Универзитет у Источном Сарајеву
Правни факултет Пале
Одјељење у Бијељини
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ НАСЛЕДНОГ ПРАВА
ТЕМА:
СИСИТЕМ
ЗАКОНСКОГ
НАСЛЕЂИВАЊА
У
НАШЕМ
ПРАВУ
Ментор: Студент:
Проф. др Оливер Антић Његомир Дабић
Април, 2014. године
Садржај
1.Увод ..................................................................................................3
2.Систем законског наслеђивања у нашем праву ............................4
2.1 Закон о наслеђивању у Србији из 1974. Године ................................................6
2.2 Закон о наслеђивању Црне Горе и Републике Српске .....................................8
2.3 Закон о наслеђивању Србије из 1995. године ....................................................8
3. Круг законских наследника ...................................................................................8
3.1 Први законски ред ...............................................................................................8
3.2 Други наследни ред ..............................................................................................8
3.3 Трећи наследни ред .............................................................................................10
3.4 Четврти наследни ред и остали ..........................................................................10
4.Закључак …………………………………………………………………………11
Листа референци …………………………………………………………………..12
2
2.Систем законског наслеђивања у нашем праву
Свако конкретно право одабира прије свега теоријски систем који ће послужити
као основица за формирање законског реда наслеђивања.У нашем праву, као
основа, прихваћен парентално –линеарни систем.
1
2.1
Закон о насеђивању Србије из 1974. године
ЗОН Србије из 1974. године одређује да на основу закона умрлог наслеђују:
његови потомци, његови усвојеници и њихови потомци, његов супружник,
његови родитељи и њихови потомци, његови дедови и бабе и њихова дјеца.Ова
лица наслеђују по наследним редовима. Наследници ближег реда искључују из
наследства лица даљег наследног реда.
2
Заоставшину умрлог наслеђују прије
свих његова дјеца и његов супружник.Они наслеђују на једнаке
дијелове.Међутим, дио заоставшине који би припао раније умрлом дјетету, да је
надживио оствиоца, наслеђују његова дјеца, унуци оставиоца, на једнаке
дјелове, а ако је неко од унука умро прије оставиоца, онда дио који би њему
припао да је био жив у тренутку смрти оставичеве, наслеђују његова дјеца,
праунуци оставиочеви итд.
ad infinitum
– по праву представљања.
3
Код права
представљања постоје два лица: репрезентовани и репрезент.Да би право
представљања наступило мора да се испуне одређени услови:
1) право представљања могу да користе само потомци репрезентованог
2) да репрезентовани није постао наследник из неког разлога ( не доживи смрт
оставиоца,неспособност, недостојност, лишен наследства, искључен из
наследства)
3) репрезент треба да има одређено својство према оставиоцу
Наследни дио оставичевих потомака може бити повећан у првом наследном
реду.У случају да на наслеђе конкуришу оставичева дјеца којој преживјели
брачни друг није другги родитељ ( из ранијег брака или ванбрачна), а имовина
преживјелог брачног друга ставиоца је већа од наследног дијела који би он
добио при расподјели таоставшине на једнаке дијелове ( по општим правиима),
онда суд може, уколико оцјени у конкретном случају да би то био оправдано, да
дјеци оставиоца додјели двоструку већи наследни дио од наследног дијела
сипружника.Нпр. оставилац је имао једно ванбрачно дијете и једно дијете са
1
О.Антић,
Наследно право,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2011,102.
2
О.Б. Антић,
Наследно право,
Институт за међународну политику и привреду, Београд 1999,63.
3
О.Антић,
Наследно право,
Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2011, 103
4
