XIII БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

Матурски рад: Биологија

Тема:

Систем органа за варење

Београд,Мај 2007.

УВОД.....................................................................................................................................3
ХРАНА..................................................................................................................................4
ПУТ РАЗЛАГАЊА ХРАНЕ У ЦРЕВНОМ ТРАКТУ..................................................5

УСНА ДУПЉА (cavum oris)......................................................................................6

ЗУБИ (dentes)

..............................................................................................

ЈЕЗИК (lingua)

..............................................................................................

ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ (glandulae oris)

....................................................8

ЖДРЕЛО (pharynx)

......................................................................................

ЈЕДЊАК (esophagus)

...............................................................................

НЕКА ОБОЉЕЊА ЈЕДЊАКА

...................................................................

ЖЕЛУДАЦ (ventriculus s. gaster)

............................................................

ЧИР НАЖЕЛУЦУ

........................................................................................

ЦРЕВА

.........................................................................................................

ТАНКО ЦРЕВО (intestinum tenue)

..........................................................

ДВАНАЕСТОПАЛАЧНО ЦРЕВО (duodenum)

........................................

ЧИР НА ДВАНАЕСТОПАЛАЧНОМ ЦРЕВУ

............................................

ГУШТЕРАЧА (pancreas)

...........................................................................

ЈЕТРА (heper)

.............................................................................................

КАМЕН УЖУЧИ

...........................................................................................

ЖУТИЦА

......................................................................................................

АПСОРПЦИЈА СВАРЕНИХ МАРЕРИЈА У ТАНКОМ ЦРЕВУ

ДЕБЕЛО ЦРЕВО (intestinum crassum)

..................................................

СЛЕПО ЦРЕВО - ЦЕЦУМ

..........................................................................

ПРАВО ЦРЕВО(чмарно црево) - РЕКТУМ

............................................

ЧМАР-АНУС

................................................................................................

ЗАПАЉЕЊЕ ЦРЕВА

.................................................................................

ГЛАД ИАПЕТИТ

..........................................................................................

ТЕГОБЕ СА ВАРЕЊЕМ

............................................................................28

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................29

ЛИТЕРАТУРА:

............................................................................................

ХРАНА

Опстанак живих бића и њихово нормално функционисање омогућава

уношење хране у организам јер је храна извор енергије, али и градивни
материјал за раст и размножавање организма.

Комплетну храну која задовољава енергедске и градивне потребе

организма чини

макрохрана

биљног и животињског порекла, односно угљени

хидрати, протеини, масти и нуклеинске киселине, али и

микрохрана

као што су

витамини, и неоргански елементи.

Скоро сви угљени хидрати хране су дугачки ланци полисахарида (као сто

је скроб), или краћи ланци, олиго и дисахариди (као сто су сахароза и лактоза)
састављени од два или више моносахарида повезаних гликозидном везом. Тело
све угљене хидрате претвара у прост шећер. Најједноставнији облик је глукоза.
Шећер се претвара у енергију сагоревањем.
Неке намирнице које садрже угљене хидрате: кукуруз, грашак, пасуљ, кромпир,
мед, воће, црни хлеб, разна жита.

Најзаступљеније масти у организму су триглицероли, који се састоје од

глицерола и масних киселина. Један део масти које поједемо убрзо сагори у телу
производећи енергију. Други део се непрестано нагомилава. Масти дају двапут
више   енергије   него   угљени   хидрати.   Чим   престану   да   се   хране,   организми
почињу   да   живе   од   својих   масти.   Постоје   нарочита   места   где   се   оне
нагомилавају и масног ткива има у сваком органу, изузев у мозгу.
Неке   намирнице   које   садрже   масти:   млечни   производи,   месо,   маслиново   уље,
сладолед.

Трећа важна супстанца у исхрани јесу беланчевине. У желуцу и цревима

беланчевине се разлажу у амино-киселине, основне јединице од којих се састоје.
Оне прелазе у крв и одлазе у јетру где се даље  разлажу. На крају се љихови
састојци   користе   за   произвођење   нових   беланчевина   у   телу,   које   обнављају
истрошена ткива у многим органима.
Неке   намирнице   које   садрже   беланчевине:   риба,   месо,   млечни   производи,
живина, џигерица, пасуљ, орах.

Храна мора да садржи и неорганске елементе, као што су соли натријума,

калијума, магнезијума, сумпора, гвожђа, калцијума који улазе у састав
хемијских једињења, ензима, хормона и витамина.

Витамини иако се у организам уносе у минималним количинама од

необичне су важности за нормално одвијаље животних процеса.

ПУТ РАЗЛАГАЊА ХРАНЕ У ЦРЕВНОМ ТРАКТУ

Сви делови цеви за варење после уста имају мишиће који скраћивањем и

опуштањем   потискују   храну   даље.   Овакви   покрети   зову   се   перисталтика.До
диференцијације   делова   мишићне   цеви   -   цревног   тракта,   дошло   је   током
еволуције. Делови цревног тракта диференцирали су се према улози у процесу
варења хране, тако да разликујемо делове за уношење и механичку обраду хране
(усну   дупљу),   за   транспорт   (једњак),   за   складиштење   хране   (желудац),   за
хемијско разлагање и апсорпцију продуката разлагања хране у крв (танко црево)
и, на крају, за образовање и избацивање непотребних продуката варења (дебело
црево) (сл. 1).

Слика 1: Цревни тракт

ЈЕЗИК (lingua)

Језик је пљоснати слузокожно-мишићни, веома покретљив орган. Помаже

при говору, жвакању и гутању (код човека својим повлачењем уназад ствара
вакуум у усној дупљи и омогућава сисање и пијење течности).

У слузокожи горње стране смештени су рецептори чула укуса.Језик

садржи квржице које омогућавају пријем хемијских сигнала хране.На површини
језика   налази   се   око   300   ситних   ћелија   које   граде   телашца   за   укус.   Она   нас
обавештавају   о   четири   различита   укуса:   о   сланом,   о   слатком,   о   киселом   и   о
горком.   Ова   телашца   распоређена   су   по   боковима   и   при   основи   језика.
Информације се преносе из квржица у центар за обраду осећаја укуса који се
налази у продуженој мождини, а затим, преко таламуса, у сензорну зону коре
великог   мозга,   где   се   анализирају.   Тек   тада   постајемо   свесни   укуса   хране,
пријатног   или   непријатног.   Активирани   центар   у   продуженој   мождини   шаље
информације   и   у   суседни   центар   за   лучење   пљувачке   и,   у   зависности   од
регистрованог укуса, долази до лучења пљувачке.То је течност која се углавном
састоји од воде. Пљувачне жлезде могу некад да се инфицирају и отекну. Једна
таква   инфекција   су   заушке.   (Храна   киселог   укуса   највише   подстиче   лучење
пљувачке, за разлику од хране горког укуса , која "скупља уста" ). На језику се
разликују: корен, тело и врх језика.

Слузокожа језика

Настаје од слузокоже усне дупље. Испред граничног жлеба налазе се

слузокожне папиле (чија је улога да мрве меке залогаје притиском уз тврдо
непце).Према облику папиле делимо на: кончасте, купасте, печуркасте, листасте
и опшанчене.