UVOD I ISTORIJSKI OSVRT

Štetočine skladišta su štetočine čiji opstanak moguć jedino u skladištu odnosno, čiji se životni ciklus

delimično ili u celosti odvija u zatvorenom.

Osnovni zadaci uskladištenja robe (skladištenje proizvoda, robe, rezervne hrane):

1. uskladištiti proizvod bez kvantitativnih i kvalitativnih gubitaka
2. povisiti kvalitet proizvoda ukoliko je to moguće
3. smanjiti troškove rada i sredstava po jedinici težine proizvoda

Čovek stolećima prikuplja, skladišti i čuva poljoprivredne proizvode. Ustanovljeno je da je skladištenje

počelo u neolitskom razdoblju kamenog doba 8000 g.p.n.e, tj. kad je čovek započeo proizvodnju bilja i uzgoj
domaćih životinja,stvorile su se potrebe stvaranja rezervi hrane. Na osnovu iskustva čovek je naučio da se zrnasta
roba može čuvati i uskladištiti duže vreme samo ako je dovoljno suva i zaštićena od napada raznih štetočina.

Početak prikupljanja i čuvanja rezervne hrane čoveka je početak prilagođavanja nekih vrsta štetočina koje

su inače živele u prirodi, na uslove života u zatvorenom prostoru. Neke su se toliko prilagodile da je njihov
opstanak moguć jedino u zatvorenom prostoru.

Kod nas je opisano oko 100 vrsta štetočina, različite štetnosti i broja koje napadaju sve uskladištene

poljoprivredne proizvode, sve vrste žita, seme uljanih biljaka, proizvode životinjskog porekla i razne druge
proizvode. Sa uvozom poljoprivrednih proizvoda unose se nove štetočine različitog ekonomskog značaja, od kojih
su samo manji broj ekonomski važne štetočine (imaju izraženu štetnost).

Poslednjih 20 godina u skladištima zrnatih proizvoda žita pšenice i ječma se ne radi o povećanju broja

insekata, već o povećanju populacije pojedinih ili o njihovom prenamnoženju. Do tada su bili aktuelni problemi sa

Sitophilus granaria

- žitni žižak,

Sithophilus oryzae

- pirinčani žižak,

Plodia intepunctella

Sitotroga cerealella

- žitni

moljac pojedinih godina, a drugi su se pojavljivali sporadično i retko. Kasnije tokom zadnjih decenija javljuju se
problemi sa

Oryzaephilus surinamensi

s - surinamski brašnar,

Tribolium castaneum

- kestenjasti brašnar,

Cryptolestes ferrugineus

– lemoflemus,

Thyphaea stercorea

- gljivar (mikofagna vrsta),

Ahasverus advena

oštrokutni zičar (mikofagna vrsta),

Plodia sp

. i

Sitotroga sp

U skladištima suncokreta do 60 tih g nije bilo pomena štetočinama sada ih ima oko 18 vrsta, a najvažnije

Tribolium castaneum

- kestenjasti brašnar,

Ahasverus advena

- oštrokutni zičar (mikofagna vrsta),

Thyphaea

stercorea

- gljivar (mikofagna vrsta),

Cryptolestes ferrugineus

– lemoflemus,

Alphitophagus bifasciatus

Oryzaephilus surinamensi

s - surinamski brašnar,

Carphophilus hemipterus, Enicmus minutus,

Psocoptera, Plodia

...

iako nisu svi istog ekonomskog značaja.

Zaštita uskladištenih proizvoda je multidisciplinarna problematika ,koja zahteva i takav pristup, rešavanje

svih prepreka koje se pojavljuju u procesu proizvodnje hrane. Tokom prošlog veka potreba za hranom dostigla je
vrlo visok nivo, a demografska projekcija pokazuje da će 2100. godine na našoj planeti živeti između 10 i 16
milijardi ljudi. Bitan momenat jeste proizvesti zadovoljavajuću količinu hrane, ali jednako bitan moment je i
sačuvati je. Pored unapređenja proizvodnje neophodno je i smanjenje gubitaka, koji nastaju zbog prisustva štetnih
organizama u polju i tokom skladištenja, edukacija svih učesnika u proizvodnji hrane, usvajanje i primena mnogih
standarda kvaliteta i osnovnih elemenata integralnog menadžmenta u zaštiti uskladištenih proizvoda.

OSNOVI SKLADIŠTENJA I ČUVANJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

POJAM I SASTAV ZRNENE MASE

Sa njiva društvenog i individualnog sektora skupljaju se raznolike partije (plodovi žita, mahunarki, uljarica)

koje se skladište u skladišta proizvođača, prerađivačke industrije ili materijalnih rezervi, a kad se gledaju kao
objekti čuvanja, imaju slične osobine. Zajedničkim tehnološkim metodama i postupcima konzervisanja prevode se
u skladišno postojano stanje.

Osnovu svake zrnene mase čine:

zrna osnovne kulture

(pšenica, raž, suncokret...), po kojoj čitava partija dobija ime, različitih dimenzija,

nalivenosti, vlažnosti, stanja (naprsline, lom...), što je uslovljeno osobenošću formiranja, razvoja i sazrevanja
plodova i mehaničkim uticajima žetve i transporta.

različite frakcije primesa

mineralnog porekla - čestice zemlje, peska; organskog porekla - oštećena zrna

osnovne kulture, zrna drugih kultura, polomljena zrna osnovne kulture, štura zrna, seme korovskih biljaka, delovi
biljaka, organska prašina…

međuzrneni vazdušni prostor

- vazduh u šupljinama izmedju zrna. Zapremina zavisi od oblika zrna, a u

ovom prostoru vrši se razmena materija sa spoljnim vazduhom. Veoma je važan za život insekata kao i za njihovo
suzbijanje… Koristan za prosušivanje i rashladjivanje.

mikroorganizmi

(stalni pratioci) zrna osnovne kulture i frakcije primesa uvek sadrže mikroorganizme. Oni

predstavljaju sastavni deo zrnene mase, ali pod određenim uslovima bitno utiču na sastav i kvalitet zrna. Ukoliko
dodje do povećanja vlažnosti dolazi do njihovog burnog razmnožavanja.

insekti i zrna zaražena ili oštećena od štetočina, pregljevi

- poznavanje ove uzajamne veze zrnene mase i

sredine koja je okružuje pri čuvanju olakšavaju mogućnost da se izbegnu gubici suve materije i održi kvalitet
uskladištene robe.

Organska prašina može biti eksplozivna i može izazvati oštećenja skladištnih objekata.
Ovakva zrnena masa ima svoja

fizička i fiziološka svojstva:

fizička svojstva:

1. sipkavost
2. poroznost
3. raslojavanje
4. izmena toplote mase i vlage
5. sorpciona svojstva

fizioloska svojstva:

1. sazrevanje zrna i semena
2. dozrevanje zrna i semena posle žetve
3. disanje zrna i semena
4. samozagrevanje zrnene mase

Ova svojstva zrnene mase zavise od:



sortnih osobina zrna

- utiču na kvalitet i svojstva zrnene mase, pojedine sorte se među sobom razlikuju po

poroznosti, sipkosti, disanju, čuvanju, otpornosti prema bolestima i mikroorganizmima. Doprinosi potrebi da se
ipak pojedine partije zrna smeštaju odvojeno, u praksi čuvanja.



uslova razvoja biljaka i formiranja zrna

- od značaja su agrotehničke mere i zemljišne prilike koje izazivaju

promene svojstva zrnene mase i tehnoloških pokazatelja, kao i vremenske prilike u žetvenom i predžetvenom
periodu (ako pada kiša skladišno nepostojanija zrnena masa, rani mrazevi utiču na ↓ tehnoloških kvaliteta, sušne
godine čine da zrna ostaju smežurana i štura), zakorovljenost, štetočine, bakterije i gljivice...



uslova skidanja letine - način žetve i vremenske prilike u periodu žetve

- žetva je obično kombajnima u

jednofaznom postupku, ali zrna ne prolaze fazu naknadnog dozrevanja, ulaze u skladišta vlažnija, ima više
primesa. Kod dvofazne žetve letina se prirodno isušuje čime se dobija suvlja i čistija zrnena masa, znatno se
olakšava skladišno čišćenje, gubi se potreba za naknadnim sušenjem... u toku žetvenog perioda mogu nastupiti
kišni dani koji povećavaju vlažnost zrna te otežavaju skladištenje.



uslova čuvanja zrnene mase u prvom periodu posle žetve

– usled uglavnom jednofazne žetve razne

partije zrnene mase neophodno je dovesti u postojano stanje eleviranjem i provetravanjem, naknadnim veštačkim
sušenjem... da bi se izbeglo njeno navlaživanje, samozagrevanje i kvarenje prilikom skladištenja.

Poroznost zrnene mase zavisi od oblika, dimenzija, stanja površine zrna, količine i karaktera primesa,

težine i vlažnosti zrnene mase, kao i od dimenzija i oblika skladišnog prostora.

4. SORPTIVNA SVOJSTVA ZRNENE MASE

- Zrna svih kultura imaju sposobnost da upijaju, tj. sorbiraju iz

okolne sredine pare i gasove, a pod određenim uslovima opaža se obratni proces otpuštanja (desorpcije) tih
materija u okolnu sredinu. Sorpcione pojave su

adsorpcija

apsorpcija

kapilarna kondenzacija

hemosorpcija

Njihov sumarni rezultat se naziva sorpcijom.

Zrna i zrnene mase u celini imaju veliki sorpcioni kapacitet, zasnovan na kapilarno-poroznoj strukturi

svakog zrna i poroznosti zrnene mase između ćelija i tkiva zrna postoje makro i mikropilare i makro i mikropore,
prečnika 10¯³  do 10¯⁴ cm, a kod mikropora i do 10¯⁷. Zidovi makro i mikrokapilara u unutrašnjim slojevima zrna
predstavljaju aktivnu površinu  koja učestvuje u procesu sorpcije molekula para i gasova, osim toga po sistemu
makro   i   mikrokapilara   transportuju   se   kondenzovane   pare   (aktivna   površina   kod   zrna   pšenice   kreće   se   u
granicama od 200-250 m²/gr.)

Sorpciona svojstva su od ogromnog značaja u praksi transportovanja, čuvanja i prerade zrnenih masa jer

uslovljavaju promene kvaliteta, vlažnosti i težine partija zrnenih masa kao i racionalni režim sušenja ili aktivne
ventilacije.

Sve pojave sorpcije zrnene mase sa aspekta njihovog uticaja na njen kvalitet i skladištnu postojanost,

moguće je podeliti na dve grupe:



sorpcija i desorpcija para i gasova različitih materija

- sposobnost zrna da vrlo brzo i intenzivno sorbiraju

pare i gasove različitih materija sadržanih u vazduhu je od velikog značaja za kvalitet zrnene mase. Zrno veoma
čvrsto zadržava sastojke gasova sagorevanja koji dolaze u komore sušara, miris naftinih derivata iz uprljanih
transportnih sredstava ili mirise eteričnih ulja pelina, korijandera, divljeg luka ukoliko se nalaze kao primese
zrnene mase... Osetan miris osetiće se već nakon 24h kontakta zrnene mase sa navedenim materijama, a
vremenom će se pojačati i praktično se više ne može odstraniti.

Obavezno izbegavati korišćenje transportnih sredstava i skladišta koja imaju strane mirise, a za sva

sredstva za fumigaciju obavezno proveriti stepen njihove sorpcije i mogućnost brzog ili potpunog odstranjivanja iz
zrnene mase (desorpcija).



sorpcija i desorpcija vodene pare

svojstvo zrnene mase koje se temelji, pored kapilarno-porozne

strukture zrna, na prisustvu organskih materija koje u manjoj ili većoj meri uslovljavaju izmenu vlage izmedju zrna
i okolne sredine. Označava se kao

higroskopnost

i veoma je značajna za čuvanje zrna, jer kod živih organizama

voda čini sredinu u kojoj i uz čije učešće se vrši izmena materija, pa vlaženje zrnene mase stvara uslove za porast
životne aktivnosti zrna, mikroorganizama i drugih njenih živih komponenata.

Izmena vlage izmedju zrna i okolne sredine može da ide u dva pravca:

1. vlaženje pri upijanju vlage iz okolnog vazduha od strane zrna ili sorpcija, koja nastaje ako je parcijalni

pritisak vodene pare na površini zrna manji od parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu, a može nastati i kao
rezultat premeštanja vlage u zrnenoj masi smeštenoj u gomili pod uticajem temperaturne razlike pojedinih
slojeva.

2. sušenje pri prenosu vlage zrna na vazduh ili desorpcija, koja počinje kad je parcijalni pritisak vodene pare

na površini zrna veći od parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu.

Izmena vlage izmedju zrna i vazduha prestaje kada se izjednače parcijalni pritisci.vodene pare na površini

zrna i u vazduhu. Ovo stanje je

dinamička ravnoteža

, a ta vlažnost je

ravnotežna

(kod relativne vlažnosti 75%

ravnotežna vlažnost zrna žita se nalazi na nivou 15-16%, a kod 80-100% povećava se 2 puta i dostiže nivo
vlažnosti zrna od 32-36%.

Na ravnotežnu vlažnost utiče:

vreme žetve

- vlažnost se menja kako kod skladištenja tako i u polju kod žetve i transpotovanja. Najveća

vlažnost pojedinih zrna i zrnene mase zapaža se kod žita kombajniranog izjutra, za vreme najniže temperature i
najviše rH (kod snižene temperature povećava se ravnotežna vlažnost).

hemijski sastav zrna

- pod potpuno istim uslovima kod uljarica 2× je manja nego kod žita zbog manjeg

sadržaja hidrofilnih materija i prisustva veće količine masti koje ne poseduju higroskopna svojstva.

pojava sorpcionog histerezisa

- ako se zrno nakon sušenja ponovo podvrgne vlaženju, tada je za

postizanje iste ravnotežne vlažnosti potrebna veća vlažnost vazduha.

Iako je poznata, prosečna vlažnost zrnene mase ne daje potpunu sigurnost za skladišnu postojanost pošto

se pri skladištenju zrnenih masa susreće neravnomerna raspodela kao i premeštanje vlažnosti. Zato treba imati u
vidu:

- da je raspodela vlage u svakom zrnu i komponentama zrnene mase neravnomerna (usled razlike u

higroskopnosti pojedinih delova),

- da su različiti sorpcioni kapaciteti zrna razne krupnoće i nalivenosti (sitna i štura imaju veću

higroskopnost nego krupna i jedra),

- da relativna vlažnost vazduha koji okružuje zrnenu masu ne deluje na nju svuda i uvek jednako (najjače

na površini gomile, kod otvora na silosu, prilikom premeštanja...)

- da je životna aktivnost zrna, mokroorganizama i štetočina uvek praćena izlučivanjem vode i topolote što

dovodi do navlaživanja i zagrevanja zrnene mase

- da stanje skladišta bitno utiče na skladišnu postojanost zrnene mase (hidroizolacija, termoizolacija,

ventilacija...)

- da dolazi do premeštanja vlažnosti i njene koncentracije pod uticajem temperaturne razlike u slojevima

zrnene mase.

5. IZMENA TOPLOTE I MASE (VLAGE)

– zrnena masa poseduje niz toplotno-fizičkih svojstava (toplotni

kapacitet, toplotna provodljivost, temperaturna provodljivost i provodljivost vlažnoszti u zavisnosti od
temperature) koja karakterišu složenu pojavu izmene toplote i mase u zrnenoj masi putem konvekcije i kondukcije

Konvekcija

– toplota se predaje molekularnim putem (kod tečnosti i gasova), tu učestvuju čestice vazduha

u međuprostorima uskladištenih zrna.

Kondukcija

– toplota se predaje pri neposrednom međusobnom dodiru čestica tela, tj. predavanje toplote

od zrna ka zrnu.

Toplotni kapacitet

ili specifična toplota zrna – pokazuje koliko je toplote potrebno da se ono zagreje za

1°C (skoro dva puta veći od specifične toplote vazduha, a znatno manji od vode).

Toplotna provodljivost

– sposobnost sprovođenja toplote nekog materijala i karakterisana je njegovim

koeficijentom toplotne provodljivosti. Zrnena masa poseduje nisku toplotnu provodljivost 0,12 - 0,2 Kcal/m što se
objašnjava njenim organskim sastavom. Vazduh koji zauzima 40-45% zapremine zrnene mase ima još slabiju
toplotnu provodljivost, tako da na povećanje toplotne provodljivosti zrnene mase najjače utiče vlažnost (ako ↑
vlažnost - ↑ toplotna provodljivost).

Temperaturna provodljivost

- određuje brzinu promene temperature u materijalu ili njegova toplotno-

inerciona svojstva. Zrnena masa ima veoma nizak koeficijent temperaturne provodljivosti, tj. poseduje povećanu
toplotnu inerciju (nešto je viši od temperaturne provodljivosti vode).

Primena: toplota srednjeg zagrejanog sloja ZM predaje se gornjim putem konvekcije, donji sloj se zagreva

znatno sporije i u manjem stepenu. Prenos toplote od gornjih ka donjim, pod dejstvom niske temperaturne
provodljivosti dešava se vrlo sporo, a temperatura u srednjim slojevima ostaje dugo nepromenjena. Usled toga
leti sporo dolazi do zagrevanja uskladištenog zrna, a vrlo sporo hlađenje zimi (zadržava se letnja temperatura).
Takođe, u unutrašnjim ćelijama silosa temperatura zrnene mase je postojanija nego u spoljašnjim. U prelaznim
periodima godine opaža se velika amplituda kolebanja temperature među pojedinim slojevima, što može da
dovede do kondenzacije i intenziviranja fizioloških procesa.

Pozitivan značaj niske temperaturne provodljivosti je što može da se omogući čuvanje niskim

temperaturama u toplim periodima (konzerviranje hladnoćom) i primena čeličnih silosa koji su mnogo lakši i
jeftiniji od betonskih (iako imaju veliku temperaturnu provodljivost zidova, samo su periferni slojevi zrnene mase
izloženi većim temperaturnim oscilacijama.

Negativan značaj je taj da bez prethodnog hlađenja zrnena masa stavljena u skladišta kad su leta i tople

jeseni u svojim unutrašnjim delovima još dugo zadržava visoku temperaturu, te može doći do samozagrevanja
usled povoljnih uslova za životne funkcije zrna, mikroorganizama i štetočina.

Provodljivost vlage izazvana gradijentom temperature

- premeštanje vlage u zrnenoj masi uslovljeno

temperaturnom razlikom njenih slojeva ili gradijentom temperature nazvano je termo-vlago provodljivost. Vlaga
se premešta u pravcu toplote, tj. vlaga u obliku pare migrira zajedno sa konvektivnim tokovima vazduha. Ova
pojava se susreće kod neravnomernog zagrevanja zidova skladišta, sipanja tople zrnene mase na hladne podove
skladišta, znatne razlike temperature vazduha i zrna, sušenja zrna na suncu... Ponekad može doći i do bubrenja
zrna usled skupljanja vlage u vidu kapljica u pojedinim slojevima.

Sva navedena fizička svojstva poseduju i mleveni proizvodi

(brašno, krupica, mekinje kao i ljuština) iako

u donekle izmenjenom obliku.

Sipkost im je znatno manj, pogotovo kod brašna; raslojavanje dolazi mnogo manje do izražaja; struktura

poroznosti je različita (mikropore) pa su manje propusni za razne pare i gasove (najveća kod mekinja, najmanja

4. SAMOZAGREVANJE ZRNENE MASE

Nastaje kao rezultat nepovoljnog uslova skladištenja i kao

posledica

disanja

, koja uslovljava povećanje temperature zrnene mase s jedne strane, a sa tim i dalje intenziviranje disanja i

ostalih biohemijskih procesa u zrnu i semenu. Rezultat je

smanjenje i ponekad potpuno uništenje biološke i

tehnološke vrednosti zrnene mase

(povećanjem temperature pšenice za 10°C/24h posle 4 dana skladištenja

skoro potpuno uništena klijavost zrna).

Sa druge strane disanje povećava vlažnost i dovodi do stvaranja povoljnih uslova za razvoj

mikroorganizama i skladišnih štetočina, koji doprinose još većem samozagrevanju svojom životnom aktivnošću.

Mikroorganizmi

se razvijaju tek u prisustvu slobodne vode i što je njen sadržaj veći to je njihov razvoj

intenzivniji. Prema potrebi za vlažnošću životne sredine svrstani su u sledeće grupe:



kserofiti (optimalna relativna vlažnost sredine 70-80%)



mezofiti (optimalna relativna vlažnost sredine 80-90%) - plesni



hidrofiti (optimalna relativna vlažnost sredine 90-100%) - gljivice i bakterije

Sve bakterije i neke gljivice pripadaju hidrofitama, dok većina plesni pripada mezofitama i kserofitama. Pri

vlazi zrnene mase od 16% preovlađuju plesni, a kod vlage 18% i više bakterije. Vlaga koja se kondenzuje na
površini zrna i semena veoma povoljno utiče na razvoj mikroorganizama.

Drugi značajan faktor za razvoj mikroorganizama je temperatura, te se prema temperaturnom optimumu

za razvoj mikroorganizmi dele na psihrofilne (10-20°C), mezofilne (20-40°C) i termofilni (50-60°C). Temperaturni
dijapazon dejstva mikroorganizama se krece od -8 do +80°C, a optimum od 10 do 60°C.

Sledeći značajan faktor za njihov razvoj je atmosfera koja okružuje zrno i seme kao i zrnenu masu u celini.

Povećana aeracija povećava sadržaj O

, što pri određenoj vlažnosti dovodi do bržeg razvoja mikroorganizama, a to

opet vodi ka kvarenju zrnene mase.

Četvrti važan faktor za razvoj mikroorganizama je fizičko stanje zrna i semena, jer je naprslo i oštećeno

zrno podložnije napadu mikroorganizama nego zdravo.

Skladištne štetočine ili insekti

koji žive na/u zrnu i semenu uslovljavaju i ubrzavaju samozagrevanje

zrnene mase, jer svojom životnom delatnošću izdvajaju toplotu i vlagu povećavajući s tim njenu temperaturu i
vlažnost. Radi smanjenja uticaja štetočina na samozagrevanje zrnene mase neophodno je stvoriti takve uslove pri
njenom skladištenju koji onemogućavaju ili bar smanjuju njihovu životnu aktivnost i razmnožavanje na minimum
Vlaga treba da se smanji na ≤12% zbog insekata, a na ≤13% zbog grinja, a temperature da se svedu na praktički
mogući minimum.

Posledice samozagrevanja

dovode do smanjenja biološke, tehnološke i prometne vrednosti zrnene mase.

Karakteristični su sledeći periodi:

a) početni period – temperatura vlažne zrnene mase 24-30°C - slab zagušljiv miris, boja se ne menja

(neophodno povećati ventilaciju).

b) drugi period – temperatura nakon nedelju dana 34-38°C - gubi staklavost i postaje vlažna, javljaju se

kolonije plesni i zrno tamni, nastaju značajni kvantitativni i kvalitativni gubici.

c) Treći period – temperatura 38-50°C – zrnena masa potpuno gubi sipkost, zrna tamne boje, vodnjikava

smrdljiva masa. Zrnena masa je potpuno neupotrebljiva.

Vidovi samozagrevanja

– na osnovu određenih zakonitosti postoje tri osnovna oblika samozagrevanja:



Lokalno

nastaje u uslovima nehomogene raspodele vlage po celoj zrnenoj masi, stvara se jezgro

samozagrevanja, tj. zbog slabe toplotne i vlago provodljivosti zrnene mase, samozagrevanje se lokalizuje i ne
dolazi do naglog širenja. Ukoliko to pređe u zapuštenu formu postaje izvor opasnosti za celu uskladistenu zrnenu
masu. Ukoliko se primeti lokalno samozagrevanje u podnim skladištima tada se mora vršiti intenzivna i dugotrajna
aktivna ventilacija dela skladišta u kome je započelo samozagrevanje ili vršiti prebacivanje ove zrnene mase,
ukoliko ovaj uređaj ne postoji, dok se u silosima vrši eleviranje.



Po slojevima

se javlja kao posledica loših izolacionih svojstava materijala skladišta, u horizontalnim ili

vertikalnim slojevima. Dešava se u podnim skladištima u slučaju kada se na ohlađen pod sipa zrnena masa sa
višom temperaturom. Dolazi do hlađenja zrnene mase, a samim tim i do povećanja relativne vlage vazduha u
međuprostorima. Vlaga se kondenzuje, prodire u zrno i nastaje samozagrevanje nižeg horizontalnog sloja zrnene
mase. Topao i vlažan vazduh se zatim diže ka gornjim slojevima, pa se samozagrevanje širi frontalno kroz celu
zrnenu masu na gore. Horizontalni sloj samozagrevanja može da nastane i pri vrhu, kao posledica temperaturne
razlike između zrnene mase i spoljašnjeg vazduha. Takođe, može da se javi u levku silosa.

Vertikalni sloj samozagrevanja najčešće se javlja u silos ćelijama ukoliko je zid ćelije od termoprovodljivog

materijala (čelik), te u kratkom vremenu dolazi do velikih temperaturnih promena u sloju zrnene mase do zida.
Usled raslojavanja na tom mestu ser uglavnom nalaze primese i lakša zrna sa većom vlagom i podložnija
samozagrevanju.