SISTEM ORGANIZACIJE U PLATONOVOJ DRŽAVI
Platon se u svom delu ”Država” bavi pitanjima najboljeg idealnog uređenja. On nije bio
zadovoljan državnim uređenjima svoga doba. Smatrao je da države ne teže ostvarenju ideala
pravde, a država ukolliko ne ostvaruje pravdu i nije država. Jer kako Platon govori “Pravična
duša I pravičan čovek živeće dobro, a nepravičan rđavo”.
Država nastaje zato što jedan čovek nije sam sebi dovoljan, već mu treba još nešto.
Prema Platonu nju podiže naša potreba. Država dakle postoji da bi služila potrebama ljudi. Ljudi
se moraju oslanjati na pomoć i saradnju drugih ljudi u proizvodnji životnih potrepština. Zato su
ljudi okupljeni na jednom mestu kao saradnici i to zajedničko stanište mi nazivamo državom .
Tako Platon smatra da država nastaje iz ekonomskih potreba ljudi. Stoga, država se shvata kao
forma u kojoj se odvija ljudski život I on se ne može odvijati ni u kakvoj drugoj formi I sve se
stvari moraju posmatrati u značenju sistema. Međutim,nije stvar samo u ostvarivanju života već
u ostvarivanju dobrog života, pri čemu uključenost u društvo proizvodi zadovoljstvo, a
zadovoljstvo građana je zadatak svake države.
Međutim, neće svi ljudi raditi sve poslove, nego će svako obavljati ono za šta je
sposoban: tako nastaju različita zanimanja, jer svako treba da doprinosi zajednici na različite
načine. Platon govori da ce “svega biti u većoj meri I lepše I lakše ako pojedinac radi posao koji
odgovara njegovoj sposobnosti,ako ga vrši u pravo vreme I ako se ne bavi drugim poslovima.”
On govori da svako treba da radi po jedan posao,onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj
prirodi nasposobniji I koji bi imao da obavlja lepo I celog veka, ne vodeći računa o drugim
poslovima I ne propuštajući pravo vreme. Platon smatra da svaki čovek treba da zna svoje
sopstvene granice, mogućnosti I sposobnosti I da poštuje sebe kao nezamenjivog I
prekopotrebnog u delokrugu gde mu je mesto I da radi ono za šta je najpozvaniji I najsposobniji.
Pri tome, u državi ne sme biti bogatstva I siromaštva jer I jedno I drugo slabi te sposobnosti
pojedinca. To znači da treba uskladiti lične interese sa opštim interesima I živeti u skladu sa
prirodom. U harmoničnoj državi ne postoje robovi. U takvoj državi svi su ljudi saglasni I
jednodušni u kažnjavanju onih pojedinaca koji su “sišli s uma” I bezrazložno se bune protiv
prirodnog, tj. umnog poretka. Platonova država je zamišljena kao ljudsko telo. Glava, ruke I
stomak treba da se slože I da harmonično sarađuju po nekoj prirodnoj podeli rada.
OBRAZOVANJE
Sam razvoj Platonove idealne države, tj. društva, zavisi od toga, do kojeg stepena je to
društvo obrazovano. Najbolja i najsloženija je ona država u kojoj za vlašću najmanje teže oni koji
su izabrani da vladaju, a ako država ima drugačije vladaoce, onda je u njoj suprotno. Do dobre
države dolazi se obrazovanjem i odgojem. Uspeh svake države zavisi od njenog stanovništva. U
državi svako ima svoj zadatak ovisno o svojim sposobnostima. Napredak države je moguć samo
ako je država zasnovana na stalnoj težnji ka učenju, što znači da je obrazovanje jedno od
osnovnih temelja dobre države. Platon se zalagao za to da čak i vladar države mora da se
obrazuje kako bi bio u mogućnosti da vlada državom, jer je smatrao da samo filozofi mogu
dobro vladati državom. U državi svako mora imati neku vrstu obrazovanja bez obzira koju
funkciju obavljaju i na kojoj se poziciji nalaze. Prema tim načelima, Platon je svoju državu
podelio u 3 staleža:
1.
Oni koji pokažu najmanje želje i mogućnosti za napredovanje u
obrazovanju, oni treba da budu
proizvođači
(zanatlije, poljoprivrednici). Kod ovog tipa
ljudi dominantan je nagonski deo duše, a on se ispoljava kroz želju za materijalnim ma
koje vrste. Oni brinu samo o ličnom i materijalnom i imaju najmanje osećaja za opšte
dobro. Zbog toga i treba da imaju privatnu svojinu jer je to njihov primarni interes.
2.
Oni koji malo više napreduju u znanju i vrlinama ali ipak ne dovoljno da bi
bili upravljači, oni treba da budu
vojnici.
Ovaj tip ljudi ima izvesnog osećaja za opšte
dobro. Kod njih je dominantan voljni (srčani) deo duše. Odlikuju se hrabrošću i
izdržljivošću. Platon je posebnu pažnju obratio na to kako će se I putem čega obrazovati
vojnici. Pri čemu je konkretno mislio na muzičko I gimnastičko obrazovanje I da se I
