УВОД
Говорећи о евро-атлантским интеграцијама у концепту међународних односа на глобалном и
регионалном плану Европска унија се просто намеће као формални и суштински изазов свим
осталим регионима у свету. Неколико је битних разлога због чега се она користи као појам и
модел интеграције која је достигла највиши домет у односу на све постојеће интегративне
процесе. Када то кажемо имамо у виду њене корене, настанак и развојну динамику.
У данашњим оквирима Европска унија чини грандиозан пројекат јединства заснован на учешћу
27 врло хетерогених земаља и бројем од нешто преко 490 милиона становника у свим земљама
чланицама. Ако овим статистичким подацима додамо још један број земаља које се налазе пред
њеним вратима, онда имамо у виду да се њен утицај и њена структура протежу на цели
географски појам Европе и све њене демографске, економске и политичке потенцијале. Тим пре
што се развој Уније као целине врло често преплиће са још неколико интегративних процеса
који се дешавају на тлу Европе и ван њених граница.
У географском смислу Европска унија чини 7,3 % укупног становништва лоцираног на 3 %
земљине површине. Исто тако, у економском смислу Европа чини врло снажан
институционални потенцијал са високим степеном учешћа у бруто друштвеном производу на
глобалном плану (трећина светског економског оутпут-а), као и у области спољно трговинских
односа. Тако Европска унија остварује једну од доминантних улога у глобалном економском
простору. Као посебан феномен ЕУ се схвата и као пара-државна творевина јер има све
елементе једне државе: територију (чине је територије држава чланица), становништво (појам
грађанства ЕУ), организацију власти и сопствени правни оквир (јурисдикцију). Али исто тако
ЕУ има све елементе међународне организације: створена је међународним уговором, има
државе чланице тог уговора, своја тела, област регулисања права и обавеза (предмет уговора) и
посебан статус (субјективитет) у међународном праву иако Унија својство правног лица
“позајмљује” од Европских заједница (
Бјековић, 2008, стр.9
).
Унутрашње тржиште представља срж и највећи успех данашње Европске уније, а његово
основно обележје су четири слободе: слободно кретања роба, људи, услуга и капитала на целој
територији Европске уније. Успостављено је на принципима конкуренције, недискриминације и
узајамног признавања. Унутрашње тржиште означава низ политика и мера чији је циљ да
3
САДРЖАЈ
УВОД............................................................................................................................................. 3
1. ЕВРОПСКА УНИЈА...................................................................................................................6
1.1. Историјат настанка Европске уније...................................................................................9
1.2. Институције Европске уније.............................................................................................11
2. ЉУДСКА ПРАВА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ.......................................................................... 14
2.1. Право на достојанство........................................................................................................15
2.2. Право на слободу................................................................................................................17
2.3. Право на једнакост..............................................................................................................18
2.4. Право солидарности...........................................................................................................20
2.5. Грађанска права...................................................................................................................21
3. ЧЕТИРИ ФУНДАМЕНТАЛНЕ СЛОБОДЕ.............................................................................22
4. СЛОБОДА КРЕТАЊА ЛИЦА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ........................................................25
4.1. Право слободе кретања лица.............................................................................................27
4.2. Слобода кретања радника……………………………………………………………..…28
4.3. Субјекти права настањивања……………………………………………………………31
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................33
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................34
ПОПИС СЛИКА..........................................................................................................................35
5
1. ЕВРОПСКА УНИЈА
Европска унија није држава, али није ни међународна организација попут Уједињених нација
или Савета Европе. То је заједница уређених (а не богатих) држава посвећених демократији,
миру и добробити грађана. Три стуба Европске уније су:
Економска политика,
Заједничка безбедносна и спољна политика,
Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова.
Економска политика -
Заједничка економска политика довела је до стварања истински
јединственог тржишта. Прописани стандарди о квалитету робе слепо се поштују, а разлике у
ценама истог производа праве искључиво власници продавница које их продају. Постигнута је
потпуна слобода увоза и извоза производа у оквиру граница Европске уније. И не само
производа. Шенгенским споразумом избрисане су границе између држава унутар Европске
уније, а грађани тих држава постали су грађани Европе. Међутим, право грађанства Уније није
држављанство у класичном смислу. Оно, иако омогућава грађанима из држава чланица ЕУ да
слободно бораве и раде и било којој земљи Уније, ни у ком случају, не замењује национално
држављанство.
Према Мастрихтском уговору, последњи корак ка стварању Економске и монетарне уније било
је увођење заједничке валуте. На седници Европског савета у Мадриду, средином децембра
1995. године, договорено је да ће се заједничка валута звати евро, а утврђен и је начин на који
би нова валута била пуштена у оптицај. Мастрихтским уговором су, у циљу стабилности
заједничке валуте, одређени критеријуми које је земља чланица морала да испуни како би могла
да је уведе. Ови критеријуми били су јако строги и односили су се на стопу инфлације, висину
буџетског дефицита и дугорочне каматне стопе, а земље су морале да се обавежу да две године
пре увођења евра неће мењати курс своје валуте у односу на курсеве валута других земаља
чланица. Имена земаља које су успеле да испуне поменуте критеријуме објављена су у марту
1998. године, и то су биле Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Ирска, Италија,
Луксембург, Холандија, Португал и Шпанија, док Грчка није успела да испуни критеријуме.
6
„трећем стубу“ ЕУ. Лисабонским уговором је извршено груписање оснивачких аката Европске
уније у два текста: Уговор о Европској унији (УЕУ) и Уговор о функционисању Европске уније
(УФЕУ). Њавећу новину у области ове политике ЕУ представља унапређење законодавног
поступка и поступка доношења одлука ( уведен је уобичајни поступак саодлучивања).
Слика 1. Три стуба Европске уније
Европска комисија и државе чланице имају право законодавне иницијативе, а потребна је
квалификована вечина гласова у Савету за усвајање одлука. Ојачан је утицај Европског
парламента за ову област. Новим уговором се уводи могућност успостављања канцеларије
европског јавног тужиоца, који ће моћи да непосредо иступа пред надлежним судовима
државних чинилаца. Уговором је такође предвиђено да се у оквиру Савета установи Стални
комитет за унутрашњу безбедност, који че бити надлежан за јачање и промовисање оперативне
8
