VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
NIŠ
Seminarski rad:Skladištenje i reciklaža opasnog otpada
Predmet:Urbana ekologija
mentor: studenti:
1.Uvod
Opasan otpad je svaki otpad koji će nekom od osobina (zapaljivost, toksičnost, eksplozivnost,
nasražljivost, infektivnost, …) ugroziti čoveka, biljni i životinjski svet. Sve je više takvog otpada i
sve je šira njihova primena. Skoro da nema oblasti života koja ne koristi takve proizvode ne
razmišljajući o njihovoj štetnosti. Opasan otpad najčešće nastaje u industriji, ali i u domaćinstvima,
jer se opasne materije nalaze u mnogim proizvodima koji nas okružuju.
Opasan otpad iz domaćinstva su najčešće hemikalije u tečnom stanju . Tu spadaju:
- Pesticidi
- Neonske, štedljive sijalice i ostali proizvodi koji sadrže živu
- Ulja i masti
- Lekovi
- Baterije i akumulatori
- Odbačeni električni uređaji
- Drveni proizvodi natapani hemikalijama
Što se tiče industrijskog opasnog otpada tu spadaju :
- Radioaktivni otpad
- Medicinski otpad
- Infektivni medicinski otpad
- Farmaceutski otpad
Takav otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne,
zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu uzrokovati oboljevanje ljudi i
štetno delovati na ostali živi svet. Zakon o otpadu je po pitanju opasnog otpada vrlo jasan, ali velike
količine takvog otpada još uvek nepotrebno završavaju na komunalnim odlagalištima i u okolini,
gde im nije mesto.
•
Otrovnost
•
Infektivnost
•
Korozivnost
•
Ekotoksičnost
Elementi sistema obaveštavanja i kontrole
•
Obaveza obaveštavanja
•
Prethodno pismeno prihvaćena procedura
•
Obaveze ponovnog uvoza
•
Zabrane i restrikcije
•
Definicija i kontrola ilegalnog transporta
•
Ugovor između izvozika i preduzeća koje će sanirati opasni otpad
•
Garancije osiguranja i finansiranja
•
Međunarodni transportni propisi
•
Ekološko upravljanje opasnim otpadom
Definicija opasnog otpada – EPA (Agencija za zaštitu životne sredine – Environmental Protection
Agency)
EPA je osnovana 2. decembra 1970. godine u Vašingtonu kao odgovor Vlade SAD na
rastuću zabrinutost u vezi sa zagađenjem životne sredine. Zamisao je bila da se oformi jedno telo
koje će koordinirati nacionalnim istraživanjima, monitoringom, postavljanjem standarda i
unapređenju aktivnosti u cilju zaštite životne sredine. EPA svoju misiju opisuje kao zaštitu zdravlja
ljudi, ali i prirodnog okruženja - vazduha, vide i zemljišta, od kojih život i zavisi: od regulisanja
emisije automobilskih gasova do zabrane upotrebe DDT-ja, od čišćenja toksičnog otpada do zaštite
ozonskog omotača.
Prema EPA opasnim otpadom se smatra svaka materija koja ima neku od sledećih osobina:
1) Zapaljivost
2) Korozivnost
3) Toksičnost
4) Reaktivnost
Kao i ambalaža i drugi materijali koji su bili u dodiru sa opasnim otpadom.
Definicija opasnog otpada – UNEP
Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) je agencija UN koja koordinira
aktivnosti Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, zemljama u razvoju pomaže u sprovođenju
ekoloških politika i prakse. Osnovana je kao rezultat Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj
sredini u junu 1972.godine. Njene aktivnosti pokrivaju širok spektar pitanja u vezi atmosfere,
morskih i kopnenih ekosistema, upravljanje životnom sredinom i zelene ekonomije. Ona je odigrala
značajnu ulogu u razvoju međunarodnih konvencija životne sredine i promovisanje ekologije.
Prema UNEP-u (United Nations Environment Protection) otpadi, svi osim radioaktivnih koji
na bazi hemijske toksičnosti ili aktivnosti, eksplozivnosti, korozivnosti ili drugih karakteristika
prouzrokuju opasnost ili štetnost po zdravlje i/ili životnu sredinu.
Stokholmska konvencija
Stokholmska konvencija je dokument formiran na bazi dobrovoljnog pristupanja različitih
zemalja potpisnica. Ovim dokumentom teži se da se postupak proizvodnje i korišćenja dugotrajnih
organskih zagađivača u industrijskoj ili drugim vidovima proizvodnje, jedno vreme ograniče, a
potom potpuno zabrane i iskorene. Konvencija je usvojena 2001. godine, a stupila na snagu 2004.
godine.
Tada je bilo 50 zemalja potpisnica, a sada je taj broj povećan na 152 zemlje potpisnice,
odnosno 147 zemalja koje su ratifikovale konvenciju. U okviru Stokholmske konvencije izdvojeno
je 12 supstanci koje se smatraju dugotrajnim organskim zagađivačima, s tim što ta lista nije konačna,
već je podložna promenama i daljim proširenjima:
1. Aldrin – spada u grupu pesticida koji se koriste za istrebljivanje termita, skakavaca i drugih
insekata koji se smatraju štetočinama;
