Joga savez Srbije
Međunarodna joga akademija
Program stručnog osposobljavanja instruktora joge
DIPLOMSKI RAD
SLIČNOSTI I RAZLIKE JOGE PO
PATANJĐALIJU I JOGE U
BHAGAVAD GITI
Kandidat
Mentor
Stanojević Dragana
Prof. dr Predrag Nikić
Beograd, 2018.
SADRŽAJ
1. Uvod......................................................................................2
2. Predmet i ciljevi istraživanja..................................................2
3. Bhagavad Gita........................................................................3
Bhagavad Gita
Književno delo Bahagavad Gita je nastalo izmedju 4. veka stare ere i kraja stare ere, kada je i
uključeno u korpus Mahabharate. Kasnije je izdavano i kao samostalno delo, jer spada u versku
književnost, tj. pripada kultu Kršne.
U njemu je kroz dijalog Arđune i Kršne, na jedan potpuno religiozan način predstavljena i joga i
njene vrste, a kroz nju i načini kako da se dopre do suštine i dodje do slobode (mokše). U tekstu
se pominju i objašnjavaju: karma, đnjana, budhi, dhjana i bhakti joga.
Joga znanja
Joga znanja je poglavlje u kome se objašnjava pojam budhi i karma joge. Kroz Arđuninu
nedoumicu o tome da li treba da ide u rat u kom bi ubijao svoje bližnje i njegovo insistiranje da
ne želi to i Kršnin odgovor je jasno stavljeno do znanja da čovek treba da živi život koji mu je
dat i da ga živi u akciji (karma joga), jer je svako odricanje od akcije greh samo po sebi.Takođe
bi i ljudi na zemlji prestali da poštuju onoga ko ne obavlja svoje dužnosti smatrajući ga
kukavicom.
Sa druge strane, Kršna u daljem dijalogu usmerava Arđunu da on ne sme da bude privržen
željama i moći, da treba da transcendira gune i dualnosti, da se usmeri na rad, ali nikada i na
plodove rada i usmerava ga na Budhi jogu. On definiše Budhi jogu kao staloženost uma koja
dovodi do mudrosti, hladnokrvnosti, odricanja od plodova akcije i na kraju oslobađa okova
rađanja i dovodi do najvišeg stanja blaženstva. Još ga i uči da je jedino nepokolebljiv i čvrst um
u meditaciji na Boga jedini put za jedinstvo sa Bogom.
Kršna objašnjava da je duša koja je utvrđena u samadhiju ona duša koja se odrekla želja, nije
uznemirena nesrećom, niti žudi za srećom, da se bez naklonosti sreće i sa dobrim i sa zlim i da je
kontrolisanog uma koji se jedino dostiže meditacijom na Kršnu. Objašnjava i da se kroz
vezanosti stvara želja, kroz neostvarene želje ljutnja, iz ljutnje obmana i poremećaj pamćenja
koji svi zajedno dovode do propadanja.
Joga delovanja
Arđuniju sve što je Kršna rekao nije bilo dovoljno, pa je insistirao na jasnom odgovoru da li
treba da ide u ubilački rat ili ne. Kršna mu dalje objašnjava da postoje dve životne staze : staza
znanja i staza akcije za karma jogije. U karma jogi (disciplini dela) najveće dobro se postiže
radom ili kroz akciju, tj. izvršavanjem dodeljenih dužnosti, bez vezivanja ni za njih ni za
postignute ciljeve. Tako se osim što se postiže mokša, daje i primer ljudima kako je ispravno
živeti. Još jednom naglašava da sve vrste delovanja prouzrokuju i izvršavaju gune, ali da se
svestan čovek za njih ne vezuje.
Arđuniju šalje jasnu poruku da treba da se bori, čvrsto učvršćen u Kršni, oslobođen nade, želje i
vezanosti, jer je to njegov put i zadatak u ovom životu. Objašnjava mu i važnost žrtvovanja i da
svaku akciju (delo) treba da izvodi samo radi žrtvovanja Kršni. U kasnijem tekstu kaže još da su
u vedama detaljno objašnjene vrste žrtvovanja i da se kroz njih biva oslobođen od robovanja
karmi.
Joga znalačkog odricanja od akcije
U ovom poglavlju Kršna objašnjava Arđuni razloge njegovih ponovnih dolazaka na Zemlju kroz
vekove, šta zaista pravi jogin jeste i još jednom naglašava važnost žrtvovanja koje je
karakteristično za đnjana jogu. On mu naime kaže da se on rađa kroz vekove kada “opada
pravednost i cveta nepravednost” (gl.4,7)da bi zaštitio pravedne i uništio grešne.
Još mu objašnjava da samo pravi jogi, koji vidi delovanje u nedelovanju, čiji su poduhvati
oslobođeni od želje, čije su akcije prožete mudrošću, koji je nevezan i uvek zadovoljan, koji je
pročišćen znanjem i koji je dosegao do Kršninog bića (suštine) može biti oslobođen ponovnog
rađanja.
Znanje ili svest nas, propoveda Kršna, oslobađa svih grehova i omogućava nam postizanje
savršenog mira, a stiče se verom, ovladavanjem čulima i duhovnim vežbama.
Joga odricanja od akcije
Na Arđunino pitanje da li je karma ili budhi joga bolja, Kršna odgovara da obe vode ka istom
cilju, ali da je karma joga lakša. I jedna i druga vode svojom praksom do pročišćavanja i
nadvladavanja sebe i čula i shvatanja da svoje sopstvo jeste sopstvo u svim bićima. I jedna i
druga svojom praksom stvaraju jogina koji je sposoban da transcendira želje, požudu i ljutnju,
da sreću pronalaziu sebi, da se bavi blagostanjem svih bića i da mu je um čvrsto usidren u Kršni i
veri u njega.
Joga samodiscipline
Skoro pa u svakom poglavlju Kršna ne prestaje da ponavlja koje su osobine pravog jogina iz
potrebe da stalnim naglašavanjem ukaže na važnost. Tako i u ovom kaže da je jogi onaj koji više
nije vezan niti privržen ni čulnim objektima niti svojim akcijama (delovanjima), da je
samodisciplinovan, čvrsto učvršćen u Kršni, koji je zadovoljan mudrošću, uravnotežen i
gospodar svojih čula, “kome su grumen zemlje, kamen i zlato isti”(gl.6,8).
Ovde objašnjava kako, jednom kada se “postane” jogin, održati sebe u tom stanju, pa u daljem
tekstu navodi da jogi treba da nastoji da svoj um drži usresređenim, da nađe svoje stabilno
sedište, da uvek bude zadovoljan, da bude u celibatu, da treba da se hrani u skladu sa svojim
potrebama i da jednom kada spozna i nauči da bude u svom savršenom blaženstvu prestane da se
sjedinjuje sa bolom. Takav jogin u svemu i svuda vidi njega, zaključuje Kršna i ističe da je sve to
moguće kroz joga praksu.
Ovde Kršna ističe važnost dhjana joge, čiji se termin koristio u različitim tradicijama kao oznaka
za meditaciju (upanišade, joga, budizam)***, pa se i u Giti ističe važnost meditacije u joga
praksi kako bi se um doveo u smireno i neustrašivo stanje, koji će onda biti usresređen i
apsorbovan u njemu (Kršni).
Poglavlje 6, 12. I sedeći na tom sedištu, usredsređujući um, nadzirući delovanje uma i čula, treba
da praktikuje Jogu radi samopročišćavanja.
obuzdaju svoja čula, uravnoteženi su u svim uslovima i sve su im akcije za blagostanje i dobrobit
svih bića dolaze njemu (Kršni) i dalje objašnjava ko je Bogu drag:
Onaj koji nema zlonamernosti ni prema kome, koji je oslobođen od egoizma i vezanosti, koji je
jednodušan u bolu i uživanju, radosti, strahu i brigama, u dobru i zlu, milosti i nemilosti, ukoru i
pohvali, koji je uvek zadovoljan, uporan u meditaciji, koji je bez želja i očekivanja i koji obožava
njega smatrajući ga svojim vrhunskim ciljem.
Joga polja i znalaca polja
Ovde se definiše šta zapravo znanje znači:
7. Odsusutvo ponosa, oslobođenost od licemerstva, nenasilje, opraštanje, iskrenost i poštenje,
služenje učitelja, čistota duha i tela, postojanost i samo kontrola*,
Bestrasnost, neprivrženost i nevezanost, nepoistovećivanje, duševna uravnoteženost,
nepokolebiva posvećenost Kršni, življenje na izolovanom, usamljenom mestu, postojanost u
znanju sebe (svoga Sopstva).
Sve suprotno ovome gore navedenom naziva se neznanje.
Dalje Kršna objašnjava značenje Prakrti-ja (priroda) i Puruše (duša). Kaže da su obe
nepropadljive, da je Puruša nastanjena u Prakrti i da je vezanost za Gune uzrok rađanja duše u
telu. Čovek koji dostigne nivo svesnosti da zna Purušu i Prakrti, šta god radio ne biva više rođen.
Joga podele na tri gune
U ovom poglavlju Kršna objašnjava detaljnije gune, kaže da prirodu on koristi za rađanje svih
bića, a da gune vezuju dušu za telo.
Postoje tri gune: Satva koja vezuje dušu kroz privrženost sreći i znanju, Rađas (žeđ za
uživanjem) vezuje dušu pomoću privrženosti delovanju, a Tamas se rađa iz neznanja i vezuje
dušu kroz nehat, lenjost i spavanje. U zavisnosti od toga koja guna dominira pred smrt, u takvom
se okruženju duša rađa u sledećem životu. Ukoliko je duša (điva) transcendirala sve tri gune od
kojih se telo razvilo, duša se oslobađa rađanja i smrti i dostiže besmrtnost.
Joga podele između božanskog i demonskog dara
Ovde Kršna deli ljude na one obdarene božanskim vrlinama i one sa oznakama demonskih bića.
Obdareni božanskim vrlinama su neustrašivi, čistog srca, postojani u znanju Joge, obuzdanih
čula, suzdržani, pošteni, istinoljubivi, smirenog duha, saosećajni prema svim bićima, beželjni,
skromni.
Oni koji imaju demonske osobine su licemerni, nabusiti, ponosni, ljuti, grubi, lažljivi, bez znanja,
tašti, arogantni, okrutnih akcija i kao takvi istupaju kao neprijatelji za uništavanje sveta. Oni se
iznova i iznova rađaju kroz tamas i tonu sve niže u “pakao” za koji Kršna kaže da ima trostruka
vrata: strast, ljutnja i pohlepa. Ovo su osobine koje vode u uništavanje sebe i zato ih čovek treba
napustiti. Ovo poglavlje zaključuje savetom da se treba držati svetih spisa koje nas uče šta treba
da bude urađeno, a šta ne.
Joga trostruke podele vere
