sistem održavanja. Ne postoji apsolutno pouzdan tehnički sistem, koji ne bi nikada, ni pod
kakvim uslovima mogao da otkaže, i za takav sistem ne bi ni bio potreban system održavanja.

Pogodnost održavanja utiče na ukupnu sigurnost funkcionisanja, obuhvata osobine

tehničkog sistema u pogledu mogućnosti sprovođenja potrebnih postupaka održavanja, odnosno
prilagođenost sistema za obavljanje preventivnih i korektivnih postupaka održavanja.

Koncepcija sistema održavanja ili strategija, politika ili concept održavanja, određuje u

kom trenutku treba da se sprovode postupci preventivnog ili korektivnog održavanja.

Tehnologija sistema se deli na mikrotehnologiju (na samom random mestu) i

makrotehnologiju (sistem održavanja u celini).

Organizacija sistema održavanja predstavlja odnose između radionica za održavanja ili

izvršilaca koji sprovode postupke održavanja, u smislu podele nadležnosti, koordinacije,
funkcionalne i informatičke integracije.

Objekti, uređaji i alati su elementi bez kojih održavanje nije moguće (najjednostavniji

postupci održavanja često se obavljaju bez ikakvih alata i uređaja, i obratno izuzetno složeni
postupci održavanja zahtevaju posebne i specijalne uređaje i alate).

Personal i dokumentacija (struktura, starost, obučenost radne snage; uputstva, katalozi,

priručnici, norme.

Snabdevanje je jedan od najsloženijih činilaca sistema održavanja (snabdevanje rezervnim

delovima, energentima, vodom, potrošnim I drugim materijalima; snabdevanje informacijama,
dokumentacijom itd.).

Šćepanović, S., Sistemski pristup održavanja tehničkih sistema, OMO, Beograd, 2003. Bulatović, M. Efektivnost i

održavanje proizvodnih sistema, Monografija, Mašinski fakultet, Podgorica, 2008

ALEKSANDAR MILOŠEVIĆ 251 / SI

Slika 2.1.

Sistem održavanja

Sistem održavanja predstavlja skup elemenata koji obezbeđuje da se potrebni postupci

održavanja jednog tehničkog Sistema sprovode na zahtevan ili propisan način, u datim uslovima i
u datom intervalu vremena.

2.1. Održavanje i životni ciklus tehničkog sistema

Životni vek jedne mašine, postrojenja, uređaja ili bilo kog drugog tehničkog sistema ima

složenu strukturu, on zahvata niz posebnih, ali međusobno povezanih i vremenski usklađenih
grupa aktivnosti. Odnos ovih segmenata određen je dejstvom velikog broja činilaca.

Životni vek obuhvata pet vremenskih faza:



Koncepcijsko i idejno rešenje,



Razvoj i projektovanje,



Proizvodnja i puštanje u rad,



Korištenje i održavanje i



Rashodovanje.