Seminarski rad
Uvod
U ovom seminarskom radu ću pisati o Janu Amosu Komenskom i tome
kako je on video siistem predškolskog vaspitanja.
Jan Amos Komenski je koncipirao 4 glavna perioda života: detinjstvo,
dečaštvo, mladenaštvo, zrelost.
Koncipirao je razdoblje unutar škole: Materinska škola (1-6 god.,
obitelj), Škola materijskog jezika (6-12 god. govor), Srednja škola (12-18
god. gimnazija) Akademskog razdoblje (18-24 god.).
Najvažnije načelo na kojem Komenski gradi svoju pedagogiju jeste da
vaspitanje treba provoditi u skladu sa spoljnom prirodom. Prema mišljenju
Komenskoga, čovek je deo prirode i podređen je njenim zakonitostima. U
Velikoj didaktici
Komenski detaljno govori o tome kako treba sa decom
postupati, a posebno dokazuje da i deca koja su manje obdarena, mogu nešto
postati ako se na njih utiče dobrim vaspitanjem. Budući da je Komenski od
učenika tražio razumevanje, jasno je da učenik mora biti aktivan u
nastavnom procesu. Komenski posebno naglašava interes i pažnju učenika,
koju upoređuje sa savešću. Veliku važnost pridaje ponavljanju i vežbanju,
tako što ističe da određene časove treba posvetiti isključivo ponavljanju. J.
A. Komenski je isticao i važnost učiteljskog poziva, što proizlazi iz
njegovog stava prema vaspitanju uopšte. Učiteljski poziv, po njemu, uzvišen
je, častan kao ni jedan pod Suncem, a učitelj mora biti toga svestan. Učitelj u
svemu mora biti primer svojim učenicima. Mora biti marljiv i pošten, mora
voleti svoj poziv i decu. Kod dece mora buditi "žeđ za znanjem" i prema
njima imati očinski stav. Naglašava odgovornost učitelja i kaže da je učitelj
krivac za neuspeh u nastavi. Govoreći o fizičkom vaspitanju, preporučuje
umeren život, fizičke vežbe, zdravu hranu, rad i odmor. Govori i o
higijenskom uređenju školske zgrade. Ipak, u vaspitnom delovanju najviše
naglašava
moralno vaspitanje
, koje zasniva na religioznom shvatanju, što je
u skladu sa njegovim verskim pogledima na svet. Prema Komenskom,
potrebno je vaspitavati i razvijati mudrost, umerenost, muževnost,
pravednost, poniznost, poslušnost, dobronamernost, poštovanje starijih,
ljubav prema istini i ljubav prema radu.
1
Seminarski rad
U ovom radu će biti predstavljena na veoma sažet način životni put i
značajna dostignuća Džona Loka i Jana Amosa Komenskog.
Koliko god da pedagogija i filozofija kao nauke da egzistiraju, da se
usavršavaju i modernizuju značaj Loka i Komenskog će uvek ostati veliki,
kako sa društvenog, sacijalnog, taki i pedagoškog aspekta.
2
Seminarski rad
Pedagoška misao i praksa Jana Amosa Komenskog inspirisana je
njegovom bezgraničnom ljubavi prema čoveku, a temeljila se na vaspitnom
iskustvu nastavnika i rukovodioca škole. Svoje humanisticko opredeljenje i
veru u čoveka, Komenski je iskazao već prvim naslovom u svojoj Velikoj
didaktici: »Čovek je najviši, najbezuslovniji i najizvrsniji stvor.« Isto tako,
da bi istakao važnost vaspitanja, Komenski je istakao da čovek »... bez
vaspitanja ili rđavo vaspitan, postaje najdivljija zver od svih koje rađa
zemlja.«
1
Obrazovanje je potrebno glupim, ali je darovitim još potrebnije,
bogatima i siromašnima, lepima i ružnima, poglavarima kao i podanicima;
svima dakle bez izuzetka. Osnovna njegova ideja jeste da omladinu oba pola
treba poveriti školi: »U školu ne treba uzimati samo decu bogatih i
znamenitih ljudi već svu decu, podjednako, plemićku i građansku, bogatašku
i sirotinjsku, dečake i devojčice po svim gradovima, varošima, selima i
zaseocima.«
2
Da bi čovek postao čovek, valja ga vaspitati, a za to je priroda veliki
izvor: Priroda daje seme znanja, vrline i pobožnosti... Više je načina na koje
»čovek treba da se vaspitava da bude čovečan«: Primerom drugih stvorenja
(kao što kamenje treba da se lomi, teše i priprema; kao što ukrasi treba da se
režu, stružu i glačaju; kao što se metali kopaju, tope, prečišćavaju, liju i
kuju; kao što bilje sejemo, plevimo, okopavamo, žanjemo, vršemo i meljemo
itd.);
Primerom čovečjeg tela (Čoveku je urođen samo goli nagon... ... pa
postepeno mora da se uči da sedi, da stoji, da hoda i da radi rukama.);
I pre padanja u greh bilo je čoveku potrebno vežbanje, a naročito posle
greha (... valja učiti ako se hoće nešto znati, jer mi zaista donosimo sa sobom
goli duh kao prazhu tablu, a sa nama se ne rađa nikakvo znanje.); I primeri
pokazuju da čovek bez obrazovanja postaje životinja (Na primerima je
Komenski pokazao istinitost Platonove izreke iznete u Zakonima — knjiga
6, da je čovek najpitomija i najbožanskija životinja ako ga pripitomi valjano
vaspitanje).
1
Kačapor S.; Sadržaji iz opšte istorije pedagogije, Pančevo, Grazos Internacional, 2003., str. 82
2
Ibidem, str. 84
4
Seminarski rad
1.1. Viđenje obrazovnog sistema
Školu je Komenski shvatio kao neophodnu inspiraciju. Nikakvo
individualno vaspitanje, čak i pod uslovom kada bi roditelji mogli da
obezbede uslove, ne može uroditi plodom kao učenje u većim grupama.
Školsko učenje u većim grupama teče bolje, prijatnije i podstiče na rad,
razvija želju za većim uspehom...
Nastavu treba tako organizovati da se njome vaspitava čovek u celini.
Zato kod vaspitanika treba negovati sledeće: sposobnosti u naukama i
umetnostima, znanje jezika oplemenjivanje vladanja i bogopoštovanje.
Komenski je svoju novu školu gradio i u svetlu kritike stare i postojeće
škole u kojoj se »... duhovi gotovo nigde ne hrane pravim jezgrama stvari
već se pune ljuskama reči (dosadnim papagajskim brbljanjem) i plevom i
maglom mišljenja.« Znanje ne treba »pružati više rečima nego stvarima«,
niti surovim metodama kojima se odbija mladež od učenja. Janu Amosu
Komenskom pripada zasluga da je izgradio teoriju opšteobrazovne narodne
škole. Tek od njega koristi se pojam opšte obrazovanje.
Obrazovanje čoveka mora početi u detinjstvu. Život na zemlji je
nepouzdan! Pored toga čoveku je obrazovanje potrebno da bi se pripremio
za životne poslove pre nego što ih počne raditi. Tražeći dalje argumente za
blagovremeno obrazovanje Komenski navodi: »Jer se sve vrlo lako razvija
dok je mlado, pa i čovek; vreme za razvitak dato je čoveku u izobilju i ne
sme se upotrebiti na nesto drugo; Pouzdano je samo ono što se usvoji u
prvim godinama života i velika je opasnost ne biti valjano vaspitan.«
Jan Amos Komenski se nije zadržavao samo na kritici. Iza svakc
njegove kritike sledi predlog sa podrobnim obrazloženjima. To se najbolje
vidi iz sledećih njegovih reči: »Mučno je i teško lečiti zastarele bolesti, a
smatra se da je skoro i nemoguće. Ali ako se ipak nađe neko koji obećava
lek, zar će ga bolesnik odbiti... Stoga moramo i mi u ovom našem
neobičnom poduhvatu preći na to da objasnimo najpre šta obećavamo, a
zatim — zašto obećavamo.«
3
Komenski je istakao sledeće zahtve:
1. Da se poučava sva omladina (sem onih kojima je Bog uskratio
3
www.jan.a.k..org
5
