Sistematska preventivna deratizacija
Seminarski rad
Nastavni predmet: Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
Predmetni nastavnik: prof dr Marin Kvaternik
April, 2014. godina
1
Sadržaj:
1. Uvod .....................................................................................................................................2
2. Glodari u urbanim sredinama ...............................................................................................3
2.1. Opšte bioekološke karakteristike glodara ......................................................................3
2.1.1. Reprodukcija .......................................................................................................3
2.1.2. Čula .....................................................................................................................3
2.1.3. Ishrana .................................................................................................................4
2.2. Mus musculus (Linnaeus) – domaći miš .......................................................................4
2.3. Ratus norvegicus (Berkenhout) – sivi pacov .................................................................5
2.4. Rattus rattus (Linnaeus) – crni pacov ............................................................................6
3. Značaj štetnih glodara ...........................................................................................................7
3.1. Ekonomski značaj štetnih glodara .................................................................................7
3.2. Zdravstveni značaj štetnih glodara ................................................................................7
4. Menadžment sistematske deratizacije naselja .......................................................................9
4.1. Informisanje građanstva o sprovođenju deratizacije ......................................................9
4.2. Kadrovi neophodni za sprovođenje deratizacije ..........................................................10
4.3. Utvrđivanje stepena infestiranosti ...............................................................................11
4.3.1. Indeks gustine ...................................................................................................11
4.3.2. Metod kvadrata .................................................................................................11
4.3.3. Anketni
metod ...................................................................................................11
4.3.4. Metod probnih placebo mamaka .......................................................................13
4.4. Oprema za izvođenje deratizacije ................................................................................13
4.5. Kontrola uspeha izvedene deratizacije ........................................................................14
5. Praktično izvođenje sistematske deratizacije naselja ..........................................................15
5.1. Prostorni plan izlaganja zatrovanih mamaka ...............................................................15
5.2. Standardi izlaganja zatrovanih mamaka prilikom sistematske deratizacije naselja ....15
6. Zaključak ............................................................................................................................17
7. Literatura ............................................................................................................................18
3
2. Glodari u urbanim sredinama
2.1. Opšte bioekološke karakteristike mišolikih glodara
Uspešno suzbijanje populacije štetnih vrsta glodara se ne može ni zamisliti bez dobrog
poznavanja njihovih bioloških karakteristika i ekoloških odlika populacije. Osnovna osobenost
glodara je specifična građa i raspored zuba sa snažno razvijenim gornjim i donjim sekutićima
koji rastu tokom čitavog života. Mladi se rađaju goli, to jeste, bez krzna i zatvorenih očnih
kapaka i ušnih kanala. Preiod odrastanja do dostizanja polne zrelosti traje relativno kratko.
Dužina života glodara obično ne prelazi 3 godine. Glodari su većinom biljojedi, ali ima i
svaštojeda (omnivora). Mnogi od njih prikupljaju i gomilaju hranu. Zubi mišolikih glodara lako
mogu da progrizu drvo, olovo, tanji aluminijum i plastiku.
Faktori brojnosti populacije su grupisani (prema Saviću i Živoinoviću) u četiri osnovne grupe:
Brojnost i fiziološko stanje populacije
Meteorološki uslovi
Stanište i izvori hrane
Neprijatelji, grabljivice i bolesti
2.1.1. Reprodukcija
Mišoliki glodari se odlikuju visokim potencijalom razmnožavanja. U idealnim uslovima, samo
jedan par mogao bi da da preko 2000 potomaka tokom jedne godine. Kućni miš i sivi pacov
dostižu polnu zrelost sa starošću od 8 do 12 nedelja, a crni pacov nešto kasnije, sa 12 do 16
nedelja. Period puberteta traje kratko, 10 do 20 dana. Kod mišolikih glodara je izražena
kompeticija među mužjacima u traženju partnerki radi reprodukcije. Sa ženkama se pare najjači
mužjaci koji imaju i po nekoliko ženki i prinuđeni su da ih brane od nasrtaja drugih mužjaka.
Nakon kopulacije i uspešnog oplođenja, nastupa period graviditeta koji traje oko 20 dana.
Intenzitet reprodukcije zavisi od klimatskih faktora, prvenstveno od temperature, a zatim i od
ishrane.
Što se tiče ponašanja, mužjaci imaju mali udeo u odgajanju potomaka, najčešće ih ignorišu, a
povremeno se dešava i da ubijaju svoje mlade. Značaj mužjaka se ogleda u tome što usled
prisustva njegovih mirisa u gnezdu dolazi do inhibicije istraživačkih aktivnosti mladunaca, te je
majci olakšana briga i povećana verovatnoća preživljavanja mladunaca.
2.1.2. Čula
Mišoliki glodari se mogu okarakterisati kao noćne vrste, te vid za ove životinje nema neku
značajnu ulogu. Iako je čulo vida izuzetno osetljivo na svetlost, njihove oči imaju malu
sposobnost vizuelnog izoštravanja. Snalaženje u prostoru je prepušteno čulu dodira, pri čemu
4
taktilne dlake ili vibrise koje us raspoređene na leđnim i bočnim stranama tela i njuške imaju
najvažniju ulogu. Ova sposobnost se zove tigmotaksis.
Kad se govori o čulu ukusa, glodari reaguju na ista četiri ukusa kao i čovek – slatko, kiselo,
gorko i slano. Čulo mirisa ima značajnu ulogu u razmnožavanju, pri agresivnom ponašanju i pri
uzgajanju mladunaca. Jedinke mišolikih glodara osećaju miris drugih jedinki i nepogrešivo
prave razlike između članova populacije, pri čemu je izraženo posebno prepoznavanje
sopstvenog nakota. Takođe osećaju mirise drugih životinja, pri čemu razlikuju mirise prirodnih
neprijatelja, i mirise koji prate izvor hrane.
Glodari imaju razvijeno čulo sluha kojim mogu da percipiraju i ultrazvučne talase. Ultrazvuk
mogu i da proizvode, što služi za komunikaciju između jedinki, u komunikaciji između
mladunaca i majke i u seksualnom ponašanju. Ultrazvučno oglašavanje mladunaca kod majki
podstiče proizvodnju mleka.
2.1.3. Ishrana
Mišolikim glodarima je, kao i ostalim sisarima, potrebna izbalansirana ishrana. Količina hrane
koju pojedu tokom jednog dana je relativno velika – odrasli sivi pacov pojede tokom jednog
dana deseti deo svoje težine, a kućni miš čak petinu. Koliko će hrane konzumirati zavisi od
kaloričnosti, sadržaja vode i njenog ukusa. Pored ukusa i sadržaja nutrijenata, na prihvatljivost
hrane utiče i njen oblik. Mišoliki glodari radije uzimaju cela zrna žitarica nego izlomljena, i vole
hranu koja je bogata lipidima i ugljenim hidratima. Uzimanje hrane se u najvećoj meri odvija
tokom noći. Ukoliko imaju na raspolaganju različite vrste hrane, uzimaće onu koju više vole.
Što se tiče potreba za vodom, one su ograničene kod glodara.
Pri uzimanju nove vrste hrane, sivi pacov je veoma oprezan, kućni miš je radoznao i brzo
prihvata ponuđenu hranu, dok je crni pacov radoznao, ali i oprezan. Glodari će prvo bojažljivo
uzimati male količine nove hrane, i ukoliko se ispostavi da je ona štetna, odbijaće da je uzimaju.
Ovo je veoma važno prilikom planiranja deratizacije.
2.2.
Mus musculus (Linnaeus)
– domaći miš
Domaći miš raširen je gotovo u svim delovima sveta. Nastanjuje različita mesta blizu čoveka,
ali i polja gde se može naći u leglima drugih glodara. Miš se hrani skoro istim vrstama hrane kao
i čovek. Miševi se kote 4-6 puta u toku godine, zavisno od temperature i raspoložive hrane.
Ženka okoti svaki put 6-8 mladih koji nakon 2 ili 3 meseca dostižu polni zrelost.
