Универзитет у Бањој Луци
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА

Сличности и разлике

полупредсједничког и парламентарног

система

-семинарски рад–

Предмет: УСТАВНО ПРАВО

Ментор: проф. др.Миле Дмичић

Студент I I године: Војислав Тодоровић,

индекс број 94

2015

Бања Лука, мај 2017.

САДРЖАЈ :

вод……………………………………………………………………………………….

2. ПАРЛАМЕНТАРНИ СИСТЕМ....................................................

2.1

Настанак парламентарног система у Енглеској…………..……..…..3

2.2 Опште карактеристике парламентарног система…………………...5

2.3

Парламентарни систем-мане и предности………………..…………5

2.4 Модели парламентарног система……...………………….…………7

3. ПОЛУПРЕДСЈЕДНИЧКИ СИСТЕМ .............................................

3.1. Уставноправни положај шефа државе .................................................8

3.2 Разлози увођења полупредсједничког система..................................10

3.3 Фактори утицаја на функционисање ..................................................10

3.4 Подјела полупредсједничких система.................................................12

3.5 Вриједност полупредсједничког система............................................13

4. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ …………………………………………………….14

4.1 Сличности између парламентарног и полупредсједничког система.14

4.2 Разлике између парламентарног и полупредсједничког система…..15

УВОД

Савремена држава у правној теорији је обично дефинисана као интегрална

друштвена заједница на одређеној територији уређена државном организацијом као
системом власти. У основи организације државне власти може бити присутно једно од
два начела,

начело дијелења власти

или

начело јединства власти

У упоредном уставном праву развијене су различите теорије о односима

државне власти. Лок  и  Монтескје сматрају се представницима традиционалне теорије
засноване на начелу  подјеле  власти  између законодавне, извршне и судске власти,  а
Русо и Маркс утемељивачима демократске теорије  засноване на начелу  о јединству
власти.   На   основу   тих   теорија   настале   су   традиционалне   класификације   облика
државне   власти,   које   познају   и   савремено   уставно   право   и   уставна   стварност.
„Дефинисати обиљежја …система лакши је задатак него примијенити та обиљежја на
конкретне   примјере…“

као нпр. примјери Русије и Пољске који су теоријски

полупредсједнички,   а   практично   више   предсједнички   системи.  Прелази   између
појединих облика су веома благи, тако да је тешко сврстати одређене конкретне облике
државне власти у једну од традиционалних класификација.  Иначе, у начелу дијелења
власти све три гране власти морају бити уравнотежене, а битна је њихова сурадња, али
и међусобно надгледање и контрола како би била онемогућена злоупотреба власти, а
све   у   циљу   остваривања   политичке   демократије   и   слободе   појединца.   Може   се
констатовати   да   су   основни   облици   државне   власти:

председнички систем

полупредсједнички

парламентарни систем

скупштински систем

ПАРЛАМЕНТАРНИ СИСТЕМ

Парламентални систем је настао у Енглеској, а касније се пренио и у остале

европске државе мјењајући и прилагођавајући политичким околностима ''и колико год
има парламенталних држава, толико има и разних врста парламентаризама''.

Суштинска одлика парламентаризма је да законодавну власт врши парламент,

колективни орган изабран од стране народа, који доноси законе за поједине правне
области према којим се онда понаша извршна и судска власт. Парламент функционише
по демократским принципима, док су извршна и законодавна бирократске природе.

2.1 Настанак парламентарног система у Енглеској

„Основна карактеристика развоја уставности у Енглеској је вишевјековни

континуитет (од око 900 година)“,

а с тим и поријекло модерног парламента. У старом

вијеку народ јесте бирао поглаваре, али није бирао скупштине, кад је то било потребно

Бобан Давор, „Уставни модели полупредсједничких сустава власти у Русији и Пољској“,

Анали

Хрватског политиколошког друштва

, вол.3. бр. 1, (Загреб 2007) стр 59

Касим Трнка, Мићо Царевић,

„Уставно право“, „Веселин Маслеша“ Сарајево, 1989, стр. 22

народ се састајао на јавном месту на саборима и расправљао и дјеломично одлучивао о
разним државним питањима, порезима...

„Класични облик парламентарног система резултат је дуге еволуције коју

обележава потискивање монарха са политичке сцене“.

У средњем вијеку народ постаје хетероген , расцјепан на сталеже и постало је

немогуће водити некакве јавне скупштине, па су представници скупштине бирани из
сталежа и различитих интeресних група. Средњевековне скупштине нису биле
законодавног карактера, већ су обично одлучивале о порезима.

Преломна година у настанку парламентаризма у Енглеској је 1215.г. када након

побуне племства против краља Јована ''без земље'', Јован бива приморан да потпише

Велику Повељу слободе (Magna Carta Libertatum)

, којом је владалац свечано

признао још једну власт поред себе, „легализована је побуна против евентуалне
краљеве злоупотребе...,чувени члан 39 прописује да се без суда не смију хапсити
слободни људи.“

Главно овлашћење сабора

било је

одобравање намета и пореза

.У првобитном

облику

парламент

је био

скупштина строго племићког карактера

. Крајем

тринаестог века склоп парламента се мења, и то по начелу које је поставила

Велика

Повеља

, да се порези не могу повећавати без сагласности оних који те порезе сносе,

дакле одлуке парламента о новим порезима важиле су само за оне слојеве који су у
њему били заступљени.

Средином четрнаестог вијека

парламент

се цепа на

два дијела

дом лордова

, у

које улази више племство и свештенство, и

дом комуна

у које улазе представници

градова и грофовија.За карактер енглеског парламента важно је и то да свештенство као
сталеж није било заступљено, свештенство је сматрало да намете над њим као
сталежом треба решавати у ''четири ока'', а не у парламенту.

Парламентална

законодавна власт развила се из његовог права на молбе и жалбе

Да би обезбедио новац, а краљеви апетити често су расли, краљ је пристајао на

законе које је парламент предлагао, тако да је крајем 15. века парламент постао
з

аконодавно тијело које предлаже законе

, а краљ одлучује да ли ће их прихватити

или не.

Уставна монархија Енглеска постаје тек 1688 године

, након обарања

династије Стјуарта са престола.Од тог тренутка краљ све више губи утицај, а у
Енглеској настаје тзв.

представничка монархија

, која ће се касније проширити по

цијелој Европи.

Парламент се у Енглеској од почетка па све до данас састоји од два дома,

Горњег и Доњег, односно Дома лордова и Дома комуна.Однос снага између домова се
мењао кроз историју, у почетку Дом лордова је био знатно утицајнији, да би временом

Ратко Марковић,

„Уставно право“ Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2016, стр. 198

Касим Трнка, Мићо Царевић

„Уставно право“, „Веселин Маслеша“ Сарајево, 1989, стр. 23