KURIKULUM

1.KURIKULUM
Pojam Kurikulum je sinonim za nastavni program.On predstavlja deo Didaktike koja se bavi problematikom
izrade i primene nastavnog programa. Njega čine: vaspitni i obrazovni ciljevi i zadaci, nastavni plan i
program, pojedinačni predmeti ili oblasti, metodička ili medijska oprema kurikuluma, organizacioni aspekt i
evaluacija. Po teoriji, Kurikulum obuhvata nastavne planove i programe i sadrži društvene i individualne
aspekte. Društveni predstavlja artikulaciju društvenih zahteva koji se postavljaju pred vaspitno obrazovni
proces. Individualni je vezan za interese i potrebe učenika, vaspitača i roditelja. Danas postoji tzv. ''otvoreni
kurikulum'' gde postojeći program predstavlja vaspitaču i detetu vodilju, ali se ne sputava njihova inicijativa
i kreativnost. Cilj kurikuluma je da se opštije izražava vaspitno-оbrazovna intuicija a zadatak mu je
konkretizacija cilja. Kurikulum se definiše kroz vrednosti, postignuća, potrebe i interese.

2.OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA
Svako dete je individua za sebe i ima svoje specifičnosti i potrebno je obraćati pažnju na specifičnosti i
karakteristike svakog deteta, a dobar rad vaspitača uskov je za uspešan vaspitno-obrazovni rad i taj rad treba
da se odvija po opštim osnovama predškolskog programa, a čine ga tri međusobno povezane celine:
a)Osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od 6.mes.-3.god.
b)Osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece od 3god.-6.god.
c)Pripremni predškolski program
Funkcija   Osnova   programa   je   da   bude   dokument   na   kome   će   se   zasnivati   v-o   rad   u   odgovarajućim
institucijama,   uputstva   za   programiranje,   planiranje   i   vrednovanje   ovog   rada   u   skladu   sa   karakterom
ustanove,   potrebama   dece   i   roditelja   i   društvene   zajednice.Pošto   Osnove   programa   nisu   detaljno
programirane,   na   vaspitaču   je   da   izabere,   konkretizuje   ih   i   razradi   u   skladu   sa   dečjim   potrebama,
interesovanjima i mogućnostima.
Предшколско детињство је најбурнији период развоја и има своје специфичности. Вођење рачуна о
овим   специфичностима   и   индивидуалним   карактеристикама   сваког   детета   услов   је   успешног
васпитно-образовног рада. Да би тај рад био научно заснован он мора да се одвија према ОПШТИМ
ОСНОВАМА   ПРЕДШКОЛСКОГ   ПРОГРАМА   које   доноси   Национални   просветни   савет.   Свака
предшколска   установа   доноси   сопствени   прешколски   програм,   полазећи   од   општих   основа
предшколског програма.
Ови програми садрже критеријуме на основу којих је могуће вредновати рад васпитача и обезбеђију
му   професионални   развој,   такође   ови   програми   представљају   полазиште   за   њихову   креативну
разраду и прилагођавање сваком детету.
Функција основа програма је да буде документ на коме ће се темељити васпитно-образовни рад,
програмирање,   планирање   и   вредновање   овог   рада   у   складу   са   потребама   деце,   родитеља   и
друштвене заједнице

3.GODIŠNJI PROGRAM RADA PREDŠKOLSKE USTANOVE
Svaka ustanova donosi svoj godišnji program rada i polazi od Opštih osnova predškolskog programa. Svaka
ustanova sa svojim godišnjim programom rada nosi svoj lični pečat i postavlja pokazatelje, njihove
specifičnosti, dostignuća i napore. Godišnji program rada predškolske ustanove prilagođava se uslovima u
kojima deluje P.U. kao i potrbama, mogućnostima i interesovanjima dece. Imamo dva modela A i B.

Ustanove se opredeljuju za model. Oni se ravnomerno primenjuju i kombinuju. Vaspitač treba da učestvuje
u izradi godišnjeg programa rada, da ga razradi i konkretizuje, a onda će da ga primeni i dalje razvija.
Годишњи програм рада установе је документ у ком се сажето предвиђају смернице васпитно-
образовног рада, неге, превентивне здравствене заштите и исхране деце, одређују се задаци и
активности свих чланова у установи.
Годишњим програмом се:

1) утврђују обим и облици услуга које ће се остварити на плану неге, васпитања и образовања,

превентивне здравствене заштите и исхране деце

2) разрађују принципи и садржаји свих облика рада са децом
3) синхронизује делатност и прецизно распоређују поједине обавезе и задаци на њихове извршиоце

Основне смернице при изради програма су:

1) Закон о основама система васпитања и образовања
2) Основе програма васпитно-образовног рада са децом до 3 године
3) Основе програма васпитно-образовног рада са децом од 3 до 7 година
4) Програм превентивне здравствене заштите

Програм садржи:



облици рада са децом



организација рада и кадрови



задаци на реализацији основа програма васпитно-образовног рада



програм стручног усавршавања



програм рада педагога



програм рада директора установе



материјалне услове за остваривање делатности



задатке за унапређивање услова

4.TEMATSKO PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE V-O RADA U P.U.
Razlikuje se od klasičnog planiranja v-o rada po oblastima. Temelji se na shvatanju da treba polaziti od
celovitog dečjeg iskustva i problematike na koju nailazi u svom okruženju. Dobro izabrana tema predstavlja
osnovu oko koje se okupljaju svi ostali  sadržaji i aktivnosti. Ima dosta razloga koji idu u prilog tematskom
planiranju:
-psihološki   je   opravdanije   od   planiranja   po   oblastima,   bliže   je   dečjem   intuitivnom,   emocionalnom,
globalnom doživljaju stvarnosti
-njime se povećava dečja motivacija i zainteresovanost
-kod ovog planiranja vreme se racionalnije troši, nema dupliranja i u kraćem vremenskom periodu postižu
se bolji rezultati
-pruža veće mogućnosti za ispoljavanje inicijative,stvaralaštva i stručnih sposobnosti vaspitača
Тематско   планирање   и   програмирање   се   битно   разликује   од   класичног   планирања   по   васпитно-
образовним областима, јер се темељи на схватању да треба полазити од целовитих дечјих искустава
и проблематике на коју дете наилази у свом окружењу . добро одабрана и обрађена тема представља
језгро из кога се развијају и око кога се окупљају и сви остали садржаји и активности.
Постоји низ разлога који иду у прилог тематском програмирању и планирању. Пре свега, оно је
психолошки   оправданије   од   планирања   по   областима   јер   је   ближе   дечјем   интуитивном,
емоционалном и глобалном доживљавању стварности. Такође, њиме се повећава дечја мотивација
јер   оно   што   им   се  представља   је   повезано   и  осмишљено.   Време  се  троши  рационалније,   јер   се
узбегава дуплирање и у краћем року постижу бољи резултати. Тематско планирање и програмирање

kod dece želi razviti,koje sposobnosti i sl. Pored izbora sadržaja,posao vaspitača je i da decu adekvatno
motiviše za aktivnost.
Деца су коначни критеријум да ли су васпитно-образовни циљеви ваљано одабрани. Када се бирају
садржаји треба узимати у обзир податке до којих се дошло посматрањем конкретне деце.
Приликом   програмирања,   осим   о   детету   водити   рачуна   и   о   породици   из   које   дете   потиче,
анализирати реалне животне ситуације у којима се оно налази код куће и уочити егзистенцијалне
проблеме са којим се сусреће у породици и ужој друштвеној средини.
Извор   за   програмирање   су   материјали   карактеристични   за   регион   у   ком   се   установа   налази
историјски   и   географски   подаци,   обичаји,   фолклор,   знамените   личности...,   а   посебно   треба
посветити пажњу актуелним збивањима у науци, техници, књижевности итд., који привлаче децу.
Треба   увек   полазити   од   онога   што   је   детету   блиско   и   што   је   искусило   а   затим   та   искуства
проширивати.
Поред садржаја за које деца сама испоље интересовање посао васпитача је да за неке од њих, које
одабере као корисне, створи код деце одговарајућу мотивацију.

7.NAUČNI SADRŽAJI KAO POLAZIŠTA ZA PROGRAMIRANJE
-da sadržaji budu iz najopštijih pojmova svake oblasti,da izražavaju bitne oblasti a kasnije se prelazi na
detaljnija svojstva
-da uključuju logiku i metodologiju dolaženja do saznanja
-da se biraju sadržaji značajni za celinu naučne oblasti.Obezbediti deci adekvana saznanja odnosno da se
sadržaji povežu sa drugim oblastima nauke,tehike,rada
-kada su u pitanju sadržaji iz prirodnik nauka,prednost treba dati funkcionalnoj metodi
-u upoznavanju sveta,treba polaziti od onoga što je detetu blisko
-prilikom izbora sadržaja prednost treba dati onima koji imaju ulogu da zadovolje egzistencijalne i
psihološke potrebe deteta,koji produbljuju njegovo interesovanje
Низ сазнања, које ће се деци обезбедити уграђивањем у њихове активности, потичу из разних
научних дисциплина.
Они морају да испуне одређене захтеве:



да представљају избор из најопштијих појмова сваке области људског сазнања



да укључују базичне појмове и методологију долажења до сазнања



да се бирају садржаји значајни за целину научне области преко којих се могу усвајати и остали
садржаји



када су у питању садржаји из природних наука предност треба дати функционалном методу.



У упознавању света треба полазити од онога што је детету психички и физички блиско, што је
могао да искуси у непосредној околини, а затим сазнања проширивати



Приликом избора садржаја, предност дати оним који задовољавају егзистенцијалне и психолошке
потребе детета, и продубљују његово интересовање за свет око себе



Водити рачуна о друштвеној вредности научних садржаја

Чињенице које се преносе деци могу се систематизовати по основним темама:



дете



друштвена заједница



биљни свет



свет животиња

