JU Saobraćajna i elektro škola
Doboj
MATURSKI RAD
Sistem za kočenje motornih vozila
SMJER: Vozač motornih vozila
2016, Doboj
Učenik:
Dejan Gostimirović
Mentor:
Nemanja Stefanović
2
S a d r ž a j:
1.Uvod……………………………………………………………………………..3
2.Princip rada kocnica…………………………………………………..…………4
2.1Sistem poluga i hidraulika………………………………..………….…..4
3.Sistem za aktiviranje kočionog mehanizma (prenosni mehanizam)……….……6
4.Mehanički sistem……………………………………………………….………..6
4.1 Jednostavan kočioni sistem…………………………………….……….7
4.2 Pomoćna kočnica……………………………………………………….9
4.3 Doboš kočnice………………………………………………………….10
4.4 ABS sistem……………………………………………………………..11
4.5
Funkcionisanje ABS-a…………………………...……………………..12
4.6Tipovi ABS-a………………………………...…………………………12
5.Hidraulični sistem……………………………………………………………….13
6.Zračni (penumatski) sistem……………………………………………………..15
7.Zaključak…………………..……………………………………………………17
Literatura…………………………………………………………………… ……18
4
2.
Princip rada kocnica
Svi mi znamo da pritiskom pedale za kočnicu auto usporava do zaustavljanja. Ali kako se
ovo dešava? Kako baš auto prenosi silu od vaše noge do svojih točkova? Kako on umnožava silu
da bi ona bila dovoljna da zaustavi tako nešto kao što je automobil?
Slika 1. Prikaz tipičnog kočionog sistema
Kada pritisnete kočnicu vaš auto prenosi silu od vašeg stopala do svojih kočnica preko
tečnosti. S obzirom da kočnice zahtevaju mnogo veću silu od one koje daje vaša noga, vaš auto
mora da umnoži silu vašeg stopala. On to čini na dva načina:
▪ mehanička prevaga - sistem poluga,
▪ umnožavanje hidraulične sile. Kočnice trenjem prenose silu do guma, a gume prenose silu na
put takoñe trenjem. Postoje tri osnovna principa kočionog sistema[1]:
▪ sistem poluga,
▪ hidraulika,
▪ trenje.
2.1 Sistem poluga i hidraulika
Na Slici 2 sila F se javlja na levom kraju poluge. Levi kraj poluge je dva puta duži (2X)
od desnog kraja (X), tako da je na desnom kraju poluge dostupna sila od 2F, ali ona prelazi samo
polovinu daljine (Y) u odnosu na levi kraj (2Y). Promena relativne dužine levog i desnog kraja
poluge menja i umnožavače.
Slika 2. Pedala je dizajnirana na odrañeni način kako bi mogla više puta da uveća silu vašeg stopala, pre nego što se
bilo kakva sila prenese na kočionu tečnost
5
Osnovna ideja svakog hidrauličnog sistema je veoma prosta. Sila primenjena na jednoj tački se
prenosi na drugu preko tečnosti koja se ne sabija i skoro uvek je to ulje neke vrste. Većina
kočionih sistema takođe umnožava silu u toku procesa. Na Slici 3 se može videti najprostiji
mogući hidraulični sistem.
Slika 3. Jednostavni hidraulični sistem
Na Slici 3 dva klipa (prikazana crvenom bojom) postavljena su u dva staklena cilindra
napunjena uljem (prikazano svetloplavom bojom) i meñusobno povezana lulom napunjenom
uljem. Nakon što se upotrebi potisna sila na jednom klipu (na levom, na ovoj slici), ona se
prenosi na drugi preko ulja u luli. Pošto se ulje ne sabija, efikasnost je veoma dobra - skoro sva
proizvedena sila se javlja na drugom klipu. Dobra stvar u vezi hidrauličnih sistema je u tome što
lula koja povezuje dva cilindra može biti bilo koje dužine i oblika. Takoñe, lula može da se
račva, tako da jedan glavni cilindar može da povuče više ulja ako je potrebno, kao što je
prikazano na Slici 4.[4]
Slika 4. Glavni cilindar i dva pomoćna
Druga dobra stvar kod hidrauličnog sistema je da on vrlo lako umnožava (ili razdvaja)
silu. U mehaničkim sistemima uobičajena je podela sile. U hidrauličnom sistemu sve što treba da
se uradi je da se promeni veličina jednog klipa i cilindra u odnosu na drugi, kao što je prikazano
na Slici 5.
Da bi ste utvrdili faktor umnožavanja na Slici 5, treba početi od veličine klipova.
Predpostavimo da je levi klip 2 inča (5,08cm), a desni 6 inča (15,24cm) u prečniku. Površina ova
dva klipa je π·r
2
. Zbog toga je površina levog klipa 3,14, dok je površina desnog 28,26. Znači,
površina desnog je 9 puta veća od površine levog klipa. Ovo znači da bilo koja sila upotrebljena
na levi klip izlazi 9 puta veća na desni klip. Ako se prouzrokuje sila na levom klipu od 100 funti
