Sistem za kočenje motornog vozila

1

SISTEM ZA KO

Č

ENJE MOTORNOG VOZILA 

2

1.

Uvod 

Sa aspekta bezbjednosti saobracaja, ure

đ

aj za zaustavljanje  je jedan od najvažnih ure

đ

aja na 

motornom vozilu. Zadatak ure

đ

aja za zaustavljanje je veoma kompleksan, a da se takvi zahtjevi 

ispune,  na vozliu se ugra

đ

uju ko

č

ioni sistemi: 

1.

Radna ko

č

nica 

2.

Pomo

ć

na ko

č

nica 

3.

Parkirna ko

č

nica 

Voza

č

, rukom ili nogom djeluje na komandu  I na taj na

č

in se realuzuje ko

č

enje. Aktiviranjem 

sistema za ko

č

enje nastaje trenje izme

đ

u pokretnih I nepokretnih elemenata ko

č

nice. Kineti

č

ka 

energija vozila se pretvara u toplotnu energiju, koja se osloba

đ

a zbog radne sile trenja 

nepokretnih I pokretnih elementa izvrsnog mehanizma ko

č

nice. Ostvareni moment ko

č

enja 

zavisi od angažovanog momenta sile prianjanja izme

đ

u pneumatika I podloge. Angažovana 

vrijednost sile prijanjanja zavisi od stanja pneumatika, karakteristike podloge, vlažnosti podloge, 
brzine kretanja I drugo… 

4

Sl. 2   Diagram ko

č

enja vozila 

j

K

 – usporenje, mogu

ć

e je proces ko

č

enja analizirati po fazama. Kao po

č

etak posmatranja uze

ć

e 

se ta

č

ka 0 kada je voza

č

 primio signal “ko

č

iti”. 

Za vrijeme t

1

 dolazi do izvršavanja primljenog vanjskog signala, tj. do pokretanja noge ka pedali 

I savladavanje zazora u ko

č

ionom sistemu. Vrijeme t

1

 = 0,2 – 1,5 s i naziva se “vrijeme reakcije 

voza

č

a” I zavisi od individualnih osobina i kvalifikacije. 

Vrijeme t

2

 u toku koga dolazi do pojave ko

č

ione sile u maksimalnom iznosu može se posmatrati 

kao zbir vremena 

t

2

', koje odgovara odzivu ko

č

ionog sistema (od po

č

etka radnog hoda pedale 

ko

č

nice do pojave ko

č

ione sile na to

č

kovima) i vremena 

t

2

"  koje definiše porast ko

č

ione sile do 

njene grani

č

ne vrijednosti. U zavisnosti od sistema za aktiviranje ko

č

ionog mehanizma 

t

2

' = 0,02 

– 0,05 s (kod hidrauli

č

nog sistema i 

t

2

' = 0,2 – 0,5 s i više (kod pneumatskog sistema) i 

t

"

2  = 0,2 

s (hidrauli

č

ni) i  

t

2

 = 0,5 – 1,0 s (pneumatski). Vrijeme t4 naziva se vrijeme otko

č

ivanja i iznosi 

0,2 – 2 s, donja granica odgovara hidrauli

č

nom  sistemu, a gornja pneumatskom. Iz dijagrama se 

vidi da je za potpuno zaustavljanje vozila, od momenta kada je uo

č

ena opasnost, potrebno 

vrijeme t1 + t2 + t3 dok se efektivno ko

č

enje vrši samo u toku vremena t3, dok u vremenu t1 + 

t

2

, vozilo prakti

č

no zadržava nepromjenjenu brzinu kretanja. 

Pri ko

č

enju vozila mogu

ć

e je ostvariti 

č

etiri karakteristi

č

na režima: 

1.ko

č

enje u slu

č

aju iznenadne opasnosti (naglo ko

č

enje), 

2.normalno ko

č

enje, 

3.djelimi

č

no ko

č

enje i   

4.ko

č

enje vozila u stanju mirovanja. 

Prilikom ko

č

enja u slu

č

aju iznenadne opasnosti, neophodno je obezbjediti minimalni put ko

č

enja 

(maksimalno usporenje) bez gubitaka stabilnosti (zanošenja) vozila. Ko

č

enje u slu

č

aju iznenadne 

opasnosti ima veoma veliko zna

č

enje jer odre

đ

uje bezbjedno kretanje, iako se upotrebljava 

veoma rijetko (3 – 5% od ukupnog broja ko

č

enja).  

Normalno ko

č

enje ima za cilj smanjenje brzine vozila sa normalnim usporenjem koje ne uti

č

e na 

udobnost vožnje. Ovaj režim ko

č

enja je najviše zastupljen režim u odnosu na ukupan broj 

ko

č

enja. Režim djelomi

č

nog ko

č

enja sa malim ili srednjim intenzitetom koristi se prije svega na 

terenu sa padom  

č

ije dužine mogu biti od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara. 

 Ko

č

enje vozila koje se nalazi u stanju mirovanja mora obezbjediti da vozilo stoji neograni

č

eno 

dugo na takvom usponu koji se može savladati u najnižem stepenu prenosa.  
U energetskom smislu proces ko

č

enja je krajnje neracionalan jer se kineti

č

ka energija vozila, 

dobivena na ra

č

un transformacije energije goriva u motoru, troši na trenje i trošenje ko

č

ionih 

obloga i doboša. Ko

č

ioni sistem mora ispuniti odre

đ

ene uslove kao: 

5

a)  Obezbjediti minimalni put ko

č

enja ili maksimalno mogu

ć

e usporenje pri naglom ko

č

enju. Da 

bi se ovaj uslov ispunio mora se obezbjediti: kratak odziv ko

č

ionog sistema na komadu, 

istovremeno ko

č

enje svih to

č

kova i potrebna preraspodjela ko

č

ionih sila po mostovima. 

b) Obezbjediti stabilnost vozila pri ko

č

enju. 

c) Obezbjediti potreban konfor putnika pri ko

č

enju. Da bi se ovaj zahtjev ispunio potrebno je 

obezbjediti ravnomjeran porast ko

č

ione sile koji je proporcionalan pritisku na pedalu. 

d) Obezbjediti dobro funkcionisanje ko

č

ionog sistema i pri u

č

estalom ko

č

enju, što je vazano sa 

dobrim  

odvo

đ

enjem toplote, pošto u tom slu

č

aju ne dolazi do znatnijih promjena koeficijenta trenja 

izme

đ

u obloga i doboša. 

e) Dug vijek trajanja. 
f) Siguran rad bez obzira na uslove eksploatacije. Ovaj zahtjev je ispunjen ako na vozilu postoje 

dva ili više ko

č

ionih sistema (pomenutih ranije), koji dejstvuju nezavisno jedan od drugoga ili 

ako postoji više sistema za aktiviranje ko

č

ionog mehanizma nezavisnih jedan od drugoga 

3.   Gradnja ko

č

nih sistema

 
Zbog kompleksnosti zadataka i oštrine zahtjeva, ko

č

ni sistemi predstavljaju složene sisteme, 

sastavljene iz više podsistema, koji objedinjuju ve

ć

i broj sklopova i elemenata. Najšire 

posmatrano, ko

č

ni sistem  ima slijede

ć

e osnovne dijelova ili podsisteme: 

1. radna ko

č

nica, 

2. pomo

ć

na ko

č

nica, 

      3.   parkirna ko

č

nica i   

      4.   dopunska ko

č

nica – uspora

č

Ova osnovna struktura ko

č

nog sistema šematski je prikazana na slici 3. 

Sl. 3   Struktura ko

č

nog sistema 

 
Radna ko

č

nica

 preuzima izvršavanje najvažnijih zadataka ko

č

nih sistema, odnosno ko

č

enje 

vozila maksimalnim usporenjima (u slu

č

aju opasnosti) i sva blaža, kratkotrajna ko

č

enja, u 

normalnim uslovima kretanja. Ona, stoga, predstavlja najvažniji dio ko

č

nog sistema, kome se 

obra

ć

a posebna pažnja 

 
Pomo

ć

na ko

č

nica

 se uvodi isklju

č

ivo radi pove

ć

anja bezbjednosti vozila u saobra

ć

aju, odnosno 

7

Komanda

 služi za aktiviranje odgovaraju

ć

eg podsistema, tj. radne, pomo

ć

ne i drugih ko

č

nica. 

Svaki podsistem mora da ima, dakle, svoju komandu, postavljenu tako da voza

č

 lako može da je 

aktivira. komanda radne ko

č

nice je izvedena kao papu

č

ica koja je postavljena neposredno ispred 

sjedišta voza

č

a, tako da voza

č

 može da je aktivira ne skidaju

ć

i ruke sa volana. Za pomo

ć

nu i 

parkirnu ko

č

nicu komanda je obi

č

no ru

č

na, tj. u obliku ru

č

ice koja je, tako

đ

e, postavljena uz 

sjedište voza

č

a, tako da pri njenom  aktiviranju voza

č

 jednu ruku može da drži na volanu.  

Kada su pomo

ć

na i parkirna ko

č

nica rješene konstrukcijski jedinstveno, onda je i njihova 

komanda, o

č

igledno, jedna ista ru

č

ica. Komanda dopunske ko

č

nice (uspora

č

a) je naj

č

eš

ć

e, 

tako

đ

e, ru

č

na (ru

č

ica, poluga), ali 

č

esto se izvodi i kao nožna (ponekad neposredno uz 

komandu radne ko

č

nice, uz stovremeno aktiviranje).  

Sa stanovišta aktiviranja prenosnog mehanizma ko

č

nog sistema priklju

č

nih vozila treba da se 

istakne da se svi podsistemi ovog ko

č

nog sistema, izuzev parkirne ko

č

nice, aktiviraju 

odgovaraju

ć

im komandama  ko

č

nog sistema vu

č

nog vozila ili, rje

đ

e, ko

č

enjem vu

č

nog vozila. 

Dakle, radna i pomo

ć

na ko

č

nica prikolice aktiviraju se odgovaraju

ć

im komandama vu

č

nog 

vozila. Isto se odnosi i na uspora

č

, ukoliko se koristi na prikolici. Umjesto ovoga, aktiviranje 

ovih ko

č

nica može se ostvariti i samim ko

č

enjem vu

č

nog vozila, tj. impulsom koji se dobija kada 

priklju

č

no vozilo “nale

ć

e” na ko

č

eno vozilo. To je, tzv. “inerciono” ko

č

enje prikolice, koje je 

dozvoljeno samo za priklju

č

na vozila malih ukupnih masa (manje od 3.500 kg).  

Parkirno ko

č

enje priklju

č

nih vozila može da se ostvari parkirnom ko

č

nicom koja ima posebnu 

komandu. Ovo je veoma 

č

esto rješenje, a realizuje se tako što se komanda postavlja pozadi ili sa 

strane prikolice, tako da se može aktivirati kada se voza

č

 nalazi pored nje, tj. van voza

č

kog 

mjesta. 

Prenosni mehanizam

 ima zadatak da dobijeni impuls od komande prenese do izvršnih organa – 

ko

č

nica. Ovo je bitna funkcija ko

č

nog sistema, koja zna

č

ajno uti

č

e na ukupne performanse 

vozila u pogledu ko

č

enja. Ispunjenje ovih zadataka je na

č

elno složeno, posebno kod radne 

ko

č

nice vozila velikih ukupnih masa. 

Prenosni mehanizmi ko

č

nih sistema rješavaju se na razli

č

ite na

č

ine. U osnovi postoje tri 

principijelna rješenja (sl. 5): 
1.prenošenje energije voza

č

a, 

2.prenošenje energije voza

č

a uz djelimi

č

no koriš

ć

enje spoljnog energetskog izvora (ili 

rezervoara) i 
3. prenošenje energije iz drugih, tj. spoljnih izvora, a na osnovu impulsa koji poti

č

u od voza

č

a.