе образују. Касније је тај процес називала
само-образовањем. Водила се изјавом, да није она измислила методу образовања, већ
да је само дала некој малој деци шансу да живе.
Одмах након што је као врло добар студент дипломирала, у јулу 1896. године,
Монтесори се запослила у болници „Сан Ђовани“ у склопу Универзитета. Исте године
је добила молбу да представља Италију на Међународном конгресу за права жена, на
којем је у свом говору заступала друштвене реформе по којима жене треба да имају
1.1. Ортрофеничка школа
Монтесорина укљученост у Националну лигу за образовање деце заостале у
развоју јој је омогућила разговор са једним од директора нове установе под називом
„Ортофреничка школа“ (ital. Scuola Ortophrenica). У школи се старало о деци са
широком лепезом различитих душевних поремећаја, што је представљало прекретницу
у Монтесорином животу, претварајући је од лекара у образовног радника.
До тог тренутка све њене идеје су биле само на папиру, али у овој малој школи
је могла да их спроведе у дело. Провела је две године радећи са децом,
експериментишући и дорађујући образовни материјал који су осмислили Итар и Сигин
(Jean Marc Gaspard Itard i Edouard Seguin), француски лекари који су имали велики
утицај на Монтесори. Итар и Сигин, његов ученик, били су врло познати у научним
круговима по свом изузетном раду са „Дивљим дечаком из Аверона“. Дању је радила,
подучавала и посматрала децу, а ноћу правила белешке, уводећи научни, аналитички
став у свој рад.
Њен први значајан успех представљало је осморо њених ученика који су се
пријавили за државни испит читања и писања. „Назадна“ деца не само да су положила,
него су њихове оцене биле изнад просека, што је касније названо „првим чудом
Монтесори“. Марија Монтесори је 1898. године родила сина, којем су дали име Марио.
Марио је послат на чување извесној породици у околини Рима где га је Марија често
посећивала и, иако је прошло више година пре него што је Марио сазнао да му је
Марија уопште мајка, између њих се касније развила јака повезаност и заједнички рад,
а Марио је наставио мајчин рад и након њене смрти.
Године 1901. Монтесори је напустила Ортофреничку школу и започела
самосталан рад у областима образовне филозофије и антропологије. Године 1904. је
прихватила положај предавача у Педагошкој школи Универзитета у Риму, на којем је
остала до 1908. године. На једном предавању је говорила својим студентима: „Предмет
наших изучавања је човечанство; наша сврха је да постанемо учитељи. Е, оно што
заиста чини учитеља је љубав за људско дете; јер љубав је оно што од друштвене
дужности образовног радника чини вишу свест о мисији.“. (E.M.Standing, 1998., стр.
245)
