Гимназија - Параћин
Параћин, Бранка Крсмановића ББ
Матурски рад из физике
Шлиренов ефекат
Ментор:
Ученик:
Предраг Милошевић, проф
Павле Радојковић, IV-1
Параћин, јун 2017. год.
Шлиренов ефекат
Павле Радојковић, IV-1
4
Слика 1
Пример Шлиреновог фотографисања
Шлиренов ефекат
Павле Радојковић, IV-1
5
2. ИСТОРИЈАТ ШЛИРЕНОВИХ УРЕЂАЈА
Познати експериментални физичар, Роберт Хук (1635 – 1703) је вероватно први
научник који је направио Шлиренов уређај. Он је поставио врло једноставан систем
саставњен од само једног сочива и дужице ока посматрача, која је служила као филтар.
Хука су интересовали токови топлог ваздуха у пламену свеће. Нажалост, ова метода не
даје довољно јасне резултате за испитивање детаља. Ипак, описао је своја посматрања у
својој познатој публикацији „Микрографија“ . [2]
У контексту приказа историје шлиренових уређаја, важно је поменути и сродне
технике: Вековима се за тестирање сочива током прозиводње користила метода која
потиче још од холандског астронома Кристијана Хигенса (1629 – 1695). Приступ је био
веома сличан Шлирен-техници: Удаљен извор светлости се фокусира сочивом које се
тестира, а потенцијалне разлике у осветљености застора указивале су на нерегуларност
облика сочива. Слике на застору настају на сличан начин као и код Шлиренове методе,
мале промене смера зрака позадинског осветљења утичу на промену осветљености
застора. Француски физичар Леон Фуко (1819 – 1868) је унапредио овај тест.
Постављањем оштрице у жижи сочива, Фуко је обезбедио изузетно прецизну методу.
Мере којима је Фуко унапредио тестирања у области производње сочива показале су се
веома важне за примену Шлиренове методе у физици. [2]
Шесздесетих година деветнаестог века, немачки физичар, Авгус Топлер (1826 –
1912), конструисао је први напредни Шлиренов уређај за визуелизацију флуктуација.
Развијен из Фуковог теста за сочива, уређај је значио велики напредак у осетљивости и
квалитету резултата Шлиренове методе. Коришћењем филтра који је представио Фуко,
Топлерова поставка Шлиреновог уређаја појачала је контраст „шлирена“ и позадине у
односу на Хукову поставку. Пошто фото-апарати у то време јошувек нису били
довољно добри, визуелизација се одвијала у оку посматрача. Топлер се сматра оцем
научног Шлиреновог система због својих покушаја да унапреди оптичке елементе у
методи. Увидео је и могућност коришћења методе за испитивање токова и таласа у
флуидима. Безуспешно је покушавао да опише и испита звучне таласе у ваздуху, али је
отпочео описивање и истраживање ударних таласа, што ће касније постати
најзначајнија област примењености Шлиренове методе. Такође, Топлер је први који је
резултате ове методе назвао „шлиренима“ по чему је и метода добила назив. [2]
