Sistem zaštite lica i objekta

SISTEM ZAŠTITE LICA I OBJEKATA – PRVI KOLOKVIJUM:

1.Navedi i objasni značaj izučavanja SZLO:

Značaj sistema zaštite lica i objekata je trostruk:

1. Naučni – koji se ogleda u kontinuiranom razvoju fonda naučnog znanja iz obaveštajno-

bezbednosne oblasti

2. Praktični – koji se ogleda u iznalaženju modela za rešavanje konkretnih bezbednosnih 

problema, unapređenju bezbednosne prakse i dostizanju optimalnog stanja bezbednosti

3. Pedagoški (koji je spona između ova dva pristupa) – koji se ogleda u edukaciji i stručnom 

usavršavanju budućih i aktuelnih pripadnika agencija za obezbeđenje, odnosno policijskih, 
obaveštajnih i bezbednosnih službi, da primenom teorije rešavaju konkretne bezbednosne 
probleme i unapređuju bezbednosnu praksu, odašiljujući povratnu informaciju kojom se 
unapređuje teorija, ali i u edukaciji građana razvijanjem njihove bezbednosne kulture.

2.Koje istraživačke tehnike se koriste u izučavanju nastavno-naučne discipline SZLO:

Istraživačke tehnike koje se koriste u izučavanju nastavno-naučne discipline su: statistički metod, 
metod posmatranja, ispitivanje (tj. intervju ili anketa), kvantitativna i kvalitativna analiza sadržaja, 
metod uzroka, komparativni metod i studija slučaja. Istraživačka logika podrazumeva metode 
indukcije i dedukcije, tj dokazivanja i opovrgavanja.

3.Definiši pojam SZLO i navedi šta ova disciplina izučava:

Predmet Sistem zaštite lica i objekata u najširem smislu obrađuje ulogu subjekata privatnog i 
državnog sektora bezbednosti (pojedinaca i specijalizovanih službi) u ostvarivanju, održavanju, 
unapređenju i zaštiti vitalnih vrednosti i interesa društva i države od različitih oblika ugrožavanja, 
koji dolaze izvan ili nastaju unutar njih. 
Predmet Sistem zaštite lica i objekata u užem smislu predtvavljaju vidovi, nosioci i posledice 
ugrožavanja   bezbednosti   štićenih   ličnosti   i   objekata,   kao   i   subjekti,   njihova   nadležnost   i 
ovlašćenja, mere, poslovi i metodi (tehnike i sredstva) kojima se date ličnosti i objekti štite.

Ova disciplina izučava mere, uloge i zadatke sistema zaštite lica i objekata u okviru privatnog 
sektora i organa državne uprave..
U okviru sistema zaštite lica i objekata izučavaju se:



konstituensi sistema zaštite lica i objekata kao sisitema zaštite



osnovni i opšti pojmovi u sistemu zaštite ličnosti i objekata



položaj i uloga pripadnika sistema zaštite lica i objekata



osnovna i specijalistička obuka i bezbednosna kultura pripadnika službi obezbeđenje



oblici ugrožavanja štićenih ličnosti



oblici suprotstavljanja i mere državnih organa u zaštiti određenih ličnosti



sistema zaštite određene ličnosti



uloga telohranitelja u zaštiti ličnosti



uloga telohranitelja pri kretanju pešice, automobilom, vazduhoplovom, kao i u specifičnim 
situacijama



sisstem zaštite određenih objekata, opšta pitanja zaštite određenih obejkata, bezbednosna 
procena groženosti određenih objekata, bezbednosna procena terena



pregled određenih objekata i prostora



mere zaštite određenih objekata



mere tehničke zaštite određenih objekata



postupak u slučaju napada na zaštićeni objekat



specifičnosti zaštite rezidencijlanih objekata



zaštita ličnosti i javnog skupa



analiza pojedinih atentata na istaknute ličnosti



iskustva nekih stranih zemalja u zaštiti ličnosti.

4.Šta sadrži predmet, a šta cilj izučavanja SZLO:

Sadržinu predmeta Sistem zaštite lica i objekata sačinjava nekoliko zasebnih, ali međusobno 
komplemetarnih   celina.   Njima   je   obuhvaćeno   izučavanje   materije   koja   predstavlja   predmet 
izučavanja ove nastavno-naučne discipline u užem smislu te reči, pri čemu se diferenciraju 2 
naučna pristupa: opšti pristup, pok kojim se podrazumeva izučavanje teorije zaštite lica i objekata, 
i konkretni (komparativni) pristuš, koji podrazumeva uporedno izučavanje sistema zaštite lica i 
objekata naše države i pojedinih stranih zemalja. 

Cilj   izučavanja   sistema   zaštite   lica   i   objekata,   kao   nastvano-naučne   discipline,   u   okviru 
multidisciplinarnog i interdiciplinarnog naučnog pristupa, predstvlja sagledavanje mesta, uloge i 
zadatka sistema zaštite lica i objekata u okviru privatnog sektora i organa državne  uprave, kao i 
sticanje novih i produbljivanje postojećih znanja koja su u osnovi stečena proučavanjem drugih 
nastavno-naučnih disciplina iz oblasti bezbednosti. 

5.Šta je zadatak SZLO:

Zadatak sistema zaštite lica i objekata jeste da se izučavanjem relevantnih sadržaja te naučno-
nastavne discipline: 



Konkretnije upoznaju aktuelni činioci i procesi koji ugrožavaju bezbednost štićenih ličnosti 
i objekata, samim tim i bezbednost države i njenih građana, a posebno da se stekne svest o 
kompleksnosti, izvorima i oblicima tog ugrožavanja;



Bliže   sagledaju   suština,   sadržaj,   organizacija   i   funkcionisanje   sistema   zaptite   lica   i 
objekata, odnosno privantog i državnog sektora bezbednosti u napoj drćavi i drugim 
zemljama;



Prošire i prodube prethodno stečena znanja izučavanja drugih nastavno-naučnih disciplina 
koje se bave problematikom bezbednosti.

6.Šta se podrazumeva pod pojmom ugrožavanje bezbednosti:

Ugrožavanje bezbednosti je svaki nepredviđeni događaj, slučaj, ponašanje, nasilno delovanje 
čoveka, prirode ili tehničkih sistema u dužem vremenskom periodu značajnijeg obima, koje realno 
dovodi ili može dovesti u opasnost lica i imovinu preduzeća, a može rezultirati gubicima njudskih 
života ili zdravlja, gubicima u opremi i/ili gubicima u poslovanju preduzeća. 

Subjekti u sistemu zaštite lica i objekata, kao i subjekti sistema bezbednosti države uopsšte mogu 
se podeliti na: konvencionalne i ostale (nekonvencionalne i suplementarne) subjekte.

Konvencionalni subjekti sistema zaštite lica i objekata su: služba nacionalne bezbednosti, policija, 
vojska – sa organoma specijalizovanim za poslove bezbednosti, kao i preduzetnici, odnosno 
agencije za poslove zaštite ličnosti i objekata.

Ostali subjketi sistema zaštitei lica i objekata tj nekonvencionalni i suplementarni subjekti su: 
sudovi, tužilaštvo, inspekcijski organi, zatvorske ustanove i drugi, zakonodavni organi (skupština), 
izvršni   organi   (predsednik   republike,   vlada   i   dr.),   organi   inostranih   poslova,   organi   lokalne 
samouprave,   organizacije   koje   obavljaju   javne   službe   ili   delatnosti,   preduzeća,   obrazovane 
institucije i druge organizacije i pravna lica.

14.Definiši pojam određena ličnost:

Određene   ličnosti   podrazumevaju   ličnosti,   odnosno   funkcioneri   koji   su   određeni   odlukama 
nadležnih organa, a u odnosu na koje nadlećni organi ili službe bezbednosti podrazumevaju 
određene mere obezbeđenja (šefovi država, predsednici parlamenta i vlade, ministri i drugi visoki 
civilni i vojni zvaničnici).

15.Definiši pojam štićena ličnost:

Pojam štićena ličnost je mnogo širi pojam  pod kojim se podrazumevaju sve ličnosti koje se po bilo 
kom osnovu obezbeđuju (privrednici, bankari, zvezde šou-biznisa, sportisti...).

16.Na koje načine se manifestuju pretnje prema određenim i štićenim ličnostima: 

Pre svega ličnosti kojima je potrebna bezbednosna zaštita mogu se podeliti u tri grupe: poslovnu, 
zabavljačku i političku, s tim što se dodaje još jedna grupa , a to je posebna grupa koju čine članovi 
uže porodice pripadnika svake od ove tri glavne grupe. 

Ličnosti koje vrše funkcije u državnim institucijama i u svetu politike, kao štićene ličnosti, u svom 
poslu najčešće se suočavaju sa fanaticima i aktivistima koji imaju drugačija politička uverenja. 
Štićene ličnosti koje pripadaju ovoj grupi su: politički lideri, pristalice političkih partija, govornici, 
lobisti, aktivisti i inicijatori raznih političkih promena, aktivisti građanskih prava, religijske vođe i 
sl. Najčešći cilj napadača na ovu grupu štićenih ličnosti jeste da napravi „buku i galamu“ kako bi 
skrenuli pažnju na sebe i da bi događaji bili što bolje medijski propraćeni, mada ima i znatno manje 
opasnijih napada. Pretnje ovoj grupi štićenih ličnosti manifestuju se u vidu atentata, oružanih 
terorističkih napada, fizičkih povreda, verbalnih pretnji, gestikulacija i poniženja. 

Štićene ličnosti koje pripadaju grupi poslovnih ljudi obično su: vlasnici privatnih kompanija, 
direktori visokoprofitabilnih korupcija, ugledni advokati, prenosnici vrednih roba i informacija, 
naučno-istraživački radnici koji su u timovima za razvoj i industrijska istraživanja. Pojedine 
opasnosti sa kojima se suočava ova grupa štićenika su: otmice, razbojništva, napadi neprijateljski 
raspoloženih   lica,   kako   iz   sveta   biznisa   tako   iz   sveta   kriminala,   napadi   nezadovoljnih   lica 

(nezadovoljni radnici i klijenti, poslovni konkurenti koji gube trku na planu kvaliteta proizvoda i 
osvajanja novih tržišta) i sl.

Štićene ličnosti iz grupe zabavljača (lilnosti iz šou-biznisa), zbog prirode svog posla, često moraju 
biti vrlo uočljive, što čini velike teškoće za samog pratiova. Opasnosti usmerene prema ovoj 
kategoriji štićenika su: otmice, napad opsednutih obožavatelja i dr. Štićene ličnosti koje pripadaju 
ovoj grupi su: vlasnici televizijskih kuća, vlasnici eminentnih producentnih kuća  koje se bave šou-
biznisom,   pevači,   sportisti,   glumci,   televizijski   i   radio-voditelji,   zabavljači   i   razni   šoumeni. 
Opasnosti usmerene prema ovoj grupi su: otmice, napad opsednutog obožavaoca, slučajne ozlede 
koje nanose obožavaoci, ometanje svakodnevnih uobičajenih aktivnosti od strane obožavalaca, 
novinarskih i televizijskih ekipa, paparaca, pretnje bivših i sadašnjih partnera, napadi raznih 
avanturista željenih medijske propagande i razni izmišljeni napadi radi finansijskih dobitaka.

Ugledne porodice koje pripadaju grupi štićenih ličnosti obično su bogata lica koja imaju poseban 
društveni status, kao i njihovi bračni partneri i njihova deca. Najčešće pretnje ovoj grupi štićenih 
ličnosti   su   otmice   i   ucene.   Ovakve   pretnje   dolaze   uglavnom   od   nepoznatih   ugrožavalaca 
bezbednosti. 

17.Šta se podrazumeva pod pojmom određeni objekat i objekat od posebnog značaja:

Pod pojmom određeni objekat podrazumevaju se svi oni objekti u kojima borave ili rade određene 
ličnosti.   Ti   objekti   su   rezidencijalnog   karaktera   i   mogu   da   se   koriste   stalno,   privremeno   ili 
povremeno.
Za razliku od njih, objekat od posebnog značaja za bezebdnost zemlje predstavlja vojni ili drugi 
objekat čije bi oštećenje, uništenje ili otkrivanje njegove namene izazvalo štetne posledice po 
odbranu i bezbednost zemlje i njenu međunarode interese. U objekte od posebnog značaja za 
međunarodne   odnose   spadaju   strana   diplomatsko-konzularna   predstavništva   (ambasade, 
konzulatni, rezidencije) i zgrade u kojima su smeštena predstvaništva međunarodnih organizacija.

18.Šta obuhvataju preventivne mere zaštite neposredne okoline određenog objekta: 

Pod neposrednom okolinom određenog objekta smatramo teren i objekte koji se nalaze na njemu, u 
zahvatu koji se graniči s tim objektom, tj kakv rejon na kojem se zavodi bezbednosni režim. U 
neposrednoj okolini tih objekata sprovode se stalne preventivne mere zaštite koje obuhvataju: 
ograničenje   izgradnje,   naročito   visokih   objekata,   otkupljivanje   pojedinih   objekata   ili   se   po 
mogućnosti, iseljavaju nepoželjna lica, striktno sprovode propisi o prijavljivanju lica kojima se 
izdaje objekat (rođaci, podstanari),   a proverenim licima se dodeljuje objekat koji dominira 
okolinom; zabranjuje se parkiranje, zadržavanje ili saobraćaj za vozila uz sam objekat, a a ko je 
saobraćaj dozvoljen ograničava se njihova brzina, preduzimaju se redovne mere kontrole lica i 
materijala prilikom pojedinih radiva koji se vrše na objektu ili njemu i preduzimaju protivpožarne 
mere zaštite.

19.Šta   se   podrazumeva   pod   pojmom   obezbeđenja   i   bezbednosne   zaštite   objekata   od 
posebnog značaja i radi čega se sprovode odgovarajuće mere zaštite:

Bezbednosne   mere   se   shvataju   kao     mere   sistema   bezbednosti     za   nesmetano   i   efikasno 
ostvarivanje postavljenih zadataka vršenjem bezbednosnih aktivnosti. Bezbednosne mere mogu 
imati preventivnu i operativnu ulogu, i mogu biti mere koje se preduzimaju u vreme mira, 
neposredne ratne opasnosti i rata. U vreme mira se preduzimaju preventivne mere, kada organi 
bezbednosti sa drugim organima učestvuju u okviru opšte intervencije, kao i informativne mere 
kojima   se   prikupljaju   određene   informacije   o   pripremama   određenog   oblika   organizovanja. 
Postoje   i   operativne   mere,   koje   se   preduzimaju   u   slučaju   kada   prethodne   mere   nisu   dale 
odgovarajuće rezulatete. One se dele na posebne i opšte. 

23.Koje mere telohranitelji preduzimaju prilikom obavljanja neposredne zaštite štićene 
ličnosti:

To su mere:



Operativno-preventivne mere



Preventivno-tehničke mere



Mere protivpožarne zaštite



Mere zdravstvene zaštite



Mere zaštite objekta



Mere neposredne zaštite

24.Objasni ukratko ulogu telohranitelja kroz istoriju: skratiti

Zaštita ličnosti predstavlja jesan od najstarijih vidova bezbednosne funkcije. Štaviše, upravo 
zaštita ličnosti predstvlja nukleus iz koga se vremenom razvio državni sektor bezbednosti (vojska, 
policija i dr.), kao i nedržavni sektor bezbednosti (privatna bezbednost).
U rodovnsko-plemenskom društvu, razvoj zaštite ličnosti, uporedo sa razvojem praoblika policije, 
kretao se od najjednostavnijih formi, kao što je kolektivna reakcija na kršenje zabrana, prema 
formama u kojima ova funkcija pripada svim ratnicima. Razvoj društvenih zajednica i odnsa u 
njima uslovilo je da se oblikuju posebni pojedinci ili grupe koji su imali obavezu zaštite starešine, a 
istovremeno i očuvanja i održavanja reda.
U sledećoj fazi postepeno se formiraju grupacije u čiji su sastav ušle plemenske starešine i njihovi 
pomoćnici,   koji   su   preuzeli   obaveze,   kako   održavanja   reda   u   zajednici   tako   i   očuvanja 
uspostavljene strukture vlasti. 
Razvijanje prakse formiranja jedinica i službi za zaštitu ličnosti uslovljeno je različitim razlozima i 
potrebama, kako u miru, tako i u ratu. U miru, česta putovanja vladara i drugih štićenih ličnosti, 
njihovi susreti, razni skupovi na kojima su učestvovali, te odnosi sa ličnostima sa kojima sus se 
sretali, iziskivali su potrebu lične pretnje, ne samo radi zaštite života, već i radi pokazivanja 
vladareve moći. S druge strane, u najbližem okruženju vladara, a često i u njegovoj porodici, često 
sus e pojavljivale ličnosti sa nasrlim apetitima za vlašću. Kroz istoriju nisu retki ni slučajevi da su 
se sa nestankom vladara raspadale i službe za njegovu zaštitu, pa i same države kojima je vladao.
U svakom slučaju, istaknute ličnosti su oduvek bile na meti nosilaca različitih oblika ugrožavanja i 
napada, kako pojedinaca tako i grupa ili organizacija.
Prvi zabeleženi podatak o zaštiti vladareve ličnosti ostavili su Sumerci. Sumerski despot je živeo u 
atmosferi straha i nasilja, jer je u svakom trenutku mogao biti zbačem sa trona.   Zbog toga je 
boravio u nepristupačnoj palati čija su dva ulaza bila tako uska da je kroz njih mogla istovremeno