Факултет за медије и комуникације
Департман за социјални рад
Предмет: Етика и професионални идентитет
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА:
СЛОБОДА ВОЉЕ И КАТЕГОРИЧКИ ИМПЕРАТИВ У
КАНТОВОЈ ЕТИЦИ
Професор: Милан И. Миљевић Студенткиња: Јована Шарић
Број индекса: 2033/15
Београд, март, 2016.
2
САДРЖАЈ:
Увод.................................................................................................................................................3
Добра воља и појам дужности......................................................................................................5
Тумачење категоричког императива ...........................................................................................6
Слобода воље и категорички императив.....................................................................................8
Закључак.......................................................................................................................................10
Литература....................................................................................................................................12
4
максима твоје воље у свако доба уједно може да важи као принцип општег
законодавства''
.
3
Међутим, у јавности данас се ретко чују питања о моралности неког
закона (или неког дела), већ се она ограничавају на његову усаглашеност са уставом, или
пак другим, по претпоставци вишим и важнијим законима. Остале три су: 1. ''
Делај само
према оној максими за коју у исто време можеш желети да она постане један општи
закон''
;
4
2. ''
Поступај тако као да би требало да максима твога деланја постане твојом
вољом општи природни закон''
;
5
3. ''
Поступај тако да ти човечанство у својој личности
као и у личности сваког другог човека увек употребљаваш у исто време као сврху а
никада само као средство''
.
6
Прве три формуле категоричког императива према Канту су
чињенички формалне, а четврта је материјална. Јер прве три формуле одређују максиме
делања а четврта одређење самог делања.
7
Кант након свог истраживања чистог ума прелази на људско практично деловање и
претпоставља одређену аналогију између сазнајно-теоретског аспекта и људског делања.
Овако посматрано, људско сазнање има одређену уређеност и основе по којима се одвија,
те и људско деловање мора почивати на сличним постулатима. Зато, људски морал мора
имати одређену универзалну форму на основу које би могао бити установљен јасан и
известан принцип људског моралног деловања.
Тај принцип или закон мора бити нужан и мора важити универзално како би се
уопште могао сматрати основом обавезности.
8
Кант управо и наводи да се „
основ
обавезности не сме тражити у природи човека, нити у приликама у свету, већ да се мора
тражити a priori једино у појмовима чистог ума“
9
. На основу овог трагања за
a priori
принципима, не чуди што Кант управо тежи заснивању метафизике морала, односно
утврђивању највишег принципа моралности.
3
Кант, Имануел.
Критика практичног ума
. Загреб: Огњен Прица, 1956., стр. 64.
4
Миљевић, Милан,
Пословна етика и комуницирање
, Београд: Универзитет Сингидунум, 2010: стр 127.
5
Миљевић, Милан,
Пословна етика и комуницирање
, Београд: Универзитет Сингидунум, 2010: стр 127.
6
Миљевић, Милан,
Пословна етика и комуницирање
, Београд: Универзитет Сингидунум, 2010: стр 127.
7
Миљевић, Милан,
Пословна етика и комуницирање
, Београд: Универзитет Сингидунум, 2010: стр 127.
8
Кант, Имануел.
Заснивање метафизике морала
. Београд: Дерета, 2008.,стр. 8.
9
Кант, Имануел.
Заснивање метафизике морала
. Београд: Дерета, 2008.,стр. 8.
