појам царине
Реч царина у исто време означава и орган, службу, администрацију и врсту дажбине. У
нашем језику сматра се да царина добија име и по томе што је она представљала дажбину
која се наплаћивала у име цара. Термин царина некада је представљао шири појам него
данашњи израз овог појма. Некада је поред царине у савременом смислу речи, царина
представљала и друге порезе и таксе, као на пример, градску и варошку трошарину,
малтарине, лучке таксе, друмарине, мостарине и др.
У савременом смислу речи, царином се сматра дажбина (посредан порез) који се у виду
новчаног износа и то, пре свега у домаћој валути, наплаћује на робу по унапред утврђеним
критеријумима и по утврђеним царинским стопама у царинској тарифи, најчешће од
стране државе увознице, било у циљу заштите домаће производње или из фискалних,
политичких, социјалних и других циљева. Царином се врши заштита домаће привреде или
одређене гране од иностране конкуренције, повећање цена увозне робе, подстицање
развоја одређене гране, снижавање цена одређене групе производа који су важни за
животни стандард становништва итд.
Овакво схватање царине имау виду данашње токове роба које се јављају при
међународним разменама. Ту се, пре свега, мисли на дистанционе послове купопродаје,
где се купац и продавац налазе у различитим државама, а роба увози, односно извози из
једне земље у другу и кад се при том обавља низ увозно-извозних радњи, између осталог и
царинских, како би се роба страног порекла са плаћањем царине „изједначила“ у третману
са домаћом робом и на тај начин са извршеним царињењем добила карактер домаће робе.
Правило је да се царина наплаћује на робу која се увози у одређено царинско подручје
неке државе.
Међутим, могући су изузетци наплате царине при извозу, и то пре свега када се жели
спречити извоз одређених роба из социјалних разлога, због чега се овакве извозне царине
називају и социјалним царинама. Тако на пример, у Индији седамдесетих година овог века
постојала је социјална царина на извоз житарица како би се створили услови за прехрану
домаћег становништва.
Провозне царине данас се не наплаћују јер су укинуте још 1921. године Барцелонском
конвенцијом о слободи транзита, коју су ратификовале многе земље. Међутим, крајем 60-
тих година овог века било је земаља које су наплаћивале провозне царине (Катар,
Венецуела). Карактеристике царина су следеће:
царина је дажбина;
царина је по правилу трошак увозника;
царина је државни приход (фискус) који наплаћује држава;
царина може бити инструмент заштите домаће производње (ако се формира на
-
посебном нивоу, као и дужини времена њене примене која обезбеђује
2
рационално понашање произвођача у освајању нове производње и постизању
услова привређивања који се оспособљавају за међународну тржишну
утакмицу).
Као што је изнето, савремени системи познају углавном увозне, а мање извозне царине.
Све до појаве развијеног капитализма, царине су имале извозни фискални карактер и
представљале доминантан приход државе. Међутим на високом нивоу развоја
међународне поделе рада, када је беспоштедна конкуренција непосредо стварала услове за
поларизацију светских економских токова на развијене и мање развијене, царина је добила
изузетно важну функцију заштите домаће производње. Савремеиа економска историја
света обогаћена је, не само сазнањем, већ и непосредним утицајем царине као главног
инструмента за заштиту националног економског простора. Захваљујући систему
заштитне политике, у којој царина има прворазредан значај, настале су нове и веома
развијене земље. Тако су Сједињене Америчке Државе успеле да створе своју економску
аутономију у оквиру Британског колонијалног царства крајем предпрошлог и првих 40
година прошлог века, а затим користећи низ предности у данашњим условима
функционисања светског тржишта, обезбедиле доминантну позицију у свету. На сличан
31 начин, користећи одређен систем заштите, настале су данас веома развијене земље:
Немачка, Аустрија, Шведска и др.
врсте царине
Царине се могу поделити на различите врсте, зависно од критеријума, дејства и улоге у
међународној робној размени међутим, најчешћа и најзначајнија подела је према:
правцу кретања робе преко царинске линије;
начину обрачуна и наплате;
начину утврђивања царинских стопа;
економско-политичком дејству.
Полазећи од неких других мерила, царине се могу делити на минималне и максималне.
Минималне царине уводе се на увоз робе из земаља са којима се закључује међународни
споразум о трговинској сарадњи, где се до стране уговорнице на увоз робе са подручја
друге уговорне стране примењује минимална стопа царине (преференцијална).
Максималне царине се примењују на увоз робе из земаља коју нашу робу у извозу у те
земље не третирају као робу из земље са клаузулом највећег повлашћења. Зато се на увоз
робе из тих земаља примењују царинске стопе из Царинске тарифе увежане за 70%.
Према правцу кретања робе царине се деле на:
увозне,
извозне и
провозне.
Увозна царина
се плаћа на страну робу која улази на царинско подручије друге земље, са
тим да се на том простору задржи. По одредбама Закона о царинској тарифи увозна
