ограђен и покривен простор са инвентаром за манипулацију, који служи искључиво у сврху
ускладиштења и чувања робе од свих утицаја који би могли довести до губитака на њој.

Према основној намени складиште се може дефинисати као простор за привремено чување
разних МС у комадном, течном или расутом облику, који ће после извесног времена бити
укључени у дистрибуцију или потрошњу.
Да би складиште могло да изврши ту своју функцију, у њему се обављају следећи задаци:

пријем набављених количина МС,

улазна контрола,

складиштење,

чување и одржавање у фази чувања и

издавање МС у тренутку потребе.

Складиште се може анализирати као организациони систем према приказу датом на слици 1.

Слика 1. Једнолинијски систем складиштења

Слободан Вукићевић,

Складишта,

Превинг, Београд 1994. стр 15.

Складиште

је уређени комплекс објеката, магацина и остале инфраструктуре, намењено за:

пријем, смештај, чување, манипулацију, издавање и одржавање МС у току складиштења.
Представља комплекс објеката и магацина за привремено чување (на комад, у течном или
расутом стању) разних МС која нису на употреби и представљају резерве и мирнодопске
залихе или су сувишна. Складиште је потчињена јединица складишног батаљона (скб)
Централне логистичке базе (ЦЛоБ) која у систему логистичке подршке има улогу извршног
органа. Намењено је за складиштење вантрупних резерви и мирнодопских залиха.

Слика 2. Пример складишта

Магацин

је објекат или део објекта (зграде) у складишном комплексу или касарни намењен

за: пријем, смештај, чување, манипулацију, одржавање у току складиштења и издавање ПС.

Приручни магацин

је посебна просторија у објекту за становање или другом објекту који

припада јединици, намењен је за смештај и чување ПС на употреби и дела ратних
материјалних резерви. Приручни магацин формира чета – батерија, односно јединица истог
ранга.

Основни индикатор за утврђивање величине складишта је простор за складиштење робе
(количина робе х потребан простор); индикатор је уопштен, модификације зависе од врсте
робе и начина њеног складиштења.

Да би се добила укупна површина потребна за складиштење, прорачунатом основном
простору за складиштење робе, додаје се простор за саобраћајнице и пролазе, простор за
пријем и издавање робе и канцеларијски простор. У зависности од врсте материјала који се
складишти, складишни простор се рачуна и изражава у површинским или запреминским
јединицама мере. Рационалност складишног пословања зависи од унутрашње организације
складишта.

4. ПОДЕЛА СКЛАДИШТА

1) Према организационој припадности:

војна

цивилна

2) Према припадности резерви и надлежности командовања и руковођења складиштима:

трупна

, која представљају сва складишта у надлежности јединица и установа

закључно са нивоом бригаде, у њима се чувају трупне материјалне резерве,

вантрупна

, која се развијају за потребе смештаја вантрупних резерви,

приручна

, намењена за осигурање резерви у неком технолошком процесу

одржавања или снабдевања.

3) У односу на покретљивост могу поделити на:

територијална

покретна

У зависности од врсте објеката и начина ускладиштења МС територијална складишта могу
бити:

стационарна

пољска

тајна

Стационарна складишта

су намењена за смештај мирнодопских залиха и ратних резерви у

стабилне објекте. Ови објекти се граде тако да обезбеде одговарајуће услове за чување МС.
Формирају се на трупном нивоу за чување ратних резерви до мобилизације, а на вантрупном
нивоу за непрекидан рад. Због осетљивости стационарних складишта на дејства противника,
у ратним условима се формирају пољска складишта.