Fakultet za poslovne studije i pravo
SEMINARSKI RAD
POLITIČKI SISTEM
Profesor:
Student:
Prof. dr Željko Simić
Miloš Ilić
Smer, broj indeksa:
Bezbednost, I54-2015
Datum izrade rada:
13.06.2016.
školska 2015./2016. godina
Totalitarizam
June 13, 2016
Strana 2
SADRŽAJ
1. Totalitarizam…………………………………………………3
1.1 Uspostavljanje totalitarne vlasti……………………….3
1.2 Osnovne odlike totalitarnog režima…………………...3
2. Ideologija…………………………………………………….5
2.1 Partija i oružane snage………………………………...5
2.2 Monopol nad industrijom i svim vidovima saobraćaja
i komunikacija……………….………………………..6
3. Totalitarni režim i pravo……………………………………..8
4. Totalitarni režimi danas i njihova budućnost……………….10
5. Sjedinjene Američke Države kao totalitaran režim………...12
6. Zaključak……………………………………………………14
7. Literatura……………………………………………………15
Totalitarizam
June 13, 2016
Strana 4
5. potpuni monopol nad sredstvima oružane borbe;
6. centralna kontrola nad celim privrednim životom.
Po Remonu Aronu glavni elementi jednog totalitarnog režima su:
1. do totalitarizma dolazi u režimu koji jednoj partiji daje monopol na političku delatnost;
2. monopolistička partija je animirana ili naoružana ideologijom koja daje apsolutan autoritet i
koja zato postaje zvanična državna istina;
3. država ima kontrolu nad sredstvima nasilja i ubeđivanja. Svim sredstvima komunikacija,
radiom, televizijom i štampom upravlja država i njeni predstavnici.
4. najveći broj ekonomskih i državnih aktivnosti potčinjene su državi i u izvesnom smislu
postaju njen deo;
5. svaka subjektivna greška pojedinca je i ideološka greška koja se politizuje da bi dala prostor
za delovanje terora.
Sve ovo se može svesti na samo tri činioca:
1. Totalitarna ideologija;
2. Partija pojačana policijom;
3. Monopol nad industrijom i sredstvima javnog saobraćaja i svih vidova komunikacija.
* * *
Totalitarizam
June 13, 2016
Strana 5
Ideologija
Ideologija je oblik društvene svesti i sistem ideja o nečemu u ovom slučaju o državi.
Ideologija predstavlja srž totalitarnog režima jer je u svakom slučaju veća od pojedinca, države i
vladajuće partije sa kojom je u tesnoj vezi jer svaka partija mora da ima ideologiju bez koje ne bi
mogla da postoji. Ideologija se koristi kao izgovor uglavnom za obračun sa političkim
neistomišljenicima, antidržavnim elementima, disidentima pa čak i sa pojedincima koji su
napravili grešku sasvim drugačijeg karaktera od političkog jer kao što sam ranije naveo svaka
greška se politizuje i dovodi u sukob sa ideologijom da bi se omogućilo dejstvo terora.
Ideološke greške su se najčešće iskorišćavale u bivšem SSSR-u za vreme Staljinove
vladavine, a za to se najčešće koristio klasni sukob na kome je Marks zasnovao svoju ideju.
Svako ko je bio nepodoban bio je proglašavan za Trockistu ili kulaka (bogatog seljaka), a kasnije
za fašistu ili imperijalistu. Takođe se vodilo i računa o poreklu tako da su eliminisani i potomci
rojalista, buržoazije i kapitalista. Od 20 miliona žrtava tek nekoliko ih je stvarno bilo krivo po
ovakvim osnovama. Staljin je iskoristio svoj ideološki sukob i borbu oko prestola sa
Lavom Trockim da se reši ostalih neprijatelja unutar same partije kao što je to i učino sa
npr. Kirovim. Problem je proširio na ceo sovjetski narod kako bi prikrio destabilizaciju same
partije i sistema kao i svoje pretenzije ka totalnoj kontroli i valsti. Pred kraj svoje vladavine
Staljin je postao antisemita i počeo sa progonom Jevreja da bi se kasnije ustremio i na ostale
narode (tatare, čečene,... ) koje je delom raseljavao, a delom fizički eliminisao ili ih je slao na
prinudni rad zajedno sa ostalim anti-socijalističkim subjektima.
Partija i oružane snage
Makijeveli je tvrdio da vlast nije efikasna bez sile i da su glavni temelji svih vladavina
dobri zakoni i jaka vojska. Pored toga je tvrdio i da samo jake oružane snage mogu obezbediti
slobodu navodeći Spartu i Švajcarsku kao primer. Tvrdio je i da vlast prema podanicima treba da
postupa tako da joj podanici ne mogu nauditi.
Svakim totalitarnim režimom vlada partija na čijem se čelu nalazi njen predsenik
(diktator). Partija na osnovu ideologije upravlja svim činiocima jedne države. Vladom,
parlamentom, oružanim snagama, privredom, kulturom,... Članovi partije se nalaze na
odgovornim mestima u svim preduzećima, školama, bolnicama,... Nijedna odluka se ne donosi
bez saglasnosti partije. Da bi neki građanin bio na nekom odgvornom mestu ili visokom položaju
mora biti aktivan član vladajuće totalitarne partije. Ovakav sistem se primenjuje i u većini
zemalja sa parlamentarnom demokratijom.
Vladajuća partija je potpomognuta od strane policije ili vojske, a najčešće tajne policije
koja ima ulogu sprovođenja odluka partije i pruža partiji zaštitu od nasilnog svrgavanja i održava
je na vlasti. Partija obično kontroliše policiju dok istovremeno policija kontroliše i eliminiše
pojedine članove partije tako da dolazimo do zaključka da partija bez ideologije i policije ne bi
mogla da vlada totalitarnom državom i da policija isto tako ne bi bila takva kakva jeste u
totalitarnom sistemu bez partijskog vođenja. Npr. u Rumuniji je došlo do pada režima 1989 tek
nakon što je došlo do oružanog sukoba između rumunskog naroda i armije na jednoj strani i tajne
policije Sekuritate, koja je čuvala tadašnjeg predsednika Čaušeskua, na drugoj u kojem je
Sekuritate izgubila. Nakon zarobljavanja i egzekucije Čaušeskua, Sekuritate je rasformirana. U
Istočnoj Nemačkoj tajna policija zvana Štazi (Ministerium fur Staatssiecherheit) je bila direktno
podređena partiji. Dugogodišnji i posldenji šef Štazija, Erih Milke je garantovao šefu NDR da će
