Posle 2000. godine,investicioni rejting srbije se povecavao sve do 2008. godine.Razlog
smanjenja rejtinga bila je politicka destabilizacija izazvana proglasenjem nezavisnosti
kosova.Kao ostali razlozi spominju se povecanje spoljih obaveza,kreditni rizici vezani za
kurseve u bankarskom sektoru,losije javne finansije I nemogucnost vlade da poostri fiskalnu
politiku.2009. godine poboljsava se kreditni rejting sa BB stabilni. Ocena je data na osnovu
slabljenja spoljnih pritisaka I ocenom mmf-a da ce se budzetska konsolidacija pojaviti u
srednjerocnom period.
2010. rejting srbije se znatno poboljsava I Srbija se srvrtava u grupu zemalja sa umerenim
rizikom poslovanja. Analiticari su ocenili da se vlada srbije zalaze za ekonomske
reforme,stvaranje povoljnog okruzenja za poslovno unapredjenje I stvaranje blizih veza sa
EU.Novi sporazum sa mmf povecao je makroekonomsku stabilnost,a pad ekonomije je koristio
privredi da smanji inflatorne pritiske I deficit tekuceg platnog bilansa.
U 2011. godini odlaze se potpisivanje novog sporazuma sa mmf-om jer se vlada nije pridrzavala
svojih obaveza u pogledu odrzavanja dogovorenog budzetskog deficit I nivoa javnog duga.
Po oceni rejting agencije rejting srbije u 2012. godini je smanjen za 1 stepen. Razlog tome je sto
nova srpska vlada nije uspela brzo da usvoji mere koje ce povratiti fiskalnu stabilnost I potstaci
poverenje u monetarnu politiku.Fiskalni I spoljni deficit srbije moze da probudi ranjivost srpske
ekonomije u kombinaciji sa prelivanjem krize iz evro zone.Izrazena je zabrinutost da vlada srbije
nece moci da sprovede reforme kojima bi povecala prilagodivost privrede I smanjenja rashoda
budzeta bez novog aranzmana sa mmf.
Po oceni agencije budzetski deficit srbije u 2012.godini ce premasiti 6 procenata BDP a da ce
javni dug porasti za 55 procenata BDP.Po oceni agencije rejting srbije bi mogao da pada I dalje
ako ne dodje do strukturnih reformi koje dugorocno gledano mogu da podstaknu rast.
U srbiji je prisutan visok nivo rizika transfera koji ima velikog uticaja na priliv stranih direktnih
investicija,kao znacajnog faktora razvoja nase zemlje.Prisutan je I visok nivo politickog rizika
kada su u pitanju dugorocne i srednjorocne izvozne transakcije. Nivo komercijalnog rizika
ukazuje na tesku situaciju u kojoj se duznici nalaze.
Kako bi popravila svoj kreditni rejting,Srbija mora da:
1.Redovno izmiruje obaveze
2.Kontrolise nivo budzetskog deficita I pokusava dag a smanji
3.obezbedi kontrolu nivoa javnog duga
4.Na neki nacin kontrolise nivo privatnih dugova
Potrebna otkanjanja ogranicenja za
strana ulaganja
Snaznije privlacenje stranih investicija u nasu zemlju mora postati okosnica njene buduce
ekonosme I razvojne politike. Ispunjenje tog cilja nece biti nimalo lak zadatak,pogotovo ako se
ima u vidu das u prema procenama Konferencije Ujedinnjenih nacija za trgovinu i razvoj
(UNCTAD) Strana direktna ulaganja u svetu posle 2008 godine opala za vise od 20 posto zbog
finansijske I ekonomske krize. To znaci da zemnje koje zele da privuku strani kapital moraju da
uloze dodatne napore kako bi u danasnjim uslovima povecali ulaganja. Potrebno je uloziti napor
kako bi se stvorio povoljniji ambijent za dolazak investitora iz inostranstva.
U strategiji privlacenja stranih direktnih investicija naglasava se da postoje 4 osnovne grupe
prepreka za SDI u srbiji
1.Zakonodavni problem:
a) Vlasnistvo nad gradskim gradjevinskim zemljistem I drugi problem u vezi sa zemljistem
b) Potreba za znatnim poboljsanjem I modernizacijom sudskog sistema
c) Potreba za sveobuhvatnim zakonodavnim promenama
d) Reforma zakonodavstva koje uredjuje izgradnju (uredjenju zemljista)
e) sistem naknada I taksi za koriscenje zemljista narusava konkurentnost srbije I stvara
nesigurno poslovno okruzenje
2. Ograniceni instituciaonalni kapaciteti za sprovodjenje reformi I za stratesko planiranje i
marketing
a) Potreba da se sva pitanja vezana za investicije ucine prioritetom za sve drzavne institucije
b) Potreba da se jacanju kapaciteta za promociju incesticija.stratesko planiranje I formulisanje
drzavnih politika dodeli prioritetni status
c) Potreba da se poboljsa izdavanje dozvola za izgradnju,odnosno uredenje zemljista
razradom nacela jednog saltera (ONE-STOP-SHOP)
d) Potreba da se pruzi podrska privatnom sektoru I obrazovnom sistemu u citavnom procesu
reforme.
