- 1 -
Uvod
Pojam i shodna primena drugih odredaba zakonika
Skraćeni krivični postupak je pojednostavljen vid krivičnog postupka koji se sprovodi
pred sudom koji sam u prvom stepenu za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana
novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. ( član 495).
Radi se o krivičnim delima koja su manje društvene opasnosti ovih krivičnih dela i
stepen složenoisti njihove strukture glavni su razlog posebnog regulisanja ovog postupka.
Postupak koji je propisan za teška krivična dela i koji predstavlja minimum zakonskih
garancija za pravilno i zakonito suđenje pokazuje se kod lakših i manje složenih krivičnih
dela suvišnim, kao nepotrebno rasipanje vremena, truda i sredstava. Zbog ovog, kod
skraćenog krivičnog postupka Zakonikom su predviđena odsupanja od redovnog krivičnog
postupka i ona ovaj postupak čine jednostavnijim i bržim. Iako jednostavniji i brži, ipak je i
skraćeni krivični postupak tako koncipiran da ne dovodi u pitanje javni interes i osnovna
prava građana. Skraćeni postupak ne odstupa bitnije od načela na kojima je zasnovan redovni
krivični postupak. Njegove specifičnosti ogledaju se pre svega u pojednostavljenju njegove
strukture i pojednostavljnju izvesnih procesnih radnji. Posmatrano konkretno, specifičnosti
ovog postupka dolaze do izražaja kod pokretanja postupka, donošenja presude, žalbe na
prvostepenu presudu i postupka po toj žalbi. Tu su još i specifičnosti kod pojedinih instituta
(slučaj npr. sa pritvorom i ročištem radimirenja).
Na ovom mestu govori se samo o navedenim specifičnostima skraćenog krivičnog
postupka, tj. o specifičnostima koje su sadržane u glavi XX (čl. 495-520) Zakonika, bez
ponavljanja pravila koja važe za redovni krivični postupak pored odredaba čl 433-448. shodno
se primenjuju i ostale odredbe Zakonika, ukoliko u glavi XX nije nešto posebno predviđeno
(član 495. stav 1).
