Правни факултет
Универзитета у Београду
Семинарски рад из предмета
КРИМИНОЛОГИЈА
ŠKOLA SOCIJALNE SREDINE
Март 2017.
Криминологија – школа социјалне средине
1
САДРЖАЈ
УВОД........................................................................................................2
1. ШКОЛА СОЦИЈАЛНЕ СРЕDINE.....................................................3
1. 1. Александар Ласкањ.....................................................................4
1. 2 Леонтиј Мануврие........................................................................5
1. 3 Шарл Летурно..............................................................................5
1. 4 Габријел Тард...............................................................................6
1. 4. 1 Теорија моралне одговорности........... .......................................6
1. 4. 2 Имитација.....................................................................................7
1. 5 Емил Диркем................................................................................8
1. 5. 1 Друштвене чињенице...................................................................9
1. 5. 2 Теорија аномије..........................................................................10
2. ЗАКЉУЧАК...............................................................................11
3. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................12
Криминологија – школа социјалне средине
3
1.
ШКОЛА СОЦИЈАЛНЕ СРЕДИНЕ
У основи схватања свих социолошких теорија
у криминологији су
социјални и други друштвени чиниоци који утичу на криминалитет. То важи и
за школу социјалне средине која одбацује теорију о рођеном злочинцу и тврди
да осим психичких и физичких предиспозиција и социјална средина обликује
личност, па и њено деликвентно понашање. Француска школа се залагала за
историјско и ретроспективно изучавање криминала, сматрајући да се на други
начин не може сагледати целина те друштвене појаве. Теоретичари Француске
школе сматрају да су девијантност и друштвена средина у непосредној вези, а
социјалну средину наводе као примарни фактор који утиче на личност и њено
понашање.
Значајан допринос у формирању школе социјалне средине дала су
статистичка истраживања. Прикупљени статистички подаци су објашњавали
социјалне узроке криминалитета, а неки од тих узрока су: миграције,
економске и временске димензије, полна и старосна структура, образовање,
занимање итд.. Белгијски астроном, математичар, статистичар и социолог
Адолф Кетле –
Jacques Quetelet
(
1796 1874) имао је велики утицај на увођење
статистике у друштвене науке. Сматрао је да се извор криминалитета налази у
социјалним односима, а људска воља може бити само случајн узрок. Користио
се статистичким подацима о криминалитету и применом разних статистичких
метода долазио до значајих закључака. „Кетле је због тога прилично цењен у
криминолошкој области као један од пионира криминалне социологије и
оснивача криминалне статистике“.
5
Као други оснивач криминалне статистике
помиње се А. М. Гyери, француски адвокат и аматерски статистичар, који је
анализирао утицај пола, старости, образовања, професије и др. на вршење
кривичних дела. Установио је да је криминалитет најизраженија појава у
најбогатијим провинцијама и закључио да је то последица великих разлика у
структури становништва између богатих и сиромашних. Ова два статистичара
5
Милан Милутиновић, Криминологија, савремена администрација, Београд 1969., 113.
