Seminarski rad iz anatomije
Siva masa moždanog stabla
Jedra moždanih živaca
Student:
Br. indeksa: 1351/10
SIVA MASA MOŽDANOG STABLA
Sivu masu čine jedra moždanih živaca, rektikularna formacija i relejna jedra (nove
sive mase). Siva masa moždanog stabla nastavlja sivu masu kičmene moždine, ali se
od nje u mnogome razlikuje po svom iozgledu i rasporedu. Razlika u izgledu i
rasporedu sive mase uslovljena je ukrštanjem vlakana piramidalnog puta (decussatio
pyramidum) na granici između kičmene i produžene moždine, nešto rostrlnije,
ukrštanjem velikog senzitivnog puta – lemniscus medialis, formiranjem IV moždane
komore i nastankom novih sivih masa, koje spadaju u grupu relejnih jedara.
Ukrštanjem pomenutih piuteva dolazi do pomeranja stubova sive mase, njihovog
razdvajanja i djeljenja. Tako nastaju dva motorna stuba jedara, medijalni, koji sadrži
opšta somatomotorna jedra i anteroratelarni, u kome leže posebna visceromotorna
jedra. Vegetativni stub leži upolje od stuba opštih somatomotornih jedara i dijeli se na
medijalni, visceromotorni i lateralni, viscerosenzitivni dio. I najzad, najlateralnije su
senzitivni stubovi koji sadrže posebna i opšta somatosenzitivna jedra.
Rektikularna formacija (formatio reticularis) zauzima središnji dio tegmentuma
moždanog stabla. Ona ima izgled mreže čiju osnovu čine brojna isprepletena nervna
vlakna, između kojih leže ostrvca sastavljena iz tijela neurona. U moždanom stablu se
pojavljuju i manje i veće dobro ograničene grupe neurona koje obrazuju relejna jedra.
Ova jedra pripadaju pojedinim fukcionalnim neuronskim sistemima (motornom,
senzitivnom, čulnom) i time se uključuju u obavljanje mnogih značajnih funkcija
organizma.
JEDRA MOŽDANIH ŽIVACA
Jedra moždanih živaca leže u tegmentumu moždanog stabla. Spinalno jedro n.
trigeminusa (nucleus spinalis n. trigemini) prelazi iz tegmentuma moždanog stabla u
vratni dio kičmene moždine i završava se u zadnjem rogu drugog vratnog segmenta.
Spinalno jedro n. accessorius-a leži u vratnom dijelu kičmene moždine u kome
zauzima dio prednjeg stuba sive mase u prvih 5 – 6 vratnih segmenata.
Jedra moždanih živaca mogu da se razvrstaju u sedam funkcionalno različitih grupa. U
ovim jedrima se završavaju ili iz njih polaze odgovarajuća, istioimena nervna vlakna.
Jedra iz kojih ova vlakna polaze suopšta somatomotorna (III, IV, VI i XII moždani
živac), opšta visceromotorna (III, VII, IX i X), posebna visceromotorna (V, VII, IX,
X i XI), opšta viscerosenzitivna (IX i X), posebna viscerozenzitivna (XII, IX i X) i
posebna somatosenzitivna (VIII moždani živac). Sva motorna jedra leže medijalno, a
senzitivna lateralno u odnosu na sulcus limintans.
Ni jedan kranijalni živac ne sadrži više od pet funkcionalnih komponenti, a neki
sadrže samo jednu.
Za razliku od moždanih (kranijalnih), kčmeni (spinalni) živci sadrže ćetiri različite
funkcionalne grupe nervnih vlakana (somatomotorna, somatosenzitivna,
visceromotorna i viscerosenzitivna).
2
Nucleus gustatorius je jedro zajedničko za VII, IX i X moždani živac a sadrži ćelijska
tijela neurona II gustativnog puta.
Neuron I gustativnog puta smješten je u ganglionima pridodatim VII (ganglion
geniculi), IX (ganglion inferius) i X moždanom živcu (ganglion inferius). Periferni
produžeci ćelija ovog neurona polaze iz receptora za ukus, a centralni produžeci ovih
ćelija grade usamljeni snop (tractus solitarius) i završavaju se u rostralnom dijelu
nucleus solitariusa (nucleus gustatorius).
Smatra se da posebnim viscerosenzitivnim živcima pripadaju i olfaktivni živci, koji
primaju i sprovode nadražaje mirisa, koji kao i ukus utiče na neke visceralne funkcije.
Posebna viscerosenzitivna vlakna nose senzorne informacije iz specijalnih senzornih
receptora visceralnog ili endodermalnog porijekla (pupoljci čula ukusa – gustativni,
olfaktivna mukoza).
Posebna somatosenzitivna jedra (PSS) sadrži VIII moždani živac. Ova jedra leže
najlateralnije od svih jedara, u bočnom uglu rombaste jame. U ovim jedrima leže
ćelijska tijela neurona II akustičnog i vestibularnog puta. Receptori čula sluha i čula za
ravnotežu i orijentaciju u prostoru primaju odgovarajuće nadražaje, koji se putem VIII
moždanog živca prenose u njegova jedra smještena u moždanom stablu. U novije
vrijeme se smatra da i optički živac spada u ovu grupu, jer prenosi optičke (vizuelne)
nadražaje, što je od posebnog značaja za normalno komuniciranje čovjeka sa
spoljašnom sredinom.
Smatra se da posebna somatosenzitivna vlakna nose informacije iz organa posebnih
čula, izvedenih iz embrionalnog ektoderma (oko i uho).
4
Jedro dvanaestog moždanog živca
(N. Hypoglossus)
Dvanaesti moždani živac (n. hypoglossus) ima samo jedno opšte somatomotorno
jedro,
nucleus nervi
hypoglossi.
Ovo dugačko tanko jedro leži u dorzalnom dijelu
produžene moždine, uz samu srednju liniju i svojim rostralnim krajem odgovara
trouglastom polju trigonum n. hypoglossi. Iz multipolarnih motornih neurona ovog
jedra polaze motorna vlakna, pružaju se unaprijed i upolje, prolaze između lemniscus
medialis-a i kompleksa olivarnih jedara i u vidu 10 – 12 snopića napuštaju produženu
moždinu kroz sulcus anterolateralis, a zatim se spajaju u stablo hipoglosnog živca.
Ovaj živac inerviše sve unutrašnje i tri spoljašnja mišića jezika (m. genioglossus, m.
hyoglossus i m. styloglossus), kao i jedan nadhioidni mišić (m. geniohyoideus).
Kortikonuklearni put (traktus corticonuclearis) povezuje motorni centar u kori velikog
mozga sa jedrom hipoglosnog živca. Vlakna ovog puta za nucleus n. hypoglossi
uglavnom su ukrštena, na njegova oštećenja dovode do pareze ili paralize mišića
suprotne strane jezika. Jedro n. hypoglossus-a dobija senzitivna vlakna putem
sinaptičkih veza sa nucleus solitarius-om i senzitivnim jedrima trigeminusa i tako se
uključuje u refleksne pokrete jezika (gutanje, žvakanje, sisanje).
Jedra jedanaestog moždanog živca
(N. Accessorius)
Jedanaesti moždani živac (n. accessorius) ima dva posebna visceromotorna jedra,
kranijalno, nucleus ambiguus i spinalno, nucleus nervi accessorii (nucleus spinalis
nervi accessorii) iz kojih se rađaju njegovi istoimeni korjenovi.
Nucleus ambiguus
je posebno viscero motorno jedro, zajedničko za IX, X i XI
moždani živac. Kranijalno jedro jedanaestog moždanog živca zauzima donji, kaudalni
kraj nucleus ambiguus-a i smješteno je tegmentumu produžene moždine,
ventrolateralno od jedra nervusa hypoglossus-a.
Nucleus nervi accessori (nucleus spinalis
nervi accessorii)
je
spinalno jedro
jedanaestog moždanog živca. Motorni neuroni ovog jedra nastaju u toku embrionalnog
razvoja neposrednoj blizini nucleus ambiguus-a, a spinalno jedro produžava kaudalno
u kičmenu moždinu i leži u vidu stubića u lateralnom djelu prednjih rogova prvih 5 –
6 vratnih segmenata. Korjena vlakna spinalnog jedra (radices spinales) izlaze kroz
sulcus anterolateralis na bočnoj strani kičmene moždine, ulaze kroz foramen magnum
u lobanju, spajaju se sa korjeni m vlaknima kranijalnog jedra (radices craniales) i
obrazuju jedanaesti kranijalni živac (n. accessorius). U spinalnom jedru jedanaestog
moždanog živca završavaju se kontralateralna vlakna kortikospinalnog puta.
Ovaj živac napušta lobanjsku duplju kroz foramen jugulare, ulazi u retrostiloidni dio
laterofaringealnog prostora (spatium retrosyloideum) i dijeli se na unutrašnju (r.
internus) i spoljašnju granu (r. externus). Unutrašnja grana se odmah priključuje n.
vagus-u, a njena vlakna ulaze u sastav donjeg grkljanskog živca (n. laryngealis
inferior) za inervaciju mišića grkljana i ždrijela. Spoljašnja grana (r. externus) inerviše
m. sternocleidomastoideus i m. trapezius.
5
