Завршни рад Слабовидо дете у вртићу
САДРЖАЈ:
Увод……………………………………………………………………………………………...2
I Теоријски оквир истраживања…………………..……………………………………..…….3
1. Деца са оштећењем вида – едукација и рехабилитација..............................................4
2. Инклузивно образовање као императив савременог друштва...................................10
II Емпиријска провера...............................................................................................................19
3. Циљ,проблем, предмет и задаци истраживања..........................................................20
4. Метод рада.......................................................................................................................21
4.1.
Узорак испитаника.............................................................................................22
4.2.
Употребљени мерни инструменти....................................................................23
4.3.
Начин обраде резултата......................................................................................23
4.4.
Обрада резултата са дискусијом........................................................................24
III Закључна разматрања…………………………………………………………………..…36
5. Закључак………………………………………………………………………………...37
6. Препоруке за рад са децом са оштећењем вида на основу извршеног
истраживања…………………………………………………………………………...38
7. Завршна разматрања…………………………………………………………………...39
8. Литература……………………………………………………………………………...40
9. Прилози…………………………………………………………………………...…….41
1
Завршни рад Слабовидо дете у вртићу
Увод
Деца са оштећењем вида имају потребу за константном, дуготрајном и
понекад специфичном подршком током образовања, како у вртићу тако и у школи. На
основу степена оштећења вида разликујемо две групе : деца са делимичним оштећењем
вида и деца са потпуним оштећењем вида. Деца са оштећењем вида имају проблем
првенствено са тим што не виде јасно, а то са собом повлачи многобројне потешкоће –
успорени су, непрецизни, нису мотивисани да гледају, тешко препознају предмете, имају
магловиту слику пред собом, тешко уочавају и разликују детаље на предметима, потребно
им је више времена при учењу, нервозни су, нестрпљиви итд. За ову децу је веома напорно
да прате и учествују у активностима и настави јер спорије читају и пишу, потребно им је
више времена да савладају градиво, пажња им је краткотрајна и нестабилна. Врло често их
друга деца занемарују и игноришу током активности и игара, па тако често постају
пасивни “играчи” или само посматрачи. Тешко им је да остваре комуникацију са децом
типичног развоја па самим тим ређе учествују у социјалним активностима ( слободне игре
нпр.). Оно што је главни задатак образовног кадра јесте да деци са оштећењем вида
обезбеде основне услове за развој и рад. Подршка укључује адаптацију простора,
коришћење различитих метода и облика рада и адекватних дидактичких средстава. Оно
што треба нагласити јесте да је велики број деце са оштећењем вида већ укључен у
редован систем школовања и да њихово образовање не захтева посебне наставне програме
и стручну помоћ (када су у питању деца са делимичним оштећењем вида). Они кроз своје
образовање имају прилику да расту и да се развијају уз другу децу, да заједно са њима
буду део групе и да дају свој допринос, да се социјализују, склапају пријатељства, да
напредују. Такође, деца типичног развоја кроз инклузију уче да поштују различитости, да
поштују и цене особу на основу њених квалитета и особина а не на основу недостатака.
Све ово помаже развијању и постављању система образовања на један виши ниво, јер нас
инклузија учи да будемо толерантни, отворени за сарадњу, да пружимо помоћ онима
којима је помоћ потребна и да стварамо здраве међуљудске односе и све то у циљу да
побољшамо друштво у којем живимо и у којем живе или ће живети наша деца.
2
Завршни рад Слабовидо дете у вртићу
1. Деца са оштећењем вида – едукација и рехабилитација
Тифлологија
Тифлологија је наука коју можемо дефинисати као науку која проучава
законитости и идиофеномене васпитања, образовања и рехабилитације особа са
оштећењем вида. Предмет проучавања тифлологије су биопсихосоцијални факти који
детерминишу и дискриминишу особе са оштећењем вида, као и васпитање, образовање и
рехабилитацију ових особа. Задатак тифлологије јесте да открива узроке настанка
оштећења вида, да врши евалуацију и антиципацију развоја биопсихосоцијалне структуре
особа са оштећењем вида и да истражује услове, обим, методе, средства и облике
васпитања, образовања и рехабилитације ових особа као и да одређује и верификује
садржаје.
Структура тифлологије
Међународна класификација оштећења која спадају у подручје тифлологије
назива се „Оштећења ока“, под овим оштећењима подразумева се оштећење оштрине вида
и друга оштећења вида и ока. Према подацима WХО данас у свету живи око 10 милиона
слепих особа, док код нас живи преко 20 000 слепих а број слабовидих је далеко већи.
Оштећења оштрине вида
Мрежњача није у свим пределима подједнако осетљива тако да на основу
тога одређујемо оштрину и квалитет видног поља. Да би се нека тачка јасно видела
потребно је да се слика нађе у централном делу мрежњаче уколико не доспева у централни
део већ у периферни јасноћа вида биће слабија. На основу ових чињеница разликујемо
централни и периферни вид.
4
Завршни рад Слабовидо дете у вртићу
Оштрину вида можемо дефинисати као квалитет тј. меру централног вида.
Оштећења вида могу бити
примарног
,
наследног
и
стеченог
карактера. Најчешћи узроци
слепила су трахом, лепра, ксерофталмија и онцхоцерциосис.
Класификација слепих и слабовидих
Класификацију можемо дати уз помоћ неколико критеријума: према степену
оштећења вида, према узрасту у којем је настало слепило и према етиолошком узроку
настанка слепоће.
Основни проблеми сваког слабовидог детета јесте у примању чулних
надражаја путем органа вида. У односу на степен слабовидости мора се обратити пажња
приликом смештања ове деце у специјалне разреде, тако да углавном само деца са ниском
степеном слабовидости похађају редовну школу.
Поред ових класификација оштећење вида, слепоћу и слабовидост можемо поделити и
према времену њиховог настанка:
1. слепоћа и слабовидост од рођења
2. слепоћа и слабовидост од раног детињства
3. слепоћа и слабовидост која је настала у школском и адолесценском добу
4. слепоћа и слабовидост која је настала у зрелом добу
5. слепоћа и слабовидост која је настала у старости
Затим, постоји класификација која се односи на узрок настанка поремећаја:
1. урођена слепоћа и слабовидост
2. стечена слепоћа и слабовидост
5
Завршни рад Слабовидо дете у вртићу
Васпитање и образовање деце са оштећењем вида
Предшколско васпитање и образовање је најважнија фаза хабилитације и
рехабилитације слепе деце. Оно се може одвијати у кругу породице, уколико постоје сви
потребни услови мада је корисније за дете да похађа предшколско одељење за слепу децу -
због дружења са другом децом, учествовања у играма и активностима, развијања
координације покрета, контролисања емоција итд. Програми рада са децом са сметњама и
оштећењима заснивају се на основу њихових потреба и могућности. Детету оштећеног
вида треба омогућити да испољи активну улогу у развоју у складу са чињеницом да
постигнућа зависе од квалитета интеракције са околином.
Деци са оштећењем вида је неопходно обезбедити:
да упознају околину уз помоћ одраслих (људе,предмете,појаве)
да кроз разне вежбе и облике кретања упозна и развија сопствено тело и телесне
способности
да користе чуло вида у перцепцији ( значајно за децу која имају било који ниво
оштрине вида)
да на основу гласа,гестова,израза лица стекну представе о људима, њиховим
осећањима,реакцијама или томе што раде
систематски их водити ка томе да неке ствари из околине не можемо додирнути
(облаци,ватра)
да чешће комуницирају са људима, да склапају пријатељства како би стицала
искуство и развијала се као личност
да науче да се брину о себи као и остала деца
Деца са оштећењем вида
7
