3
Uvod
''Sve ekonomske aktivnosti mimo propisa uvek ili skoro uvek imaju za cilj izbegavanja
plaćanja poreza i drugih fiskalnih obaveza. Ove aktivnosti stvaraju uslove za stvaranje sive
ekonomije ili nelegalne privrede. Svaka protiv zakonita privredna aktivnost, usmerena ka
sticanju koristi u svoje ime i za svoj račun, a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili
države, predstavlja sivu ekonomiju.'', samo su neke od pojmova i teza koje su iznete u ovom
seminarskom radu, na temu
“
S
iva ekonomija i izbegavanje placanja poreza u Srbiji”.
4
Siva ekonomija
Pod pojmom sive ekonomije u najširem smislu podrazumeva se svaka protivzakonita
privredna aktivnost usmerena ka sticanju koristi za sebe i svoj račun, a na štetu drugih
pojedinaca, privrednih subjekata ili države. Siva ekonomija je aktivnost koja putem nepoštovanja
pravnih normi i poslovanja van legalnih tokova ima za cilj izbegavanje plaćanja propisanih
fiskalnih i drugih obaveza prema državi.
U različitim zemljama upotrebljavaju se različiti nazivi za sivu ekonomiju, kao što su i
različite (a opet i slične) faze njenog ispoljavanja. Pojavom sive ekonomije i njenim razvojem
državi izmiču značajni izvori budžetskih prihoda. Zbog toga siva ekonomija ne samo da
ugrožava redovan priliv budžetskih sredstava, već i ozbiljno ugrožava proizvodnju i regularni
promet roba i usluga. Nelojalno konkurišući čitavoj registrovanoj (legalnoj) privredi, ona
umanjuje i efikasnost ekonomske politike na nivou države.
Uzroci pojave i širenja sive ekonomije
Delovanje sive ekonomije može imati i neke pozitivne efekte (dinamiziranje privrednih
iskustva, poboljšavanje ili održavanje životnog standarda stanovništva), ali daleko brojniji su
negativni efekti. Njeno značajnije širenje u pojedinim segmentima ukazuje na slaba mesta
privrednog sistema, a veliki obim je znak bitinih poremećaja u razvoju privrede, gde vitalne
funkcije regularne privrede preuzima neformalni sektor.
Smatra se da je osnovni razlog za pojavu i razvoj sive ekonomije utaja u plaćanju javnih
prihoda, odnosno izbegavanje ili kršenje koji regulišu privredne transakcije. Često se dešava da
namerno izbegavanje jedinih obaveza prouzrukuje nenamerno izbegavanje drugih. Na primer,
neprijavljivanje radnika zbog izbegavanja placanja poreza ima za posledicu izbegavanje placanja
doprinosa za socijalno osiguranje.
6
Igra bez prestanka
Preduzetnici sa svojim savetnicima konstantno razrađuju "šeme" kako da porez ne plate
ili da teret prebace na drugoga. Na drugoj strani, organi odgovorni za poresku politiku i poreski
sistem bore se da to spreče i da usavrše poreske propise kako bi prikupili prihode od poreza uz
što manje troškova. Međutim, efikasno obavljanje poslova oko prikupljanja i naplate poreza
podrazumeva saradnju sa mnogim drugim organima kao što su: ministarstvo finansija, carinska
uprava, ministarstvo unutrašnjih poslova, sudstvo, poslovne banke, inspekcijske službe, zavodi
za statistiku, mediji i dr. U našoj zemlji gotovo je uobičajena praksa obavljanja raznih poslovno-
finansijskih transakcija bez plaćanja poreza, pri čemu se izbegavaju upravo oni porezi koji su za
državu najizdašniji. Tako je ranije izbegavano plaćanje poreza na promet, a danas se izbegava
plaćanje poreza na dodatu vrednost.
Izbegavanje plaćanja poreza
Do stupanja na snagu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u Krivičnom
zakonu Republike Srbije bilo je predviđeno krivično delo poreske utaje („Sl. Glasnik R. Srbije“,
br. 80/02). Navedenim zakonom ukida se zakonska odredba u Krivičnom zakonu R. Srbije,
kojom je bilo predviđeno krivično delo poreske utaje i uvodi se krivično delo pod nazivom
izbegavanje plaćanja poreza.
