Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet pedagoških nauka,Jagodina
Seminarski rad iz predmeta: Fenomenologija slobodnog vremena
Tema: Slobodno vreme i savremeni mediji - Adolescenti i internet
Student: Profesor:
Nataša Kerkez,III-6/2018 MS Dr Gordana Budimir Ninković
Januar 2019.godine
SADRŽAJ
Uvod .................................................................................................................. 2
I. TEORIJSKI DEO
1. Pojam slobodnog vremena
1.1 Uvodna razmišljanja o fenomenu slobodnog vremena………………………...4
2. Vršnjačke grupe i slobodno vreme mladih……………………………………..6
3.Pojam medija,internet i slobodno vreme mladih…………………………………8
4.Slobodno vreme adolescenata – generacija M………………………………….11
5. Vaspitanje za medije……………………………………………………………12
II. EMPIRIJSKI DEO
4.Predmet,cilj,problem hipoteze istraživanja…………………………………..14
4.1 Metodologija – korišćene metode i tehnike
4.1.1 Odabir uzorka i postupak prikupljanja podataka ........................................15
4.1.2 Instrument istraživanja i metoda obrade podataka ......................................16
4.2 Rezultati istraživanja ………………............................................................ 17
5 ZAKLJUČAK ...................................................................................................28
6 LITERATURA ..................................................................................................29
7 PRILOZI
Uvod
Internet- Informaciona tehnologija i virtuelna komunikacija su temelji novog, informacijskog,
postmodernog čoveka. Savremeno društvo karakteriše dinamična, globalna, virtuelna,
kibernetička komunikacija. Zbog svoje digitalne prirode internet se nametnuo kao najpopularniji
medij. On potencijalnom korisniku omogućuje dostupnost i deljenje informacija, razmene ideja i
iskustva; korisnik bira, pretražuje sadržaje, kombinuje medije ,putem pretraživačkih programa i
linkova, zavisno od interesovanja, istražuje informacijske izvore.
Brojni teoretičari, sociolozi, pedagozi, medijski kritičari, vide u internetu tehnologiju koja utiče
na pojedinca i društvo, međutim, njihovi stavovi su oprečni. Neki naglašavaju pozitivne
prednosti - demokratičnost, decentralizovanost, drugi su pak skeptični ka virtuelnom svetu.
Internet svakako ima i svoje korisničke i tehnološke karakteristike, čiji je način rada napravio
preokret i u ljudskoj percepciji ali najinteresantnija promena koju je izazvala kompjuterska
platforma je svakako, on line komunikacija.
Razvojem informacijskih tehnologija i interaktivnih medija današnje društvo koristi blagodeti
multimedijalnih sadržaja. Svet je postao globalno selo, internet personalizovana služba za
zabavu i informisanje. Uprkos brojnim kritikama, upućenih na račun generisanih sadržaja na
internetu, ovaj softverski alat je zbog svojih karakteristika prihvaćen od više miliona korisnika i
deo je društvene infrastrukture. Uprkos svojim kompleksnostima, rizicima i kontraverzama,
njegovo postojanje ostavlja trajne posledice na društvo i kulturu.
Stoga smo analizirali slobodno vreme koje karakterše multimedijsko okruženje i sadržaji.
Teorijska analiza razrađena je kroz tri poglavlja.
Prvo poglavlje obuhvata pojavu slobodnog vremena kao fenomena, sa gledišta sociološke i
pedagoške analize. Predstavljene su definicije slobodnog vremena, njegov karakter i funkcije.
Drugo poglavlje se bavi vršnjačkim grupama i slobodnim vremenom mladih. Obzirom da
formiranje identiteta u adolescentskom uzrastu predstavlja dinamičan proces, a vršnjačke
interakcije važan socijalizacijski okvir za sticanje autentičnog JA i zdrav kognitivni i
socioemocionalni razvoj pojedinca, ovo poglavlje se bazira na saznanja iz razvojne psihologije i
psihologije adolescenata.
2.
Treće poglavlje bavi se paradigmom medija. Najveća pažnja poklanja se internetu kao meta
mediju, koji je zbog svoje interaktivnosti i digitalne pozadine najpopularniji masmedij. Ovde
smo se osvrnuli na tehnološke prednosti interneta u odnosu na tradicionalne medije, istakli
njegove karakteristike i ulogu u savremenom društvu.
Ovo poglavlje oslanja se na teoriju medija, medijsku kritiku i medijsku pedagogiju. Nove
komunikacijske tehnologije, mišljenja su stručnjaci, predstavljaju novu platformu za društveno
umrežavanje . U ovom poglavlju posebnu pažnju posvećujemo tzv. digitalnoj generaciji cyber
deci, koji zbog svojih specifičnih karakteristika – brzina, deljenje, interakcija, umreženost –
provode svoje slobodno veme u virtuelnim zajednicama, tj. cyberprostoru.
Ovaj rad istražuje dominaciju interneta u slobodnom vremenu adolescenata. Iako ovaj masmedij
predstavlja kreativan podsticaj u brojnim segmentima, u radu se promišlja o pedagoškim
aspektima te kreacije i globalnog okruženja na razvoj mladih ljudi, vaspitno-obrazovna
promišljanja takođe idu u smeru kritičkog mišljenja o medijima i medijskim sadržajima kroz
delatnost pedagogije slobodnog vremena.
Cilj ovog rada je preispitati navike korišćenja interneta u slobodnom vremenu među
srednjoškolcima,stanarima učeničkog doma. Istraživanje sprovedeno u sklopu ovog
istraživačkog rada daje odgovore na pitanja o načinima provođenja slobodnog vremena te svrsi,
navikama i učestalosti korišćenja interneta. Dok nove generacije grade identitet u virtuelnom
prostoru, vaspitno-obrazovne nauke i pokušavaju uskladiti svoje parametre s paradigmom cyber-
deteta.
3.
U ovom radu se stavlja naglasak upravo na takvo poimanje slobodnog vremena, jer definišući
slobodno vreme stavljamo naglasak na izbor aktivnosti u dokolici, na kontekst učenja i razvoja,
imajući na umu ulogu i značaj slobodnog vremena za razvoj ličnosti.
Novije analize navode još i četvrtu, preventivnu ulogu slobodnog vremena, a istraživanja
pokazuju „da dobro struktuirano i društveno nadzirano slobodno vreme mladih ima za rezultat
pozitivne i društveno prihvatljive oblike ponašanja mladih koji doprinose razvoju zdrave,
samosvesne i zadovoljne ličnosti pojedinca – i obrnuto.
5.
