С А Д Р Ж А Ј
РЕГУЛИСАЊЕ И БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА ............................................
3
ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ И ТРАНСПОРТ .....................................................
32
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕВОЗА .....................................................................4
0
МОТОРИ И МОТОРНА ВОЗИЛА ..............................................................55
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКА ТЕОРИЈА ..............................................................72
1
УВОД
Суочени са недостатком литературе за полагање специјалистичких испита и недостатком
уџбеника у коме би на једном месту био обухваћен што већи број тема из подручја рада
саобраћај, а свесни значаја потребе квалитетне припреме кандидата будућих возача моторних
возила – специјалиста као и возача моторних возила уопште одлучили смо да олакшамо и
пренесемо већи степен потребног стручног знања.
На бази ових аргумената произилази, Приручник за полагање испита из подручја рада
саобраћај, а који је за сада интерног карактера, с намером да у скорије време исти постане
уџбеник из наведеног подручја рада.
Приручник је конципиран на обради најважнијих тема и области неопходних за
квалитетну припрему испита из образовних профила возач моторних возила и возач моторног
возила – специјалиста.
Како је ово за ауторе прво издање, све сугестије и евентуалне примедбе које би
послужиле унапређењу наредних Приручника, биће нам од велике користи.
ПРИЈЕДОР, фебруар2007.године
аутори
1
саобраћаја којима је регулисано претицање. Никоме међутим не пада на памет да каже да је
разлог неког убиства или силовања то што се извршилац није придржавао одредаба
Кривичног закона. Непрописно претицање је појавни облик (грешка) а узрок незгоде је оно
што је непосредно утицало на унутрашње изворе понашања возача да такву грешку
направи. Још бих само напоменуо да грешка по редоследу ствари стоји између узрока и
облика угрожавања тј. између узрока и конкретне опасности, апстрактне опасности или
саобраћајне незгоде у зависности од тога шта је грешка изазвала јер све грешке нису
подједнако бремените (богате) опасношћу. Није исто погрешно паркирање и прекорачење
брзине или неуступање првенства пролаза.
Оно што би још требало напоменути у оквиру овог рада и задате теме је свакако
дефиниција и обележје саобраћајне незгоде.
Од обележја односно елемената на основу којих се врши идентификација догађаја, тј.
утврђује да ли се неки догађај сматра саобраћајном незгодом или не, зависи:
o
Да ли ће се тај догађај и његове последице исказивати и третирати као
саобраћајна незгода или неће
o
Да ли ће се одговарати за кривично дело угрожавања саобраћаја или неко
друго кривично дело ( уколико су испуњени услови за ову одговорност );
o
Да ли су учесници у догађају били дужни да се придржавају правила
саобраћаја или се та обавеза на њих није односила
o
Да ли су возачи и возила морали испуњавати услове предвиђене прописима о
безбедности саобраћаја на путевима или нису
o
Да ли је милиција у погледу контроле и надзора имала овлашћења предвиђена
прописима о безбедности саобраћаја на путевима;
У свету се не користи јединствена дефиниција саобраћајне незгоде иако су после
вишегодишњих активности на међународном нивоу, нека обележја овог појма углавном
унифицирана. У позитивним југословенским прописима, саобраћајна незгода је дефинисана
на следећи начин:
'' Саобраћајна незгода је незгода на путу у којој је учествовало најмање једно возило
у покрету и у којој је једно или више лица погинуло или повређено или је начињена
материјална штета''. Основни проблем код правне дефиниције је што се ради о законској
дефиницији. Конкретни приговори односно тешкоће у примени наведене законске
дефиниције су:
o
као место настанка одређен је пут па настају проблеми када се незгода
догоди на површини која нема статус пута
o
некада има проблема и са местом настанка последице
o
незгода се објашњава незгодом, један појам се тешко може објаснити истим
појмом.
3
У свему овоме наука не може остати пасивна. Она у сваком случају може допринети
већој стабилности и бржој унификацији овог појма. У том смислу, научна дефиниција би
могла да гласи:
''Саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни
саобраћај или који је започет на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у
покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је начињена
материјална штета''.
Што се тиче поделе фактора који утичу на настанак саобраћајних незгода, често се у
стручној литертури може прочитати подела која са становишта безбедности саобраћаја
никако не може бити задовољавајућа тј. не може нам дати све одговоре. Та подела се
углавном своди на: човека, возило и пут.
Оваква подела доводи најмање до две врсте грешака. Прво, занемарени су други
фактори чији је утицај знатан и друго, што се узима да сваки од ових фактора делује
изоловано што је наравно погрешно. Чини се ипак да би једна од задовољавајућих подела
била на:
a) Објективне факторе, у које спадају:
o
Технички фактори (пут, возило и инсталиссана опрема)
o
Природни фактори (климатски и географски услови)
o
Друштвени фактори
b) Субјективне факторе, где се подразумева ендогена етиологија која обухвата
личност човека са целокупном његовом структуром и динамиком личности,
својствима, способностима, мотивима и другим својствима која утичу на његово
понашање у саобраћају.
Досадашња сазнања указују да:
o
Код 65 до 95% саобраћајних незгода постоји утицај фактора везаних за
човека
o
Код 8 до 10% незгода постоји утицај разних недостатака на возилу
o
Код 15 до 20% незгода постоји утицај разних недостатака на путу и
инсталисаној опреми
o
Код 5 до 10% незгода постоји неповољан утицај природних фактора
o
Код једног броја незгода постоји неповољан утицај разних друштвених
фактора
Људски фактор у друмском саобраћају
Објаснити понашање човека у саобраћају, мере утицаја на то понашање и отпорност
човека према овим мерама је сложен посао. Да би се бар делимично одговорило на ова
сложена питања, потребно је обухватити личност човека и утврдити утицај на понашање у
саобраћај, а посебно утицај:
4
прилагоде и оним условима који нису оптимални и повећаном пажњом компензују објективне
недостатке). Поред тога, субјективна грешка возача може настати и као последица
објективних околности као што је бржа појава умора због лошег пута, неудобног возила и
др.
Кретање ( савлађивање простора ) данас, нарочито по путу, је ризична активност јер
ствара кинетичку енергију којом управља човек при релативно великим брзинама и на уском
ограниченом простору. У случају колизије, кад кинетичка енергија измакне власти човека,
долази до размене енергије која може угрозити људе и имовину. Због свега тога посебну
пажњу заслужују бројна сложена и недовољно изучена питања а посебно:
o
Степен ризика у саобраћају
o
Узроци и механизми настанка
o
Дисперзија ризика у времену и простору
o
Експонираност – изложеност ризику
o
Могућност конкретизације ризика
o
Неизвесност ризика
o
Понављање ризика
С обзиром на тему овог рада објаснићу само степен ризика у друмском саобраћају
коме је изложен човек.
Степен ризика у саобраћају одражава степен вероватноће за насрајање саобраћајне
незгоде. Са повећањем ризика – опасности у квалитативном и/или квантитативном погледу
повећавају се изгледи за настајање ових појава. Према томе могли би рећи да успех са којим
ће човек учествовати у саобраћају зависи од:
o
Степена објективног ризика,
o
Степена субјективног ризика, односно капацитета субјективних способности
човека да изађе на крај са својом околином у саобраћају
o
Експонираности, односно дужине времена изложености овом ризику,
o
Брзине кретања (која значајно утиче на висину захтева које саобраћај
поставља пред човека)
На основу критеријума за вредновање ризика може се извршити квантифицирање
степена угрожености или израдити карте ризика одређених региона, зона , насеља, путева
итд. На тај начин може се доћи до степена угрожености територије, насеља, пута или неке
микролокације на путу.
Поред непосредног утицаја на безбедност саобраћаја кроз понашање човека као
корисника пута, утицај човека се може посматрати и шире кроз његове пропусте који настају
у току израде или одржавања возила, изградње или одржавања пута или пак предузимања
других мера које могу утицати на степен опасности која прати одвијање саобраћаја.
Приликом разумевања релативно високог процента утицаја човека на настанак
саобраћајних незгода, треба имати у виду још две важне чињенице:
6
