ШКОЛСКА ПЕДАГОГИЈА – НАУЧНА
ДИСЦИПЛИНА
I - ПРЕДМЕТ:
Школска педагогија има
предмет изучавања:
аутономно, цјеловито и
комплексно проблемско подручје истраживања по коме је и добила назив.
Школска педагогија је научна педагошка дисциплина која
проучава
цјелокупну школску васпитну дјелатност.
Дакле, она проучава
цјелокупну проблематику васпитања и васпитну
функцију образовања и наставе у школи.
Често се она поистовјећује са дидактиком јер проучава 3 питања:
1) структуру и реализацију наставних планова и програма,
2) теорију школе као специфичне васпитно образовне установе или
радне организације,
3) организација наставе и других видова рада школе, примјену
наставних метода, средстава и опреме, уређење радних просторија...
Коначно
: „Школска педагогија је научна дисциплина која проучава
цјелокупност васпитања у школи. Она има свој предмет – и подручје
изучавања, тј., васпитни процес у школским условима, истраживачку
методологију детерминисану специфичностима тог фокусираног процеса,
те систем утврђених научних сазнања о чиниоцима, токовима,
динамизмима и исходима васпитања у школи.“
Предмет школске педагогије:
је васпитање ученика, односно, васпитање
дјеце и омладине у школским условима.
Школска педагогија има посебну вриједност у систему педагошких наука јер
проучава процесе и дјелатности школског васпитања.
Задаци школске педагогије:
1. Испитује ефикасност и повезаност дјеловања наставних, културно-
забавних и друштвених дјелатности на остваривање васпитних
задатака,
2. Својим садржајем доприноси усавршавању и унапређењу свих
организованих видова дјелатности основне школе,
3. Доприноси развитку педагошке културе не само наставника вец и
осталих запослених радника,
4. Подстиче и развија демократске и хуманитарне односе између
наставника и ученика,
5. Бави се рационалном организацијом цјелокупног живота и рада
основне школе,
6. Обезбјеђује ширу и свестранију организацију сарадње породице и
школе,
7. Подстиче развитак педагошке културе родитеља,
8. Утиче на подизање угледа основне школе од стране друштвеног
јавног мњења,
9. Доприноси праведнијем и објективнијем бриједновању дјелатности
основне школе од стране друштвеног јавног мњења,
10. Смањује и санира бројне васпитне проблеме младих на ширем
региону гдје се налази основна школа,
11. Шири и развија педагошке идеје и педагошку културу у региону
основне школе.
У овим задацима има доста измјешаности и конфузије.
II – ИДЕЈЕ О ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И
ОБРАЗОВАЊУ КОД КЛАСИКА ПЕДАГОГИЈЕ
ВАСПИТАЊЕ У:
-
РОБОВЛАСНИШТВУ
/ ЕГИПАТ, ГРЧКА, СПАРТА, АТИНА
-
СОФИСТИ,СОКРАТ, ПЛАТОН, АРИСТОТЕЛ
-
РИМ
/ Квинтилијан/ оданост богу и безусловној
послушности
-
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
– води се рачуна
О ДЈЕТЕТУ
-
XVII и XVIII вијек
–
Хоменски
1592.-1670.: „Магна
Дидактика“
(Разредно-часовни систем
школске године, распоред часова)
-
Џон Лок
: -„Огледи о људском разуму“,
„Мисли о васпитању“
(фаворизује морално васпитање)
-
Русо
:
„Емил или О васпитању“
(васпитање примјерено природи
дјетета)
-
Дидро
: „Писмо о слијепима“
-
Кант
: „Спис о педагогији“
(човјек је човјек захваљујући
васпитању)
-
XIX вијек
-
Песталоци
(1746.-1841.) –васпитање води
стварним промјенама у друштву
„Како Гертруда учи своју дјецу“
-истиче значај васпитања,
породице, посебно мајке
-
Хербарт
(1776.-1841.) –утемељио педагогију
као науку
- Не искључује казну
- Џон Дјуј (1859.-1952.) –амерички педагог,
творац педагогије прагматизма
„Школа и друштво“, „Демократија
и васпитање“
-
НАШИ НАУЧНИЦИ
:
- СВЕТИ САВА (1175.-1235.) „Типици“, „Номоканон“,
„Житије Светог Симеона“
- просветитељски рад
- инсистира на повезивању моралних правила и
моралног чина
-
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
(1739.-1811.) „Живот и
прикљученија“, „Басне“, „Совјети
здравог разума“
- дијете је по природи пријемчиво и чисто
- идеал је здраво тијело и просвијећени ум и воља
СФЕРЕ РАЗВОЈА ВАСПИТАЊА И УЧЕЊА ПРЕДШКОЛСКОГ ДЈЕТЕТА:
1.Упознајмо себе -
ЈА
(моје тијело, моје емоције, моје ПОТРЕБЕ,
моје ОБАВЕЗЕ, моје способности, жеље, чуло,
мисли, МАШТА, ТАЛЕНТ);
2. Упознајмо друге -
ЈА И ДРУГИ
(породица, вртић, мој град,
одрасли, правила понашања, комуникација
(сарадња), структура друштва и институција);
3. Ступамо у контакт с околином –
ЈА И СВИЈЕТ ОКО МЕНЕ
(живи и
неживи свијет откривања, упознавање,
својства и облици предмета и појава,
географски појмови, екологија, саобраћај).
ЗНАМО:
1. – ДИЈЕТЕ ЈЕ АКТИВНО БИЋЕ,
2. – Дијете је интерактивно биће,
3. – Дијете је креативно биће,
Најважније полазиште васпитно-образовног програма је:
Дијете као:
- активно,
- интерактивно,
- креативно биће,
- његова интересовања, потребе и
- темпо развоја.
