FILOZOFSKI FAKULTET U NIŠU
OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE
KOMUNICIRANJE I ODNOSI S JAVNOŠĆU
S E M I N A R S K I R A D
Predmet: Medijsko pravo
Tema:
SLOBODA MEDIJA
Mentor :
Student :
Prof dr Jelena Vučković
Milijana Martinović
Asistent Andrej Blagojević
broj indeksa 192
Niš, 2019.
4
Reč medij (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumači se kao sredstvo
(posrednik) u prikazu i prenosu poruka.
Mediji je termin koji se koristi da bi se označile one strukture u društvu koje postoje da bi
komunicirale sa širom javnošću. Termin mediji se počeo koristiti 1920-ih godina sa proširenjem
prisustva radija i novina koje su te decenije počele da dostižu daleko veću javnost (na državnim
nivoima)
Mediji, kao jedan od kamena temeljaca modernog demokratskog društva, predstavljaju
ključni element u konstituisanju javne sfere. Od njih se očekuje da služe javnom interesu, oni se
ne izjednačavaju sa ostalim preduzećima već treba da ispunjavaju ciljeve od šireg i dugoročnijeg
značaja za društvo u celini. Mediji se zbog toga smatraju odgovornim za ono što čine ili ne čine.
Bez obzira kojim intezitetom i u kojoj meri, mediji obavljaju značajnu javnu ulogu i zbog toga
trebaju dobiti određena prava i privilegije.
Međutim, privilegije i prava bez obaveza i odgovornosti pretvorilo bi medije u tempiranu
bombu, u latentne kršitelje ljudskih sloboda, za koje su se kroz istoriju zdušno borili.
Balansiranjem između prava i obaveza, mediji ispoljavaju svoju profesionalnu stranu.
Profesionalni mediji su oni mediji koji drže do standarda, objektivnosti i profesionalne etike.
Kao ključni faktor profesionalnosti medija ističe se moral, odnosno načela koja novinari i mediji
ispunjavaju u svom radu.
Profesionalne norme mogu se svesti na šest oblasti:
1. sloboda izražavanja i sloboda kritikovanja, kao i odbrana tih prava;
2. zaštita profesionalne nezavisnosti i profesionalnog integriteta novinara odbacivanjem
materijalnih ili moralnih povlastica i bilo kakvog spoljašnjeg uticaja;
3. poštovanje istine u traganju za informacijom i pri njenoj obradi;
4. poštenje u pogledu sredstava koja se koriste u tom traganju;
5
5. odnos poštovanja prema izvorima informacija i osobama koje su predmet informacija,
kao i primena autorskih prava i
6. podjednak tretman svih osoba eliminacijom svih oblika diskriminacije.
Da bi se ove norme poštovale, mediji moraju posedovati izvestan stepen nezavisnosti, kao i
slobode
izbora.
Nezavisnost medija, u prvom redu, treba da obezbedi profesionalnu slobodu izbora
posredovanih sadržaja od različitih društvenih uticaja. Sloboda bi trebala da se prihvati kao
osnovno načelo svake teorije javnog komuniciranja iz koga bi trebalo da proističu sva ostala.
Kako postoji mnogo verzija slobode, dok sama reč sebe ne objašnjava, pod slobodom
komuniciranja bi mogli podrazumevati: nepostojanje cenzure ili drugih oblika kontrole od strane
vlasti; pravo građana da imaju slobodan pristup informacijama; slobodu informativnih medija da
dobiju informacije iz relevantnih izvora; nepostojanje prikrivenog uticaja vlasnika medija i
oglašivača; aktivnu i kritičku uređivačku politiku. Iako se idealna i potpuna sloboda
komuniciranja ne može postići, benefiti koje javnost dobija sa njom su nesumnjivi: sistematska
javna kontrola nosilaca javnih funkcija i adekvatno informisanje o njihovim aktivnostima;
podržavanje aktivnog i informisanog demokratskog društvenog života; mogućnost da se ispolje
ideje, verovanja i različiti pogledi na svet; neprestano obnavljanje i menjanje kulture i društva.
Sloboda medija smatra se konstitutivnim principom zapadnih demokratija. U
autokratskim društvima ne postoji emancipovana javna sfera pa stoga ne postoje ni uslovi za
medijsku autonomiju. Medijska raznovrsnost bez institucionalnih garancija zaštite ne znači i
medijski pluralizam. Nezavisna štampa nastala je kao rezultat evolucije kapitalističkog tržišta i
ukidanja državne kontrole štampe. Nova generacija slobodne štampe postala je “veliki organ
javnog razuma“. Ona je omoćila narod, delovala kao kontrola vlasti i obezbedila nepristrasne
informacije, omogućavajući narastajućem biračkom telu da odgovorno participira u napredujućoj
demokratiji. Međutim, od vremena sticanja nezavisnosti pa do danas, mediji su uvek bili pod
određenom kontrolom, ili od države, ili od istog onog kapitalističkog tržišta koje im je
