Sistemi upravljanja vanrednim situacijama
Бранислав
Анђелковић
Лидија
Милошевић
Драган
Млађан
СИСТЕМИ
УПРАВЉАЊА
ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА
ИЗВОДИ
ИЗ
ПРЕДАВАЊА
Ниш
.
2
1.
О
ПОЈМОВИМА
-
ВАНРЕДНЕ
СИТУАЦИЈЕ
,
КАТАСТРОФЕ
,
КРИЗЕ
,
КРИЗНЕ
СИТУАЦИЈЕ
,
Ванредне
ситуације
Појмовна
и
терминолошка
одређења
представљају
значајан
ниво
развоја
у
одређеној
научној
области
.
У
том
методолошком
приступу
основна
полазишта
су
језички
појмови
,
изрази
и
термини
.
У
истраживањима
појединх
научних
дисциплина
често
се
поједини
појмови
различито
одређују
сходно
циљу
истраживања
,
што
често
доводи
до
неразумевања
и
нејасноћа
при
тумачењу
одређених
појава
и
доношења
одговарајућих
судова
.
Таква
је
ситуација
и
обласи
ванредних
ситуација
,
где
су
се
у
појединим
подручјима
истраживања
развиле
сопствене
дефиниције
појмова
везаних
за
ванредне
ситуације
.
На
покушај
дефинисања
појмова
и
израза
,
односно
прихватања
дефиниције
која
највише
одговара
одређеној
средини
,
друштвеној
заједници
,
утичу
многи
фактори
од
којих
су
најзначајнији
: 1).
фазе
и
степен
развоја
друштва
у
целини
,
односно
развој
друштвено
економских
односа
; 2).
дилеме
око
места
и
улоге
појединих
појмова
и
израза
у
различитим
наукама
и
дисциплинама
.
Појам
'
ванредна
ситуација
',
на
пример
,
на
енглеском
језику
има
као
свој
еквивалент
термин
'emergency'.
У
раду
Јелице
Т
. [1.],
дато
је
објашњење
шта
је
"
могуће
научити
о
термину
'emergency'
на
основу
дефиниција
у
енглеско
-
енглеским
речницима
:
Термин
'emergency'
и
придеви
који
га
карактеришу
'emergency' (
ванредна
ситуација
)
event
(
догађај
)
reaction
(
реакција
)
изненадан
непредвиђен
озбиљан
опасан
хитна
тренутна
-
моментална
неодложна
За
разлику
од
термина
'catastrophe'
или
'disaster' ('katastrofa' ili 'nesre
ć
a'),
термин
'emergency' ('
ванредна
ситуација
')
садржи
још
један
корак
или
ступањ
даље
,
садржи
реакцију
. 'Katastrofa'
или
'
несрећа
'
такође
представља
изненадан
,
непредвиђен
,
озбиљан
и
опасан
догађај
. '
Ванредна
ситуација
'
садржи
у
себи
исте
те
особине
,
али
се
она
разликује
по
томе
што
позива
или
упућује
на
реакцију
која
мора
да
уследи
истог
тренутка
када
се
несрећан
догађај
појави
",
"
Јелица
Т
., [1].
1
Термин
,
-
ина
;
лат
.
научни
,
односно
стручни
назив
ѕа
одређени
појам
.
Реч
,
најмања
језичка
јединица
која
има
одређено
значење
,
одређен
смисао
,
језички
знак
за
одређени
појам
,
Појам
,
-
јма
;
мисаона
синтеза
битних
карактеристика
једне
групе
предмета
,
појава
итд
.
науке
.
Основно
знање
о
нечему
итд
,
Израз
,
реч
,
скуп
речи
којима
се
нешто
исказује
,
изражава
,
устаљени
спој
речи
,
фраза
;
формулисање
уобличавање
мисли
,
запажања
о
животу
,
људима
,
свету
различитим
изражајним
средствима
,
начин
изражавања
,
стил
,
Анђелковић
Б
, (2010).

4
4.
Велика
катастрофа
(Catastrophe
):
потребе
надвладавају
способности
у
потпуности
.
Неки
истраживачи
дефинишу
катастрофу
(
Disaster
)
у
контексту
потреба
и
могућности
заједнице
да
се
избори
са
њом
,
као
„
кризну
ситуацију
где
су
потребе
надмашиле
могућности
“
и
даје
се
класификација
на
основу
критеријума
,
односа
потреба
и
могућности
за
решавање
проблема
изазваних
катастрофом
„Quarantelli,
(2006):
Увођење
појма
Catastrophe
у
САД
и
Великој
Британији
је
настало
,
после
низа
великих
природних
непогода
,
које
су
се
десиле
у
двадесетом
веку
,
са
циљем
да
означи
догађаје
који
најчешће
премашују
могућности
погођене
земаље
и
захтевају
међународну
помоћ
и
сарадњу
у
одклањању
и
смањењу
последица
.
У
пракси
је
идентификовао
најмање
пет
квалитативних
разлика
између
катастрофа
(
Disaster
)
у
односу
на
ванредн
e
догађај
e (
Emergency
)
и
то
:
Повећавање
ангажовања
хитних
служби
и
ангажовање
других
ређе
коришћених
ресурса
и
удружења
из
државног
,
јавног
и
приватног
сектора
;
Формирање
или
активирање
посебних
оперативних
структура
(
нпр
:
штабова
за
ванредне
ситуације
)
које
најчешће
преузимају
водећу
улогу
у
односу
на
редовне
структуре
које
функционишу
у
ванредним
догађајиима
;
Промена
начина
реакције
-
интервенције
који
смањује
ниво
заштите
на
које
су
грађани
навикли
у
ванредним
догађајима
;
Већа
повезаност
јавног
и
приватног
сектора
,
због
коришћење
свих
располиживих
ресурса
заједнице
;
Ресурси
за
одговор
заједнице
су
погођени
насталим
догађајем
,
па
се
истовремено
обезбеђује
и
одговор
у
односу
на
грађане
и
смањење
утицаја
на
сопствене
ресурсе
Quarantelli, (2006)
,.
За
квалитативно
разликовање
велике
катастрофе
(catastrophe)
од
катастрофе
(disaster)
даје
се
шест
елемената
и
то
:
Значајан
утицај
–
велики
број
срушених
грађевинских
стамбених
и
других
објеката
;
Значајан
утицај
и
онеспособљавање
постојећих
ресурса
локалне
власти
за
одговор
на
насталу
ситуацију
;
Немогућност
стизања
помоћи
од
суседних
локалних
заједница
;
Значајан
утицај
и
прекид
обављања
основних
-
друштвених
функција
локалне
заједнице
;
Веће
интересовање
националних
медијима
;
Значајан
утицај
на
политичке
процесе
у
заједници
кроз
наметања
политичких
тема
које
су
запостављене
у
нормалним
стањима
,
Quarantelli, (2006)
,..
У
СР
Немачкој
се
користи
термин
катастрофа
(
Katastrophe
).
Под
тим
појмом
подразумева
се
изненадан
и
прогресиван
догађај
чији
је
учинак
по
људе
и
материјалне
вредности
толико
разарајући
,
да
хитне
службе
и
погођена
заједница
због
недостатка
снага
и
средстава
нису
у
могућности
на
њу
ваљано
одговоре
,
те
су
присиљени
да
реагују
увођењем
ванредних
мера
,
уз
тражење
помоћи
суседне
и
шире
заједнице
(Kurt
и
др
, 2006).
За
внредне
ситуације
се
каже
да
су
то
она
стања
: „
Када
друштво
редовним
активностима
(
превентивним
,
оперативним
и
одржавањем
)
не
може
4
Појам
„
превентива
“ (
лат
praeventivus)
представља
нешто
што
предупређује
,
спречава
или
штити
дакле
,
превентива
у
систему
радне
и
животне
средине
подразуева
интегрисан
скуп
активности
и
мера
које
су
усмерене
ка
спречавању
настанка
штетних
догађаја
,
тј
.
смањењу
последица
уколико
до
догађаја
дође
(
Анђелковић
, 2011).
Нпр
.
5
да
спречи
,
умањи
и
отклони
последице
изазване
опасностима
,
оне
добијају
карактер
ванредних
ситуација
“ (
Стојановић
, 1984).
Законом
о
ванредним
ситуацијама
(
члан
8.)
Републике
Србије
(
Сл
.
Гл
.
РС
бр
. 111/09, 92/11
и
93/12.)
дефинисана
су
следећи
повезани
појмови
и
концепти
:
елементарна
непогода
,
ванредни
догађај
,
катастрофа
и
ванредна
ситуација
.
Елементарна
непогода
је
догађај
хидрометеоролошког
,
геолошког
или
биолошког
порекла
,
проузрокован
делвањем
природних
сила
,
као
што
су
:
земљотрес
,
поплава
,
бујица
,
олуја
,
јаке
кише
,
атмосферска
пражњења
,
град
,
суша
,
одроњавање
или
клизање
земљишта
,
снежни
наноси
и
лавина
,
екстремне
температуре
ваздуха
,
нагомилавање
леда
на
водотоку
,
епидемија
заразних
болести
,
епидемија
сточних
заразних
болести
и
појава
штеточина
и
друге
природне
појаве
већих
размера
које
могу
да
угрозе
здравље
и
живот
људи
или
проузрокују
штету
већег
обима
.
Ванредни
догађај
је
: „
Незгода
изазвана
елементарном
непогодом
и
другим
несрећама
,
која
може
да
угрози
здравље
и
животе
људи
и
животну
средину
;
а
чије
последице
је
могуће
спречити
или
отклонити
редовним
деловањем
надлежних
органа
и
служби
“.
Код
појма
ванредни
догађај
са
аспекта
критеријума
потреба
и
могућности
,
могућности
редовних
снага
за
одговор
задовољавају
и
превазилазе
потребе
угрожене
заједнице
.
Сваки
ванредни
догађај
представља
за
себе
јединствен
случај
.
Сем
ванредних
постоје
и
свакодневни
догађаји
(
редовни
),
за
чије
елиминисање
интервентно
-
спасилачке
службе
ангажују
минималне
снаге
и
средства
,
при
чему
,
исте
,
могу
успешно
и
ефикасно
,
истовремено
елиминисати
и
више
оваквих
догађаја
.
Катастрофа
је
: „
Елементарна
непогода
или
друга
несрећа
и
догађај
који
величином
,
интензитетом
и
неочекиваношћу
угрожава
здравље
и
животе
већег
броја
људи
,
материјална
добра
и
животну
средину
,
а
чији
настанак
није
могуће
спречити
или
отклонити
редовним
деловањем
надлежних
служби
,
органа
државне
управе
и
јединица
локалне
самоуправе
,
као
и
несрећа
настала
ратним
разарањем
или
тероризмом
“.
Код
појма
катастрофа
са
аспекта
критеријума
потреба
и
могућности
,
могућности
редовних
снага
за
одговор
, (
или
како
каже
законодавац
„...
чији
настанак
није
могуће
спречити
или
отклонити
редовним
деловањем
надлежних
служби
,
органа
државне
управе
и
јединица
локалне
“)
незадовољавају
потребе
r
изици
у
Чернобилу
(
Украјина
)
би
били
мањи
да
је
нуклеарни
реактор
био
окружен
заштитним
штитом
.
Ризици
у
Бопал
-
у
(
Индија
)
би
били
смањени
,
мада
не
и
елиминисани
,
да
је
хемијска
фабрика
била
опремљена
ефективним
постројењем
за
издувне
гасове
,
укључујући
и
јако
висок
димњак
који
би
пробио
слој
ноћне
инверзије
и
распршио
токсичне
материјале
кроз
много
већу
запремину
ваздуха
.
5
Под
оперативним
активностима
подразумевају
су
оне
радње
и
поступци
који
се
предузимају
пошто
се
опасности
испоље
.
6
У
литератури
и
пракси
се
често
непланирани
и
неочекивани
догађаји
(
случај
)
који
проузрокује
неку
негативну
последицу
у
систему
радне
и
животне
средине
дефнишу
и
као
несрећа
,
односно
уместо
појма
незгода
често
се
употребљава
појам
несрећа
,
Анђелковић
(2010).

7
С
друге
стране
,
потребе
се
односе
на
на
то
да
је
за
њихово
ублажавање
и
отклањање
неопходно
је
употребити
посебне
мере
,
снаге
и
средства
уз
појачан
режим
рада
“.
Овако
дефинисан
појам
ванредна
ситуација
у
значајној
мери
одговара
појму
disaster
(UN-ISDR, 2009; Quarantelli, 2006),
али
је
мање
прецизан
,
јер
не
садржи
сасвим
јасан
одговор
на
питање
: „
Да
ли
су
потребне
(
посебне
)
снаге
и
средства
и
појачан
режим
рада
“,
довољне
и
да
ли
се
могу
обезбедити
на
територији
погођене
заједнице
(?),
што
дефиниција
(UN-ISDR
и
Quarantelli)
врло
прецизно
садрже
(
немогућност
погођене
заједнице
да
се
избори
сопственим
средствима
.
Критеријуми
(
мерила
)
дефинисања
ванредне
ситуације
Не
постоје
договорени
оквири
(
границе
)
који
прилично
јасно
дефинишу
прагове
(
нивое
)
који
када
се
достигну
,
се
може
рећи
: ,,
Ово
је
ванредна
ситуација
”.
Међутим
,
истраживачи
су
учинили
доста
напора
и
покушаја
да
квантификују
утицаје
катастрофа
и
В
/
С
кроз
разне
критеријуме
.
Ванредни
услови
представљају
резултанту
ванредних
догађаја
и
других
истовремених
отежавајућих
или
стабилизирајућих
фактора
у
одговарајућем
простору
.
Да
би
настала
ситуација
била
означена
као
ванредна
,
мора
да
задовољи
одговарајуће
ближе
дефинисане
критеријуме
,
тј
.
мерила
(
табела
1),
Перфильев
, (1991)
.
Таб
.
1
.
Критеријуми
настанка
ванредне
ситуације
,
Перфильев
, (1991)
N
º
Тип
кри
.
Бр
.
Квалитатвни
опис
критеријума
1
Временски
1
2
Спољашња
неочекиваност
,
изненадни
настанак
,
условна
очекиваност
Брзи
развој
догађања
(
у
моменту
настанка
В
/
С
)
2
Социјално
/
еколошки
3
4
5
Људске
жртве
,
епидемија
,
тешке
повреде
Епизоотија
,
огроман
губитак
стоке
,
Повлачење
из
производње
значајних
делова
природних
ресурса
,
пољопривредних
земљишта
и
усева
.
3
Социјално
/
психолошки
6
7
Стресне
ситуације
(
страх
,
депресија
,
паника
и
др
.).
Дестабилизација
психолошке
равнотеже
становништва
4
Социјално
/
политички
8
9
10
Оштри
сукоби
,
експлозивност
,
Повећање
политичке
тензије
у
земљи
,
озбиљни
и
политички
сукоби
Повећање
међународне
тензије
,
велики
спољнополитички
притисци
5
Економски
11
12
13
14
Значајна
економска
штета
у
новчаном
смислу
.
Отказивање
инжењерских
система
и
објеката
.
Потреба
значајних
материјалних
средстава
за
обнову
и
накнаду
штете
,
стварање
осигуравајућих
фондова
.
Потреба
коришћења
већег
броја
средстава
и
опреме
за
предвиђање
ситуације
и
елиминације
њених
последица
.
6
Организационо
/
управљачки
15
16
17
Неизвесност
ситуације
,
тешкоће
у
прогнозирању
тока
догађаја
и
доношења
одлуке
,
тешко
реаговање
на
насталу
ситуацију
Потреба
за
већим
бројем
разних
стручњака
-
експерата
,
Потреба
за
евакуацијама
и
спашавањима
већих
размера
.
7
Специфичан
/ 18
Бројне
и
различите
последице
,
и
њихово
међудејство
(
нпр
:
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti