SLOBODNO VREME
Način provođenja slobodnog vremena je jedna od određujućih
karakteristika stila života mladih a, kada su srednjoškolci u pitanju, upravo u tim sekvencama
dana mladi dobijaju slobodan prostor za lični (i grupni) izbor. Tek kada pritisak odraslih popusti,
kada se zaustave svakodnevne rutine, mladi imaju priliku da pokušaju da otkriju ko su oni zaista,
šta i koga vole ili ne vole, šta žele da postanu. Za mlade, gotovo da nema važnijeg vremena od
slobodnog vremena.
Pojedini autori vide slobodno vreme kao proizvod postindustrijske ere i navode da su i mladi
upravo njen produkt, tvrdeći da se mladost i ponašanje mladih gotovo u potpunosti mogu
definisati vremenom oslobođenim od obaveza. Prema jednom, nešto drugačijem, stanovištu
način na koji pojedine potkulturne grupe mladih provode slobodno vreme pod velikim je
uticajem životnih stilova odraslih predstavnika određene društvene zajednice. Tako se može reći
da se preko slobodnog vremena mladi približavaju svetu odraslih.
Jedan od najvažnijih zahteva današnjeg vremena je kako da tradicionalnu nastavu i školsku
organizaciju osmisliti da učenici požele da aktivno učestvuju u procesu svog vaspitanja i
obrazovanja. Većina praktičara i teoretičara pedagogije nastoji da tradicionalnoj školi da novi
izgled i pristup kako metodički i principijalno tako i šire, kako bi se potpomoglo učenje. Na
žalost u svemu tome postoje određena ograničenja. Menjanje škole predstavlja dug i mukotrpan
proces i zahteva angažovanje svih učesnika vaspitno obrazovnog procesa.
Slobodno vreme u školi gubi smisao ako se na nov način ne bude organizovalo. Aktivno učešće
učenika i nastavnika u organizovanom slobodnom vremenu zavisiće, pre svega, od motivacije
nastavnika kao ljudskog faktora i načina raspolaganja resursima kao što su prostor, vreme i
oprema u školi.
iz dosadašnje prakse naše škole i iskustava razvijenih zemalja može se zaključiti da je slobodno
vreme:
• Faktor emancipacije učenikove ličnosti
• Uslovi za rekreaciju i odmor
• Mogućnost za socijalizaciju i humanizaciju učenikove ličnosti
• Slobodno vreme u funkciji samovrednovanja i samoidentifikacije učenika
(Đorđeviđ,
D.:2003,43).
Pojam slobodnog vremena
Slobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna šezdesetih
godina dvadesetog veka kao pojava koja značajno utiče na promene u životnom stilu. Jedan od
prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i empirijskih istraživanja obuhvatio oblast
slobodnog vremena i svojom koncepcijom uticao na mišljenje mnogih drugih kako marksističke
tako i građanske orijentacije, je Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme podrazumeva „vreme za
slobodni razvitak“ (Marks,K. 1974 : 274) individua, njihovih duhofnih i fizičkih snaga i
sposobnosti. Razvijanje kapitala, prema Marksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki
da se radno vreme redukuje i stvore uslovi za nastajanje većeg slobodnog vremena. Marksovo
shvatanje je u velikoj meri uticalo i na shvatanje naših teoretičara i kao orjentir i kao materijal za
kritiku.
Analizom različitih shvatanja slobodnog vremena može se reći za slobodno vreme:
• Da je društveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski,
kulturno, naučno-tehnički i slično
• Da predstavlja integralni deo čovekovog vremena, zahvaljujući čijim aktivnostima čovek
stvara, razvija i određuje svoju suštinu, radnu i individualnu.
• Da je vrednosno obojeno,što naročito dolazi do izražaja kroz razne aktivnosti u slobodnom
vremenu
• Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora
(Kačavenda-Radić, N. 1986).
Slobodno vreme ima tri važne funkcije: odmor (rekuperacija), zabava i razonoda, razvoj ličnosti
(Dumazedier, 1967, prema ilišin, 2002). Kroz slobodno vreme odvija se značajan deo
socijalizacije mladih – deo koji ih približava njima samima ali i društvu u kome žive. Pod
organizovanim slobodnim vremenom se najčešće podrazumeva vreme u koje nije ispunjeno
aktivnostima škole i nastave. Pregled interesovanja dece kod korišćenja slobodnog vremena
navodi na sledeće zaključke:
• Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadržaji
• Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
• Estetsko-umetničke aktivnosti
• Humanitarne aktivnosti
(Ješić,D., 2001, 72)
U dosadašnjim istraživanjima slobodnog vremena preovlađuju ona koja akcenat stavljaju na
pojedine aktivnosti mladih tokom slobodnog vremena i posmatraju njihovu učestalost. Ukoliko
postoji kategorizacija, ona uglavnom nije dobijena empirijskim putem nego je teorijski
zasnovana i služi kao okvir za interpretaciju podataka. Tako se u nekim istraživanjima slobodno
vreme posmatra zavisno od toga da li je provedeno aktivno ili pasivno, da li su vršnjaci ili odrasli
ti koji usmeravaju aktivnost, koje aktivnosti su prisutne, koje kompetence mladi angažuju baveći
se određenim aktivnostima.
U našoj zemlji poslednjih godina je zapažena tendencija mladih da izlaze iz kuće u kasnim
večernjim satima i da u kafanama, kafićima, diskotekama i sl. i ostaju do ranih jutarnjih časova.
Lekari ukazuju na pogubne posledice takvog ponašanja i na fiziološke promene u samom mozgu,
posebno kada ovakvo ponašanje pređe u naviku. Prosvetni radnici se žale na apatiju, bezvoljnost
i letargično ponašanje kod učenika i nemogućnost normalnog održavanja nastave. Pojava
alkoholizma, narkomanije je povezana sa kasnim izlascima i zadržavanjem na pomenutim
mestima do ranih jutarnjih sati. istraživanja Ješić Dragan pokazuju da većina mladih počinje da
izlazi jos u osnovnoj školi (54,3%). U velikom procentu (56,4%) učenici izjavljuju da nemaju
nikakvih ograničenja i da mogu da se vrate kad njima odgovara. Ovim se postavlja opravdano
pitanje, da li su i u kojoj meri učenici sposobni za praćenje nastavnog procesa i opšte napore
sledećeg dana, ukoliko se kući vraćaju u ranim jutarnjim satima. Sigurno je da treba tražiti
izborne nastave ali i preko organizovanih takozvanih slobodnih aktivnosti (klubovi, sekcije,
učeničke organizacije). Škola je socijalna sredina koja vrši nameran uticaj na razvoj učenikove
ličnosti. Struktura i sadržaj tog uticaja su definisani nastavnim planom i programom, ali i
ograničeni propisanom organizacijom rada, brojem učenika u odeljenju, prostorom, brojem
obaveznih nastavnih predmeta i obimnošću sadržaja nastavnih predmeta. Vreme ostavljeno za
ostale forme uticaja na razvoj ličnosti može bitno doprineti da se učenik ispolji kao ravnopravni
partner.
istraživanja profesora Đorđević Dušana koje je sproveo u školi pokazala su da učenici starijih
razreda veoma cene rad u društvenim i slobodnim aktivnostima. Veliki broj njih žele da se
prijave i učestvuju u radu neke sekcije, učeničke organizacije, a njih 16% želi da rukovodi
nekom sekcijom. Ovo istraživanje pokazuje da je loša praksa u školama da se u sekcijama
angažuju samo odlični učenici jer se time zapostavlja veliki broj učenika koji žele sa radom i
učešćem u ostvarivanju sadržaja neke aktivnosti da pokažu koliko i oni mogu. Potrebno je
omogućiti svim učenicima, bez obzira na uspeh, da se afirmišu svojim radom. Različita
istraživanja i iskustva pokazuju da učenici nepogrešivo tačno vrše izbor sekcije prema svojim
mogućnostima. isto ovo istraživanje pokazuje da je osećaj zapostavljenosti veći što su učenici
manje uspečni u nastavi.
Ovo istraživanje je isto tako pokazalo das u odlični učenici u 26% slučaja izjavili da ih niko nije
podsticao da se angažuju u nekoj sekciji, vrlo dobri u 29%, dobri u 33% slučaja i dovoljni
učenici u 44% slučajeva. Osećaj zapostavljenosti raste što su učenici starijeg godišta.
Emancipacija učenika preko sadržaja u slobodnom vremenu je važna vaspitna karika u razvoju
ličnosti. Slobodu učenika da biraju sadržaje treba podržavati od najranijih razreda. Preko
realizacije sadržaja u slobodnim aktivnostima se može sagledati i nastavnikov odnos prema tom
vaspitnom momentu, prema učenikovoj ličnosti i odnosu prema deci uopšte.
Aktivnostima u slobodnom vremenu može se ostvariti proces socijalizacije putem različitih
sadržaja. Humanizaciju međuljudskih odnosa i izgrađivanje kulture komunikacije najlakše če se
obaviti preko sadržaja slobodnih aktivnosti van redovnih časova. Sama priroda rada u
klubovima, sekcijama, učeničkoj zadruzi, hour ili nekoj drugoj sekciji doprinusi da učenici osete
slobodnijim da iskažu sebe, pomognu drugima i međusobno se bolje upoznaju. Mentor tih
sekcija je tu da koordinira, sarađuje, on je tu kao primer, model za rad i ponašanje.
U jednu sekciju, klub učlanjuju se ili opredeljuju za rad u nima učenici sa sličnim
sposobnostima, interesovanjima, shvatanjima… sama ta činjenica utiče da se mladi sličnih
opredeljenja bolje razumeju, da bolje međusobno komuniciraju jer imaju isti motiv- dostići
maksimum u poslu koji ih motiviše.
Slobodno vreme može biti i u funkciji samovrednovanja, samoprocene i samoidentifikacije. U
slobodnim aktivnostima nema ocena ali postoji nešto što je istovetno a to je da se osvoji
prvenstvo, da se zaradi priznanje u zavisnosti od aktivnosti. U sekcijama isti cilj imaju svi
članovi grupe. Tu je učenik u prilici da se javno uporedi sa boljim ili gorim od sebe u nastupu i
da nedvosmisleno odredi svoje mesto u rangu na datom takmičenju.
Samovrednovanje i samoprocenjivanje se ne uči već se stiče u postupku radi i javnog nastupa.
Dakle da bi se ove sposobnosti razvile na pravi način potrebno je što više ovakvih aktivnosti i
dobra organizacija istih. Bez realne slike o sebi nema ni pravilnog vaspitanja. Organizovano
slobodno vreme i aktivnosti u njemu će dati najbolju šansu da se taj važni vaspitni cilj ostvari.
internom organizacijom rada sekcije potrebno je izvršiti što bolji izbor mentora sekcija i
aktivnosti kako bi se učenici vaspitavali na pravi način.
